Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. септембра 2023. године, д о н и о   ј е 

О Д Л У К У

            Утврђује се да Правилник о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број И-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године, који је донијела Управа „Жељезница Републике Српске“, а.д. Добој, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16, 66/18 и 119/21).

О б р а з л о ж е њ е

Самостални синдикат саобраћајно-транспортне дјелатности “Жељезница Републике Српске”, кога заступају Адвокатске канцеларије “Цвијановић” из Бање Луке, поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Правилника о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број I-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године сматрајући да послодавац није био овлашћен за његово доношење. Предлагач истиче да су оспореним општим актом измијењене одредбе чл. 30. и 31. став 2. (у приједлогу погрешно наведено ст. 2. и 3) Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, којима је уређено питање висине и начина остваривања трошкова превоза код доласка и повратка са посла. Како је питање о којем је ријеч могуће уредити искључиво колективним уговором, послодавац није био овлашћен да регулише у предметној ствари, те, у овом смислу, оспорени правилник није у сагласности са чланом 132. став 2, у вези са ставом 1. тачка 2. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" бр. 1/16, 66/18, 91/21 и 119/21), те посљедично ни са начелом законитости из члана 108. став 2. Устава.

У одговору који је Суду доставио генерални директор „Жељезница Републике Српске“ а.д. Добој се истиче да наводи предлагача којима се оспоравају одредбе Правилника о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број I-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године нису основани. Аргументује се да су оспорене одредбе предметног правилника у сагласности са чланом 132. став 1. тачка 2. Закона о раду, јер одлазак на посао у удаљено мјесто од мјеста становања не подразумијева да послодавац има законску обавезу да раднику исплати накнаду трошкова превоза за сваку удаљеност до мјеста рада. Такође, мишљења је да оспореним прописивањем није повријеђено уставно начело законитости из члана 108. став 2. Устава, с обзиром на то да, како се наводи, истим нису повријеђене гаранције из члана 10. Устава, будући да се једнако односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији. У погледу становишта предлагача према којима се примања по основу рада из члана 132. Закона о раду могу рјешавати искључиво колективним уговором, односно, како се наводи, одлуком Владе, истиче се да тиме није искључена могућност да послодавац ова питања уреди другим општим актом, уколико се висина тих примања и начин њиховог остваривања не утврде колективним уговором. Будући да у Републици Српској није закључен Општи колективни уговор, те да посљедично ни у „Жељезницама Републике Српске“ а.д. Добој није дошло до закључивања појединачног колективног уговора, послодавац је, како се наводи, морао донијети одређене подзаконске опште акте, између осталог и Правилник о службеном путовању и превозу запослених, што је у складу са чланом 3. став 2. Закона о раду, а онемогућује злоупотребу права на остваривање накнаде трошкова доласка и повратка са посла. С обзиром на изложено, истиче се да оспорени правилник није у супротности са Уставом и Законом о раду.

Правилник о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број I-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године донијела је Управа „Жељезница Републике Српске“, а.д. Добој, позивајући се на члан 54. став 4. Статута „Жељезница Републике Српске“ а.д. Добој, број: I–I. 10230-4/15 од 13.07.2015. године, са I измјенама и допунама Статута број: I–I–14260-3/16 од 7.12.2016. године.

Чланом 1. оспореног правилника којим је мијењан члан 30. Правилника о службеном путовању и превозу запослених је прописано: да се право на накнаду превоза признаје раднику под сљедећим условима: да радник поднесе писмени захтјев за остварење права на накнаду трошкова превоза, са изјавом да ли жели да се користи јавним или приватним превозом, те са приложеном потврдом о пребивалишту, односно потврдом о боравишту, уколико се иста разликује од потврде о пребивалишту, не старијом од 30 дана (оригинал или овјерена фотокопија), као и овјереном писаном изјавом о мјесту становања (овјера у јединици локалне самоуправе или нотарска овјера), да је мјесто становања радника удаљено најмање четири километра од мјеста рада, а највише до педесет (50) километара, рачунајући најкраћим јавним путем. Радник чије је мјесто становања удаљено преко 50 километара остварује ово право до износа који је утврђен за раднике чије мјесто становања не прелази 50 километара, да радник нема погодну жељезничку мрежу за долазак на посао и одлазак са посла, да се под погодном жељезничком везом сматра долазак путничког воза до сат (60 минута) времена прије почетка рада и полазак путничког воза до сат времена (60 минута) послије завршетка рада, на основу објављеног реда вожње (став 1. тач. 1, 2, 3. и 4), да право на накнаду трошкова превоза нема радник којем је мјесто становања удаљено мање од четири километра од најближег жељезничког службеног мјеста са којег има погодну жељезничку везу за путовање на посао (став 2), да уколико радник има погодну жељезничку везу само у једном смјеру, а у другом смјеру нема јавни друмски превоз, оба смјера му се рачунају као непогодна веза, тј. раднику се признају трошкови превоза у оба смјера (став 3), да ће се, уколико запослени поднесе захтјев за накнаду трошкова превоза за долазак на посао и одлазак са посла, а исти има у власништву или закупу стамбену јединицу у мјесту рада (станује у мјесту рада, без обзира на достављено Увјерење о пребивалишту), сматрати злоупотребом права (став 4), да ће се свака злоупотреба од стране радника или лица која му то омогуће сматрати тежом повредом радне обавезе уз накнаду штете (став 5). 

Чланом 2. оспореног правилника је прописано да се у члану 31. Правилника о службеном путовању и превозу запослених мијења став 2. и да исти гласи: „За коришћење превоза за долазак на посао и одлазак са посла за запослене исплаћује се накнада у висини пуне мјесечне карте у јавном градском, приградском или међуградском превозу, усвојене од стране превозника цјеновником. Уколико на одређеној релацији није организован јавни градски, приградски или међуградски превоз као основ за висину исплате накнаде за превоз, узима се цијена мјесечне карте за исту или приближну удаљеност на којој је организован превоз, уколико не постоји могућност куповине мјесечне карте. Обрачун накнада за трошкове превоза на посао и превоза са посла радника врши се мјесечно у текућем мјесецу за претходни мјесец на основу евиденције о присуству на раду.“

Чланом 3. оспореног правилника је прописано да исти ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли у Управној згради Друштва.

У току поступка пред овим судом је утврђено да је Суд, одлуком број У-89/21 од 7. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22), утврдио да Правилник о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30. јула 2021. године, који је донијела Управа „Жељезница Републике Српске“ а.д. Добој, у цјелини није у сагласности са Уставом и Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16, 66/18 и 119/21), цијенећи да су њиме уређена питања која сагласно наведеном закону не могу бити предмет регулисања општег акта који доноси послодавац, односно да је Управа „Жељезница Републике Српске“ а.д. Добој, уређујући овим актом односе које је могуће уредити искључиво колективним уговором, или одлуком Владе, изашла из оквира својих овлашћења.

Имајући у виду наведено, према оцјени Суда, оспорени Правилник о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број I-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године, такође није у сагласности са Законом о раду, јер се њиме уређују једнаки правни односи, као и Правилником о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30. јула 2021, односно врше његове измјене и допуне, за шта Управа „Жељезница Републике Српске“ а.д. Добој није била овлашћена.

Имајући у виду да према одредби члана 108. став 2. Устава прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да оспорени Правилник о I измјенама и допунама Правилника о службеном путовању и превозу запослених I-4.13636/21 од 30.7.2021. године, број I-4.13636-1/21 од 13.10.2021. године, није у сагласности ни са Уставом.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић и проф. др Марко Рајчевић.