Предсједник Републике предлаже Народној скупштини кандидате за предсједника и судије Уставног суда на предлог Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине (члана 80. Устава Републике Српске и члан 24. Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ).

Приликом предлагања и избора судија Уставног суда узимају се у обзир године искуства у раду као судије, тужиоци, адвокати или друго релевантно правно искуство након положеног правосудног испита, академско искуство и достигнућа кандидата и остале информације које се сматрају релевантним за подобност кандидата  да раде као судије Уставног суда. Професори и доценти правних факултета у Босни и Херцеговини из предмета Уставно право, Међународно право, Кривично или Кривично-процесно право, Грађанско или Грађанско-процесно право, Управно, Привредно и Породично право – могу бити именовани за судију Уставног суда Републике Српске без положеног правосудног испита, под условом да имају најмање 10 година искуства у раду као професори или доценти (члан 24. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине).

Предсједник Суда један је од судија именованих у Уставни суд Републике Српске, који има доказане руководне и организацијске способности битне за функционисање овог суда.

Суд има два потпредсједника, који су из реда других народа у односу на предсједника Суда. Потпредсједнике бира Суд на период од четири године и могу бити бирани највише два пута узастопно.

Судији Уставног суда престаје функција и када то сам затражи.

Судија Уставног суда се разрјешава дужности када буде осуђен за кривично дјело које га чини недостојним за обављање функције, када трајно изгуби способност да обавља функцију, као и из других разлога утврђених Уставом и законом (члан 118. Устава Републике Српске).

Када је судија правоснажно осуђен за кривично дјело које га чини недостојним за обављање функције, Суд ће одмах обавијестити предсједника Републике Српске, који ће Народној скупштини предложити доношење одлуке о разрјешењу судије.

Суд, на основу мишљења надлежне здравствене организације, оцјењује да ли је судија трајно изгубио способност за обављање судијске функције и о томе одмах обавјештава предсједника Републике који ће Народној скупштини предложити доношење одлуке о разрјешењу судије. Под трајним губитком способности, у смислу овог закона, сматра се губитак физичке или менталне способности за обављање судијске функције.

Предсједнику и судијама престаје функција када наврше 70 година живота.

Судија Уставног суда не може вршити никакву другу јавну функцију. Судија не може бити народни посланик, одборник, члан политичке странке, вршити политичке и управне функције, нити може вршити другу службу, посао или дужност која би могла утицати на његову самосталност и независност или која би умањила његов углед или углед Суда.

Предсједник и судије Уставног суда уживају имунитет као и народни посланици. О имунитету одлучује Уставни суд (члан 117. Устава Репулике Српске).

За обављање стручних и других послова за своје потребе Суд формира Службу Суда.

Организација, задаци и рад Службе уређује се актима Суда. Надзор над радом Службе врши Суд.