Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 8. септембра 2021. године, д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности и законитости тачке II дио Д) „Економска валоризација плана“ Одлуке о доношењу измјене дијела Регулационог плана Паприковац – Петрићевац - зона „Д“ (“Службени гласник Града Бања Лука” број 3/18).

О б р а з л о ж е њ е

            Универзитетски клинички центар Републике Српске из Бање Луке поднио је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање уставности и законитости тачке II дио Д) „Економска валоризација плана“ Одлуке о доношењу измјене дијела Регулационог плана Паприковац – Петрићевац - зона „Д“ («Службени гласник Града Бања Лука» број 3/18), коју је донијела Скупштина Града Бања Лука. Иако је поднесак којим се тражи оцјена уставности и законитости овог акта означен као „иницијатива“, Суд налази да га, сходно одредби члана 4. став 1. тачка е) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) треба сматрати приједлогом. У приједлогу се наводи да је предметном одлуком, у оспореном дијелу, извршен обрачун трошкова опремања грађевинског земљишта, инвестициона улагања у уређење грађевинског земљишта и обрачун накнаде за уређење грађевинског земљишта за планирану изградњу комуналне и друге инфраструктуре и уређења јавних површина према овом документу просторног уређења. Предлагач оспорава начин утврђивања висине накнаде трошкова уређења грађевинског земљишта у конкретном случају, те истиче да је иста утврђена по 1м2 бруто грађевинске површине, што је супротно одредби члана 77. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, који прописује да се висина ове накнаде одређује по 1м2 корисне површине укупно планираних објеката. Такође указује на то да значајне ставке трошкова уређења грађевинског земљишта у оквиру парцела на којима ће се градити објекти у служби здравства и образовања чини изградња паркинг гаража и реконструкција и доградња котловнице која је у власништву предлагача, због чега трошкови изградње ових објеката не чине трошкове уређења градског грађевинског земљишта у смислу одредбе члана 77. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу и не могу бити основ за утврђивање предметне накнаде.

            У одговору на приједлог који је доставила Скупштина Града Бања Лука, а који је сачинило Одјељење за просторно уређење Градске управе Града Бања Лука, детаљно се износи поступак усвајања Одлуке о доношењу измјене дијела Регулационог  плана Паприковац – Петрићевац - зона „Д“, те се износи став да је  поступак припреме, израде и доношења предметног плана у потпуности сагласан  релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 84/19). У односу на наводе приједлога о неуставности и незаконитости оспорене тачке II дио Д) „Економска валоризација плана“ у одговору се указује на то да је према Правилнику о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења („Службени гласник Републике Српске“ број 69/13) овај документ саставни дио регулационог плана, чију израду, према Закону о уређењу простора и грађењу, могу вршити овлашћена правна лица која за то имају одговарајућу лиценцу. У складу са наведеним, носилац израде Плана је, како се наводи, обавезан да исти изради у сагласности са овим законом, Правилником о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења, Правилником о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације, те другим прописима из посебних области релевантних за планирање и уређење простора (саобраћај, снабдијевање водом и енергијом, телекомуникације, заштита од природних непогода и др.). Коначно, доносилац оспореног акта указује на чињеницу да у сваком конкретном случају рјешење о износу накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта и износу ренте доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за комуналне послове у складу са релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу и Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 15/14, 8/15, 40/16, 4/17, 8/17, 2/18 и 9/19).

            Одлуку о доношењу измјене дијела Регулационог плана Паприковац – Петрићевац - зона „Д“ (“Службени гласник Града Бања Лука” број 3/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука на основу члана 38. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 84/19) и члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17). Оспореном тачком II дио Д) „Економска валоризација плана“ ове одлуке дефинисани су трошкови припремања грађевинског земљишта (урбанистичко-планска документација, техничка документација – пројекти за извођење, оперативна координација у припремању грађевинског земљишта),  опремање грађевинског земљишта (изградња саобраћајне и хидротехничке инфраструктуре и стручни надзор над опремањем грађевинског земљишта) и инвестициона улагања у уређење грађевинског земљишта (трошкови припремања и опремања грађевинског земљишта).

            Приликом разматрања навода приједлога Суд je, прије свега, имаo у виду одредбу члана 115. Устава Републике Српске, којим је утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.

            У конкретном случају Суд сматра да је потребно указати на то да приликом оцјењивања уставности и законитости аката из области урбанистичке регулативе Уставни суд оцјењује, превасходно, да ли је процедура усвајања ових аката у сагласности са одредбама чланова 38. до 50. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 84/19). Истим овим стандардом оцјене су, дакле, обухваћени сви елементи општих аката из домена просторног планирања.

            Суд примјећује да предлагач не оспорава поступак усвајања оспорене одлуке, већ да је разлоге приједлога усмјерио искључиво на утврђивање јединичне висине трошкова зa уређење и опремање грађевинског земљишта, koји су утврђени тачком II дио Д) „Економска валоризација плана“ оспорене одлуке. По оцјени Суда,  оспорено утврђивање јединичне висине трошкова за уређење и опремање грађевинског земљишта je одраз цјелисходне процјене доносиоца оспореног акта у овој области, o чему Уставни суд сагласно одредби члана 115. Устава није надлежан да одлучује.

            Наиме, оспорена јединична цијена за уређење и опремање грађевинског земљишта је резултат примјене закона и у сваком конкретном случају предмет је појединачног управног акта у смислу одредаба чланова 74 -77. Закона о уређењу простора  и грађењу, против којег је Уставом и Законом о општем управном поступку гарантована правна заштита пред надлежним органом.

            С обзиром на наведено, Суд је на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио да приједлог одбаци због ненадлежности за одлучивање.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.