Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  30. октобра 2019. године,  д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности чланова 3, 4. и 5. тачка 6. и 7. Закона о амнестији ("Службени гласник Републике Српске" број 61/18). 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Дако Пикула из Фоче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3, 4. и 5. тачка 6. и 7. Закона о амнестији („Службени гласник Републике Српске“ број 61/18), (у даљем тексту: Закон). Наводи да се према члану 3. Закона, лицима којима је правоснажном пресудом изречена јединствена казна затвора, изречена казна смањује за 25% за кривична дјела  обухваћена амнестијом, а да се чланом 4. Закона лицима која су правоснажном пресудом осуђена на казну затвора, а која су у вријеме ступања на снагу овог закона навршила 70 година живота, изречена казна умањује за 40 % од изречене казне, па да се може закључити да је наведено различито прописивање засновано само на критеријуму рођења. Осим тога, наводи да наведене одредбе као ни критеријум какав је прописан одредбама члана 5. тачка 6. и 7. Закона, и то прописана висина кривичне санкције, умјесто висина санкције изречене правоснажном пресудом, не гарантују једнакост лица која се налазе у идентичним правним ситуацијама. Наводи да овакво прописивање доводи до тога да су нека лица која су осуђена на дуже казне затвора обухваћена амнестијом, а она којима је изречена мања казна нису обухваћена амнестијом. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе  нису сагласне члану 10. Устава, којим је прописано да су грађани Републике Српске равноправни у слободама, правима и дужностима једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту.

Народна скупштина као доносилац оспореног закона није доставила одговор на наводе иницијативе.

Суд је имао у виду да се Законом о амнестији даје амнестија лицима која су осуђена правоснажном пресудом судова у Републици Српској, а која су се на дан ступања на снагу овог закона затекла на издржавању казне затвора у казнено‒поправним установама у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине или иностранству, као и за лица која су правоснажно осуђена, а нису упућена на издржавање изречене казне затвора (члан 1). Оспореним одредбама Закона о амнестији прописано је да се лицима којима је правоснажном пресудом изречена јединствена казна затвора, изречена казна умањује за 25% претходно утврђене казне затвора за кривична дјела обухваћена амнестијом у складу са овим законом (члан 3), да се лицима која су правоснажном пресудом осуђена на казну затвора, а која су у вријеме ступања на снагу овог закона навршила 70 година живота, изречена казна умањује се за 40% од изречене казне затвора ( члан 4), да право на амнестију из чл. 2, 3. и 4. овог закона немају лица: која су починила кривична дјела прописана Кривичним закоником Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 64/17); против живота и тијела (тешко убиство – члан 125); против слобода и права грађана (трговина људима – члан 145, трговина дјецом – члан 146, удруживање ради вршења кривичних дјела трговине људима и дјецом – члан 147); против полног интегритета (силовање – члан 165); против сексуалног злостављања и искориштавања дјетета (обљуба са дјететом млађим од петнаест година – члан 172, полна злоупотреба дјетета старијег од петнаест година – члан 173, навођење дјетета на проституцију – члан 180); против брака и породице (насиље у породици или породичној заједници – члан 190); против здравља људи (неовлаштена производња и промет опојних дрога – члан 207, омогућавање уживања опојних дрога – члан 208); против уставног уређења и безбједности Републике Српске (чл. 278. до 298) и кривична дјела тероризма (чл. 299. до 305); кривична дјела против привреде и платног промета (члан 248. до члана 278); кривична дјела против службене дужности (злоупотреба службеног положаја или овлаштења, члан 315, проневјера, члан 316, превара у служби, члан 317); кривична дјела против службене дужности (примање мита – члан 319. и давање мита – члан 320) ( члан 5. став 1. тачка 6), као и лица која су починила кривична дјела прописана Кривичним законом Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13): против живота и тијела (тешко убиство – члан 149); против слобода и права грађана (трговина људима – члан 198а, трговина малољетним лицима – члан 198б, организовање групе или злочиначког удружења за извршење кривичних дјела трговине људима и трговине малољетним лицима – члан 198в); против полног интегритета (силовање – члан 193, обљуба над немоћним лицем – члан 194, полно насиље над дјететом – члан 195, обљуба злоупотребом положаја – члан 196, задовољење полних страсти пред другим – члан 197, навођење на проституцију – члан 198, искориштавање дјеце и малољетних лица за порнографију – члан 199); против брака и породице (насиље у породици или породичној заједници – члан 208); против здравља људи (неовлаштена производња и промет опојних дрога – члан 224, омогућавање уживања опојних дрога – члан 225); против уставног уређења Републике Српске (чл. 293. до 311); кривична дјела против привреде и платног промета (члан 257. до члана 292а) и кривична дјела против службене дужности (злоупотреба службеног положаја или овлашћења (члан 347); проневјера (члан 348);  превара у служби (члан 349); кривична дјела против службене дужности (примање мита – члан 351) и давање мита ( члан 352) (члан 5. став 1. тачка 6. и 7).

У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредби Суд је имао у виду да је чланом 10. Устава, на који се указује иницијативом, прописано да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки  пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство. Осим наведене уставне одредбе, Суд је имао у виду одредбе Устава према којима Народна скупштина, између осталог, доноси законе, друге прописе и опште акте и даје амнестију (члан 70. став 1. тачка 2. и 10. Устава), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 2. Устава).

Суд је, имајући у виду члан 70. став 1. тачка 2. и 10. Устава, оцијенио да је законодавац овлаштен да у оквиру циљева криминалне политике даје амнестију, као изузетак од правила да сваки учинилац кривичног дјела добије заслужену казну, дакле, да даје ослобођење од гоњења или потпуно или дјелимично ослобођење од извршења казне, замијени изречену казну блажом казном, одреди брисање осуде или укине одређену правну посљедицу осуде, укључујући овлаштење законодавца да процјеном цјелисходности амнестијом обухвати починиоце кривичних дјела по неком одређеном критеријуму.

Разматрајући иницијативу у односу на сагласност са Уставом чланова 3. и 4. Закона, Суд је оцијенио да је законодавац овлаштен да на основу процјене цјелисходности оспорених одредби  различито  третира  лица која су правоснажном пресудом осуђена на казну затвора, а која су  навршила 70 година живота, у односу на остала лица која су правоснажном пресудом осуђена на казну затвора,  имајући у виду да се оваквим различитим третирањем лица старијих  од 70 година, која су због старости  у слабијем физичком и психичком стању у односу на остала лица, старија лица изједначавају са осталима у шансама да уживају права. Наведени основи за разликовање права на  амнестију лица која су међусобно у сличној или истој ситуацији, а  по основу њиховог својства, и то година  старости, прописани су, по оцјени Суда,  са разумним оправдањем и разлозима и адекватни да се оствари јавни интерес. Суд је, такође, оцијенио да наведеним прописивањем није повријеђен принцип пропорционалности у односу на легитиман јавни интерес и циљ који је законодавац желио постићи, као и да остала осуђена лица која имају мање од 70 година не трпе умањење својих права усљед наведеног различитог третмана. Узимајући у обзир наведено Суд је оцијенио да оспорене одредбе чланова 3. и 4. Закона о амнестији ("Службени гласник Републике Српске" број 61/18) нису несагласне са чланом 10. Устава.

У односу на члан 5. тачка 6. и 7. Закона, којим су негативном енумерацијом   одређена кривична дјела на која се амнестија не односи, дакле, чији починиоци су искључени из овог права, Суд је, такође, оцијенио да законодавац има слободу процјене цјелисходности да се опредијели за починиоце којих кривична дјела неће прописати право на амнестију, имајући у виду да из уставних одредби не произлази да амнестија мора да буде прописана за сва кривична дјела. Законодавац је таксативно  одредио кривична дјела на која се амнестија не односи, дакле, чији починиоци су искључени из овог права, на начин да се овај критеријум једнако односи на све починиоце наведених кривичних дјела, тако да на примјену ових одредби не утиче дужина изречене казне затвора него искључиво врста кривичног дјела. Суд је оцијенио да наведеним прописивањем није повријеђен принцип пропорционалности у односу на легитиман јавни интерес и циљ који је законодавац желио постићи, да остала осуђена лица не трпе умањење својих права усљед наведеног прописивања и да оно има  разумно оправдање и разлоге, па да с обзиром на наведено ове оспорене законске одредбе нису несагласне са чланом 10. Устава.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                                                                                                                             

Број: У-82/18

30. октобра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.11.2019.
Саопштење за јавност са 249. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.11.2019.
Дневни ред 249. сједнице Уставног суда Републике Српске

5.11.2019.
Свечана академија поводом 25 година рада Уставног суда Републике Српске

30.10.2019.
Саопштење за јавност са 248. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.10.2019.
Дневни ред 248. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2019.
Саопштење за јавност са 247. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2019.
Дневни ред 247. сједнице Уставног суда Републике Српске

11.9.2019.
Саопштење за јавност са 246. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>