Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. ст. 1. тачка а), члана 40. став 5, члана 60. став 1. тачке а) и б) и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 28. фебруарa 2024. године, донио је
О Д Л У К У
Утврђује се да тачка IV Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Утврђује се да тачке II и IV Одлукe о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број: 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године (”Службени гласник Републике Српске” број 125/22), коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о електричној енергији (”Службени гласник Републике Српске” број 68/20).
Не прихвата се иницијатива за оцјену уставности и законитости тачака II, III и V Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, и тачака I, III и V Одлукe о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број: 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године (”Службени гласник Републике Српске” број 125/22), коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске.
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности и законитости тачке I Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Небојша Вукановић и Ђорђе Вучинић из Требиња дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачки I, II, IV и V Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) и тачки I, II, IV и V Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број: 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22), које је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске. У иницијативи се наводи да је Регулаторна комисија Републике Српске донијела оспорену Одлуку о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској на основу неоправданог, неутемељеног и необразложеног захтјева оператера дистрибутивних система, јер у захтјеву није прецизирано шта се сматра под потребним приходима корисника дистрибутивног система и на шта се они конкретно имају потрошити, ако се законито прикупљају. По мишљењу даваоца иницијативе у оспореној одлуци није одређен трошак у који би капитал стечен повећањем тарифних ставова требао да буде уложен, што представља неуставан и незаконит терет грађана Републике Српске, јер би регулаторна основна средства била увећана прије него су трошкови настали. Због наведеног се у иницијативи истиче да је овом оспореном одлуком нарушен принцип једнаке вриједности узајамних давања из члана 15. Закона о облигационим односима, а тиме и уставно начело уставности и законитости из члана 108. Устава. Даље се наводи да су Одлуком о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској, утврђени тарифни ставови за јавно снабдијевање електричном енергијом по категоријама потрошње и групама купаца, према којим ће потрошачи плаћати цијену која је унутар групе потрошње већа уколико се више троши. На наведени начин су, по мишљењу даваоца иницијативе, дискриминисани већи потрошачи електричне енерегије у односу на мање потрошаче, што је у супротности са уставним принципима из члана 50. и чл. 52. Устава Републике Српске, који гарантују слободно привређивање и слободу предузетништва, са одредбама члана 13. став 11. и члана 46. ст. 1, 2. и 3. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/12, 63/14, 18/17 и 90/21) које гарантују потрошачу коришћење економске услуге без дискриминације, са одредбама чланова 2, 3, 28. и 111. Закона о електричној енергији и са одредбама члана 7. став. 1. тач. ђ, чл. 9. став 1. и чл. 79. став 1. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник Републике Српске“ број 13/22).
Накнадно су Зорица-Зора Млађеновић из Бањалуке, Стефан Благић из Бањалуке, Дарио Љ. Сандић из Бањалуке и Милош Кошпић из Бањалуке, посебним иницијативама идентичног садржаја оспорили уставност и законитост Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, у односу на одредбе чланова 5, 10, 13, 21, 35, 36, 51, 53, 68, 108, 109. и 115. Устава Републике Српске. У овим иницијативама се наводи да се оспореном одлуком врши дискриминација грађана који троше више електричне енергије у односу на грађане који троше мање електричне енергије, а у зависности од броја чланова породичног домаћинства, подручја гдје живе, врсте објекта становања и начина живота, што је у супротности са одредбама члана 5, чл.10. и чл. 13. Устава Републике Српске, који гарантују заштиту људских слобода и права у складу са међународним стандардима, владавину права, социјалну правду и тржишну привреду, равноправност грађана, људско достојанство и неповредивост личног и породичног живота. Даље се наводи да је оспорена одлука у супротности са чланом 21. Устава, јер ће дискриминаторска цијена електричне енергије за лица која ју више троше, условити миграције становника према градским подручјима у јужним дијеловима Републике, као и да ће прелазак на друге изворе гријања довести до још већег загађења ваздуха у зимском периоду, што је у супротности са чланом 35. Устава, који гарантује право на здраву животну средину. Поред наведеног у иницијативама се истиче да је оспорена одлука у супротности са чланом 36. став 3. Устава, јер овакво поступање посредним путем утиче на онемогућавање или ограничавање грађана да оснивају породицу и имају потомство. Такође се наводи да је оспорена одлука у супротности са члановима 51. и 53. Устава, јер онемогућава економски развој грађана и не обезбјеђује заштиту потрошача.
Такође, Милорад Илић из Шипова дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачки I, II, III, IV и V Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22) и тачки I, II, III, IV и V Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број: 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године (Службени гласник Републике Српске“ број 125/22), које је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске. У иницијативи се наводи да се оспореним одлукама доводе у неравноправан положај грађани који троше више од 500 кWh мјесечно у односу на грађане који троше мање електричне енергије, а у зависности од броја чланова породичног домаћинства, подручја гдје живе, врсте објекта становања и начина живота. Давалац иницијативе оспорава наведене одлуке у односу на одредбе чланова 10, 35, 36 ст. 1, 49. став 3, 53. и 68. став 5. Устава Републике Српске, истичући да су оспореним одлукама прекршена једнакост и равноправаност грађана у слободама, правима и дужностима, да је нарушено право на здраву животну средину, да се није водило рачуна о заштити породице и о заштити и остваривању људских права и основних слобода, нити је грађанима остављена могућност на изјављивање правног лијека, како би се могли жалити на висину измјењене цијене електричне енергије. Поред наведеног, у овој иницијативи се предлаже да Суд, у смислу члана 58. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), нареди да се обуставе радње које су предузете на основу оспорених аката до доношења коначне одлуке Суда, а због ненадокнадиве штете која би могла да настане по здравље грађана.
С обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више субјеката посебним иницијативама тражило оцјењивање уставности и законитости појединих тачака Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник републике Српске“ број 125/22) и Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број: 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године (Службени гласник Републике Српске“ број 125/22), Суд је, на основу члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-3/23 од 31. маја 2023. године спојио ове иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативе број У-10/23, бр. У-9/23, бр. У-8/23, бр. У-5/23 и бр. У-4/23 иницијативи која је евидентирана под бројем У-3/23.
У одговору на иницијативу који је Суду доставила Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске наводи се да су оспорене одлуке по својој правној природи, појединачни правни акти, због чега се предлаже да Суд дате иницијативе не прихвати. У вези са наведеним, истиче се да је круг субјеката на који се односе оспорене одлуке одредив, јер се исте односе на електроенергетске субјекте који обављају дјелатност дистрибуције електричне енергије и управљања дистрибутивним системом, дјелатност трговине и снабдијевања електричном енергијом и на крајње купце електричне енергије, те се овим одлукама не утврђују правила понашања која се односе на неодређен број субјеката. Поред наведеног у одговору на иницијативе се, између осталог, наводи да су неосновани наводи даваоца иницијативе да је у оспореној Одлуци о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система утврђен само годишњи потребан приход оператера дистрибутивних система, с обзиром на чињеницу да су претходно проведени свеобухватни тарифни поступци у којима су посебним рјешењима утврђени потребни годишњи приходи оператера дистрибутивног система, а која рјешења су такође објављена у ”Службеном гласнику Републике Српске” број 125/22. У одговору се такође наводи да се у датим иницијативама поједностављено заузимају становишта о начину утврђивања цијена за јавно снабдијевање, с обзиром на чињеницу да је за утврђивање ове цијене прописана посебна методологија Правилником о методологији за утврђивање цијена јавног и резервног снабдијевања електричном енергијом („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/21 и 119/22).
Одлуку о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској, донијела је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на основу члана 28. тачка 6, члана 30. став 2. и члана 55. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20) и члана 33. став 1. тачка г) Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 59/10), одлучујући у тарифном поступку поводом захтјева оператера дистрибутивних система у Републици Српској за одобрење тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система. Овом одлуком се утврђују тарифни ставови за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској (тачка I); одређује се да се тарифни ставови за кориснике дистрибутивних система примјењују за обрачун и фактурисање услуге коришћења дистрибутивне мреже ради надокнаде трошкова коришћења дистрибутивне мреже, те пренесених трошкова коришћења преносне мреже (тачка II); обавезују се оператери дистрибутивног система да објаве тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система и релевантне одредбе ове одлуке и учине их доступним свим корисницима (тачка III); одређује се да ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примјењује се од 01. јануара 2023. године (тачка IV), као и да даном почетка примјене ове одлуке престаје примјена Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број: 01-213-61/15/Р-08-118 од 25. марта 2016. године („Службени гласник Републике Српске“ број 30/16) (тачка V), те да ће се ова одлука објавити у „Службеном гласнику Републике Српске“ и на интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (тачка VI).
Одлуку о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској донијела је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на основу одредбе члана 28. тачка 14, члана 30. став 2. и члана 87. став 2. Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20) и одредбе члана 33. став 1. тачка в) Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 59/10), одлучујући по захтјеву јавног снабдјевача Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ - Матично предузеће а.д. Требиње за одобрење тарифних ставова за јавно снабдијевање електричном енергијом. У оспореним тачкама ове одлуке одобрава се цијена енергије за јавно снабдијевање крајњих купаца електричне енергије према захтјеву јавног снабдјевача Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ - Матично предузеће а.д. Требиње у износу од 0,0643 КМ/кWh за набавку електричне енергије и 2,48 КМ/мјерном мјесту/ мјесец за услугу снабдијевања (тачка I); утврђују се тарифни ставови за јавно снабдијевање електричном енергијом по категоријама потрошње и групама купаца (тачка II); одређује се да је јавни снабдјевач, корисник дозволе за трговину и снабдијевање електричном енергијом дужан да на одговарајући начин објави тарифне ставове и релевантне одредбе ове одлуке и учини их доступним свим крајњим купцима који имају право на јавно снабдијевање (тачка III); одређује се да ова одлука ступа на снагу даном доношења и да ће се примјењивати за обрачун утрошене елекртичне енергије испоручене од 01. јануара 2023. године (тачка IV); одређује се да даном почетка примјене ове одлуке престаје примјена Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање у Републици Српској, број: 01-213-64/15/Р-08-121 од 25. марта 2016. године („Службени гласник Републике Српске“ број 30/16) (тачка V).
Суд је у поступку оцјењивања оспорених одлука имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске на које се указује у иницијативама утврђено да се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међунарoдним стандардима, социјалној правди, владавини права и тржишној привреди (члан 5. ал. 1), 3), 4) и 5), да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10.), да су људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви (члан 13.), да се грађани могу слободно кретати, настањивати и боравити на територији Републике, слободно напуштати ту територију и на њу се слободно враћати (члан 21. став 1.), да човјек има право на здраву животну средину, да је свако , у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину (члан 35.), да је право човјека да слободно одлучује о рађању дјеце (члан 36. став 3.), да се економско и социјално уређење заснива се на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50.), да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана (члан 51.), да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи (члан 52. став 1.), да Република обезбјеђује заштиту потрошача (члан 53.). Поред наведеног Суд je имаo у виду да је тачкама 6, 8. и 11. Амандмана XXXII на члан 68. Устава утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, економске односе са иностранством, тржиште и планирање, основне циљеве и правце привредног развоја те политику и мјере за усмјеравање развоја и систем јавних служби; да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108.); да закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу, да се прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу (члан 109.).
Поред наведеног, Суд је имао у виду да су Законом о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20) уређени циљеви и начин остваривања електроенергетске политике, услови и начин обављања електроенергетских дјелатности, надлежности Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске у сектору електричне енергије, начин функционисања и развоја тржишта електричне енергије, права и обавезе учесника на тржишту, надзор над тржиштем, заштита купаца електричне енергије, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за уређивање електроенергетске области (члан 1.). Релевантним одредбама овог закона је прописано: да се овај закон заснива на начелима недискриминације, правичности, транспарентности, тржишне конкуренције, слободе кретања робе и слободе пружања услуга, заштите права крајњих купаца, јавног интереса и заштите животне средине, те слободе избора снабдјевача електричном енергијом (члан 3.); да је оператер дистрибутивног система електричне енергије енергетски субјект који обавља дјелатност дистрибуције електричне енергије и управљања дистрибутивним системом електричне енергије, да је одговоран за рад, одржавање и развој дистрибутивног система на одређеном подручју, његово повезивање са другим системима и за обезбјеђење дугорочне способности система да испуни потребе за дистрибуцијом електричне енергије на економски оправдан начин (члан 5. тачка 4.); да снабдијевање означава продају електричне енергије крајњим купцима, укључујући и препродају, да је снабдјевач електроенергетски субјект који обавља дјелатност снабдијевања електричном енергијом (члан 5. тач. 6. и 7); да крајњи купац означава купца који купује електричну енергију за сопствену употребу (члан 5. тачка 14.); да је корисник система произвођач, односно крајњи купац (члан 5. тачка 25.); да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске регулаторно тијело које регулише и врши надзор над тржиштем електричне енергије на принципима непристрасности, транспарентности, правичности, недискриминације, ефикасне конкуренције, независности и заштите свих учесника на тржишту електричне енергије (члан 26.); да у извршавању послова из своје надлежности, утврђених овим законом, Регулаторна комисија предузима мјере и активности којима се доприноси између осталог, обезбјеђивању стабилног, транспарентног и недискриминаторског регулаторног оквира (члан 27. тачка 3.); да Регулаторна комисија има надлежност да, поред осталог, утврђује тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система (дистрибутивна мрежна тарифа) и одобрава цијене јавног снабдијевања купаца који имају право на универзалну услугу (члан 28. тачка 6. и тачка 14.); да у вршењу својих надлежности Регулаторна комисија доноси опште и појединачне правне акте, да се општи акти, као и појединачни акти који су од значаја за права и обавезе већег броја субјеката, а односе се на регулаторну надлежност, објављују у "Службеном гласнику Републике Српске" и на интернет страници Регулаторне комисије (члан 30. став 1, 2. и 4.); да Регулаторна комисија доноси методологију за утврђивање накнаде за коришћење дистрибутивне мреже (дистрибутивна мрежна тарифа), засновану на начелима пропорционалности и недискриминације, јавних и недискриминаторских критеријума за признавање трошкова, подстицања ефикасног коришћења дистрибутивне мреже, фер баланса између квалитета услуге и цијене коју плаћају корисници мреже, забране унакрсне субвенције између различитих група корисника мрежа, подстицања повећања ефикасности рада оператера дистрибутивног система, повећање сигурности снабдијевања, укључујући и информациону безбједност, интеграције тржишта и примјене савремених технологија, одрживог инвестирања у дистрибутивну мрежу (члан 55. став 1.); да начин обрачуна и износ накнаде за коришћење дистрибутивне мреже и висине тарифних ставова по категоријама потрошње и групама купаца утврђује Регулаторна комисија, на приједлог оператера дистрибутивног система, а на основу методологије за утврђивање накнаде за коришћење дистрибутивне мреже из става 1. овог члана (члан 55. став 2.); да су тарифни ставови за коришћење дистрибутивне мреже јединствени на цијелој територији Републике Српске (члан 55. став 3.); да с циљем обезбјеђења универзалне услуге снабдијевања електричном енергијом малих купаца и домаћинстава који нису изабрали снбдјевача на тржишту, Влада, на основу извјештаја из члана 28. став 1. тачка 12) овог закона, доноси одлуку којом одређује јавног снабдјевча (члан 72. став 1.); да се универзална услуга коју обавља снабдјевач из става 1. овог члана обавља као јавна услуга снабдијевања према регулисаним условима оним купцима који имају право на јавно снабдијевање и који слободно изаберу или по аутоматизму користе такав начин снабдијевања, по лако упоредивим, недискриминатосрким и транспарентним цијенама (члан 72. став 2.); да је јавни снабдјевач дужан да, с циљем осигурања потребних услова за редовно и сигурно снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом који имају право на јавно снабдијевање, набавља потребну електричну енергију у конкурентском поступку (аукција, јавни оглас, организовано тржиште и слично) (члан 72. став 5.); да тарифне ставове за снабдијевање крајњих купаца код јавног снабдјевача одобрава Регулаторна комисија на основу цијене електричне енергије остварене у конкурентском поступку из члана 72. став 5. овог члана (члан 87. став 2.); да су тарифни ставови за јавно снабдијевање крајњих купаца исте категорије и групе купаца једнаки за све купце у Републици Српској (члан 87. став 3.).
Одредбама члана 15. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени гласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), на који се указује у иницијативи, је прописано да у заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања (став 1), те да се законом одређује у којим случајевима нарушавање тога начела повлачи правне посљедице (став 2).
Такође, одредбама члана 13. став 11. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) ) је прописано да је трговцу забрањена дискриминација било којег потрошача, нарочито одбијањем продаје производа који је изложен или на други начин припремљен за продају, или одбијањем пружања услуга које се могу обавити, или условљавањем продаје производа, или пружањем услуга продајом других производа или пружањем других услуга. Одредбама члана 46. став 1, 2. и 3. истог закона је прописано да је услуга од општег економског интереса (у даљем тексту: економска услуга), услуга снабдијевања: електричном енергијом, гасом, топлотном енергијом, водом, услуга одвода отпадних вода, услуга телекомуникација, поштанска услуга, услуга јавног превоза путника у градском, приградском и међуградском саобраћају, услуга аутобуских станица, услуга превоза путника у жељезничком саобраћају, услуга одржавања чистоће и друга јавна услуга прописана законом, од којих се одређене услуге пружају посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе или орган на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса (став 1.); да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (став 2.) и да је трговац који пружа економску услугу обавезан да омогући потрошачу коришћење економске услуге под једнаким условима, без дискриминације (став 3.).
Суд је у поступку разматрања оспорених одлука, сагласно члану 115. Устава Републике Српске, прије свега утврдио да оспорене одлуке по својој правној природи и садржини представљају опште правне акте, за чију оцјену је у смислу наведене уставне одредбе, овај суд надлежан.
Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске сагласно цитираним законским одредбама, у којима су садржане надлежности овог органа, била овлашћена да донесе оспорене одлуке, којима се утврђују тарифни ставови за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској, односно утврђују тарифни ставови за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској.
По оцјени Суда, начин на који је доносилац оспорене Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској у тачки I ове одлуке утврдио тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској и њихов садржај, представља ствар његове процјене цјелисходности у уређивању овог питања, о чему Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да одлучује. При томе Суд је оцијенио да нормирање као у оспореним тачкама II, III, и V ове одлуке, не доводи до повреде уставних принципа на које се указује у иницијативама. Међутим, Суд је оцијенио да тачка IV Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској, којом је одређено да ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примјењује се од 1. јанура 2023. године, није у сагласности са Уставом Републике Српске. Према члану 109. Устава Републике Српске закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања у одговарајућем службеном гласилу, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу. Имајући у виду да образложење наведене одлуке не садржи нарочито оправдане разлоге за раније ступање на снагу ове одлуке, Суд је оцијенио да она није ступила на снагу у складу са чланом 109. Устава Републике Српске. Поред тога, Суд је оцијенио да појам „почетка примјене“ прописа није категорија утврђена Уставом. Устав Републике Српске познаје само институт ступања на снагу закона, другог прописа и општег акта, али не и институт одгођене примјене закона, другог прописа и општег акта који је ступио на снагу. Ступање на снагу општег акта, је временски одређен моменат од којег он почиње правно дјеловати, обавезујући својим одредбама. Дакле општи акт ступа на снагу тачно одређеног дана, што значи да се од тог дана мора почети и примјењивати. Одсуство истовремености у ступању на снагу и почетку примјене закона, других прописа и општих аката, по схватању Суда, доводи до правне несигурности, јер узрокује стање упоредног постојања више прописа који регулишу исту материју, због чега може бити нејасно који ће се пропис примјењивати од дана ступања на снагу закона, другог прописа и општег аката, до дана почетка његове примјене. С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да је нормирајући као у тачки IV Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система, њен доносилац поступио и супротно члану 5. став 1. алинеја 4. Устава, јер је проузроковао несигурност у примјени права.
Суд је оцијенио да тачка II Одлукe о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској није у сагласности са одредбама члана 10. и члана 108. Устава Републике Српске, као и са одредбама члана 3, члана 26, члана 27. ст. 3. и члана 87 ст. 3. Закона о електричној енергији. Наиме, доносилац Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској утврдио је у тачки II поменуте одлуке тарифне ставове за јавно снабдијевање по категоријама потрошње и групама купаца и том приликом је купце који се налазе у истој тарифној групи и у истом правном положају, разврстао у различите подгрупе и то зависно од опсега потрошње. Предвиђање опсега потрошње као критеријума за утврђивање накнаде за набавку електричне енергије, доводи крајње купце у оквиру једне тарифне групе који троше више електричне енергије у неповољнији положај у односу на оне крајње купце у оквиру исте тарифне групе, који троше мање електричне енергије, чиме се по оцјени Суда, доводи у питање начело равноправности грађана који се налазе у истој правној ситуацији и уставне гаранције из члана 10. Устава Републике Српске. Утврђивање тарифних ставова за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској у тачки II Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској у супротности је са начелом недискриминације, дефинисаним у одредби члана 3. Закона о електричној енергији, које представља једно од начела на којима се заснива овај закон, односно које је прописано и у одредби члана 26. Закона о електричној енергији, а у којој се дефинишу принципи регулације и надзора на тржишту електричне енергије од стране Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске. Уврђивање тарифних ставова за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској у тачки II Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској, из истих разлога, није у сагласности са одредбом из члана 27. тач. 3. Закона о електричној енергији, којом је прописано да Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, поред осталог, предузимањем мјера и својим активностима доприноси остварењу циљева који се огледају у обезбјеђивању стабилног, транспарентног и недискриминаторског оквира. Коначно, оспорени тарифни ставови нису у складу са одредбом члана 87. ст. 3 Закона о електричној енергији, који предвиђа да су тарифни ставови за јавно снабдијевање крајњих купаца исте категорије и групе купаца једнаки за све купце у Републици Српској.
Поред наведеног, Суд је оцијенио да тачка IV Одлукe о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској, која предвиђа ступање ове одлуке на снагу даном доношења, као и њену примјену за обрачун утрошене електричне енергије испоручене од 01. јануара 2023. године, није у сагласности са чланом 5. став 1. ал. 4. и чланом 109. Устава Републике Српске, из истих разлога које је Суд претходно образложио приликом оцјене тачке IV Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској.
По оцјени Суда нормирање у оспореним тачкама I, III и V Одлукe о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској, не доводи до повреде уставних гаранција на које се указује у датим иницијативама.
У погледу навода из иницијатива о несагласности оспорених одлука са чланом 15. Закона о облигационим односима, Суд је утврдио да се цитираним прописом утврђује начело једнаке вриједности узајамних давања, које је мјеродавно за уговорне односе и које није релевантно за оцјену уставности и законитости оспорених одлука. У односу на наводе из иницијатива о несагласности оспорених одлука са чланом 13. став 11. и чланом 46. став 1, 2. и 3. Закона о заштити потрошача, Суд је оцијенио да се у цитираним прописима уређују обавезе трговца у обављању трговачке дјелатности, односно економске услуге које се заснивају на уговорним односима, те да Закон о заштити потрошача предвиђа правне механизме заштите потрошача (члан 126. до члан 136.) у вансудском поступку пред надлежним инспекцијским органом и органима за арбитражно рјешавање спорова, односно у судском поступку пред судовима редовне надлежности, из чега произлази да ови наводи нису релевантни за расправљање у овој уставносудској ствари.
Према члану 115. Устава Републике Српске, није у надлежности овог суда да оцјењује оспорене одлуке у односу на одредбе Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник Републике Српске“ број 13/22).
С обзиром на то да је Суд овом одлуком мериторно одлучио о уставности и законитости оспорених одлука, беспредметно је разматрати захтјев даваоца иницијативе да се, у смислу члана 58. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обуставе радње које су предузете на основу оспорених одлука.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-3/23
28. фебруар 2024. године