Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

         Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а), члана 40. став 5, члана 60. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра 2018. године,  д о н и о  ј е

 

О Д Л У К У

 

           Утврђује се да одредба члана 84. став 6. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске" бр. 44/17 и 31/18) није у сагласности са Уставом Републике Српске.      

           Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности одредби члана 84. став 5. и члана 168. став 7. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске бр. 44/17 и 31/18).

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање међусобне сагласности одредби члана 84. став 5. и 6. и члана 168. став 7. са одредбама члана 2. став 2. и члана 4. став 9. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске бр. 44/17 и 31/18).     

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Светлана Лазић из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 84. ст. 5. и 6. и члана 168. став 7. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 44/17) у односу на члан 38. ст. 1. и 2. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе сматра да су оспорене одредбе правно-терминолошки непрецизне, а мериторно неуставне. С тим у вези сматра да у регулисању материје основног образовања, када је у питању будућност дјетета, не би требало користити термине "може" или "не може", јер доводе до правне несигурности у остваривању права на основно образовање. Уз то, по мишљењу даваоца иницијативе, недопустиво је да одлука надлежног министарства зависи од расположивих буџетских средстава, односно од средстава родитеља. У допуни иницијативе од 28. августа 2017. године давалац иницијативе наводи лични примјер, те питања која се постављају у   конкретном случају. Предлаже да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске. 

Даниела Вишњић из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 84. ст. 6. и 8. и члана 168. став 7. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 44/17). Иако је у иницијативи наведено да се оспорава члан 84. ст. 6. и 8. и члан 168. став 7. Закона, из садржаја иницијативе произлази да давалац иницијативе оспорава члан 84. став 6. и члан 168. став 7. Закона о основном васпитању и образовању (у даљем тексту: Закон). Давалац иницијативе, прије свега, сматра да су одредбе члана 84. став 6. и члана 168. став 7. Закона у колизији са чланом 2. став 2. и чланом 4. став 9. овог закона. Осим тога, оваквим прописивањем Министарству је, сматра давалац иницијативе, дато дискреционо право да одлучи да ли ће одобрити или одбити захтјев за ангажовање асистента за дијете са посебним потребама у зависности од тога да ли су за ту намјену обезбијеђена средства или не. На овај начин су, сматра давалац иницијативе, прекршене гаранције из члана 5. став 1. алинеја 1, те чл. 10. и 38. ст. 1. и 2. Устава Републике Српске. С тим у вези указује на члан 24. Конвенције о правима особа са инвалидитетом и Факултативни протокол. Поред тога, истиче лични примјер, те предлаже да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске. 

Суд је на сједници одржаној дана 27. септембра 2017. године, сагласно члану 9. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 114/12, 29/13 и 90/14), одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-66/17 првоприспјелој иницијативи, која је евидентирана под бројем број У-53/17. 

Народна скупштина Републике Српске је Суду доставила одговор у коме су наводи из иницијативе оцијењени као неосновани. Осим тога, наводи се да давалац иницијативе на непотпун и произвољан начин тумачи одредбе Устава Републике Српске и одредбе Закона који оспорава, те да се у конкретном случају не ради о повреди члана 10. Устава, јер су сва лица која се налазе у истој правној ситуацији на исти начин третирана. Поред тога, наводи се да је законодавац, руководећи се разлозима цјелисходности и заштите општег интереса, донио оспорени Закон којим је обезбијеђено остваривање права из области основног васпитања и образовања, при чему је остао у границама својих уставних овлашћења. Такође сматрају да могуће другачије уређење предметне материје није уставноправно релевантно, те да је незадовољство одређеним законским рјешењем израз субјективног става давалаца иницијативе, па не може бити предмет оцјене уставности. Предлаже се да Суд иницијативу не прихвати.

Оспореним одредбама члана 84. Закон о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18) прописано је да ће, у случају да је налазом и мишљењем стручне комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју предложено ангажовање лица за подршку ученику са сметњама у развоју (у даљем тексту: асистент), школа затражити сагласност Министарства за ангажовање асистента (став 5), те да Министарство може дати сагласност за ангажовање асистента уколико постоје обезбијеђена средства за финансирање асистента у складу са чланом 168. став 7. овог закона (став 6).

Оспореном одредбом члана 168. став 7. овог закона прописано је да се средства за финансирање асистента из члана 84. став 5. овог закона могу да обезбиједе из: 1) буџета Републике, 2) буџета јединица локалне самоуправе, 3) средстава родитеља и 4) других извора.

Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које даваоци иницијативе оспоравају наведене одредбе Закон о основном васпитању и образовању, утврђено је да се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима (члан 5. став 1. алинеја 1), да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту, без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да свако има право на школовање под једнаким условима и да је основно школовање обавезно и бесплатно (члан 38. ст. 1. и 2).

Устав у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјењивање уставности оспорених одредби Закона утврђује да се уставно уређење Републике, између осталог, темељи на владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4), да Република уређује и обезбјеђује остваривање и заштиту људских права и слобода, бригу о дјеци и омладини, образовање, као и финансирање остваривање права и дужности Републике (тач. 5, 12. и 17. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава). Поред тога, Суд је имао у виду и члан члан 48. став 1. Устава, којим је, између осталог, утврђено да се права и слободе зајемчени овим уставом не могу одузети ни ограничити.

Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом о основном васпитању и образовању уређују се дјелатност основног васпитања и образовања као дио јединственог васпитно-образовног система Републике Српске, оснивање и престанак рада установа основног васпитања и образовања (у даљем тексту: школа), права, обавезе, дужности и одговорности ученика, родитеља и запослених у школи, наставни планови и програми, управљање и руковођење школом, обезбјеђивање средстава, вредновање квалитета васпитно-образовног рада, надзор над радом школе, признавање свједочанстава, те евиденција и јавне исправе (члан 1). Релевантним одредбама Закона прописано је: да је основно васпитање и образовање дјелатност од општег друштвеног интереса, као и да основно васпитање и образовање траје девет година, да је обавезно и бесплатно за сву дјецу узраста од шест до 15 година (члан 2. ст. 1. и 2), да основно васпитање и образовање, које се стиче остваривањем наставног плана и програма прописаног у складу са овим законом, обављају: основне школе, основне школе за дјецу са сметњама у развоју, основне музичке и балетске школе (члан 3), да инклузивно образовање подразумијева право на једнаке могућности током образовања за сва лица, посебно право дјеце са сметњама у развоју и надарене дјеце на максимални развој њиховог потенцијала подршком која укључује флексибилан програм, адекватно припремљене наставнике и стручну подршку којој је циљ развијање кључних компетенција, толеранције, прихватање различитости и социјална инклузија (члан 4. тачка 9), да се у основном васпитању и образовању не може се вршити дискриминација ученика, наставника и осталог особља школе на основу расе, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења, националног или социјалног поријекла, на основу инвалидности или на било ком другом основу (члан 10. став 1), да се наставни процес се реализује у редовним, комбинованим и посебним одјељењима у редовним школама и у одјељењима у школама за дјецу са сметњама у развоју (члан 48. став 1), да се у посебна одјељења уписују дјеца са сметњама у развоју у складу са налазом и мишљењем стручне комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју, да је максималан број ученика у посебном одјељењу десет, а минималан три, што зависи од врсте сметњи коју имају ученици, да се, уколико школа нема услове да формира посебно одјељење, ученик из става 1. овог члана може упутити у најближу школу у којој има могућност школовања у посебном одјељењу ако је то у најбољем интересу дјетета, да се у случају непостојања могућности из става 3. овог члана, ученик укључује у редовно одјељење у школи коју похађа или у основну школу за дјецу са сметњама у развоју, да се, уколико постоје услови, заинтересованост школа, јединице локалне самоуправе и родитеља и уколико је то у најбољем интересу ученика, за ученике из става 1. овог члана могу формирати посебна одјељења у једној школи са територије јединице локалне самоуправе, коју ће похађати наведени ученици, те да министар доноси правилник о васпитању и образовању дјеце са сметњама у развоју (члан 49), да су ученици с посебним васпитно-образовним потребама: 1) надарени и талентовани ученици, 2) ученици са сметњама у развоју: ученици са оштећењем вида, ученици са оштећењем слуха, ученици са оштећењем у говорно-гласовној комуникацији, ученици са тјелесним оштећењем и хроничним обољењима, ученици са интелектуалним оштећењем, ученици са сметњама у учењу, ученици са психичким поремећајима и обољењима, ученици са вишеструким сметњама, 3) ученици са проблемима у понашању и емоционалним проблемима и 4) ученици са сметњама условљеним васпитањем, социјалним, економским и културним факторима (члан 83), да ученици са посебним потребама стичу основно васпитање и образовање у редовним школама (у даљем тексту: инклузија) или основним школама за дјецу са сметњама у развоју, да се у редовним школама ученици са посебним потребама школују у редовним, комбинованим или посебним одјељењима, да се у основним школама за дјецу са сметњама у развоју школују ученици у складу са препорукама наведеним у налазу и мишљењу стручне комисије, да се васпитно-образовни рад са ученицима из става 1. овог члана реализује на основу наставног плана и програма, те индивидуалних образовних програма које предлаже стручни тим школе, а усваја наставничко вијеће, да ће, у случају да је налазом и мишљењем стручне комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју предложено ангажовање лица за подршку ученику са сметњама у развоју (у даљем тексту: асистент), школа затражити сагласност Министарства за ангажовање асистента, да Министарство може дати сагласност за ангажовање асистента уколико постоје обезбијеђена средства за финансирање асистента у складу са чланом 168. став 7. овог закона, да  асистент из става 5. овог члана може бити лице које има најмање средњу стручну спрему, да асистент пружа техничку помоћ у: кретању и обављању хигијенских потреба, комуникацији и социјалној укључености и другој врсти помоћи, зависно од потреба ученика, а на приједлог наставника или стручне службе школе, те да се услови за пријем, ангажовање и опис посла асистента дефинишу правилником из члана 49. став 6. овог закона (члан 84), да се средства за финансирање асистента из члана 84. став 5. овог закона могу обезбиједити из буџета Републике, буџета јединица локалне самоуправе, средстава родитеља и других извора (члан 168. став 7).

           Цијенећи цитиране уставне и законске одредбе Суд је утврдио да оспорена одредба члана 84. став 6. Закон о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18) није у сагласности са Уставом Републике Српске. Прописивањем да Министарство може дати сагласност за ангажовање асистента уколико постоје обезбијеђена средства за финансирање асистента у складу са чланом 168. став 7. овог закона, законодавац је, по оцјени Суда, поступио супротно одредбама члана 38. ст. 1. и 2. Устава, да свако има право на школовање под једнаким условима и да је основно школовање обавезно и бесплатно. Наиме, прописивањем услова обезбјеђења средстава за финансирање ангажовања асистента, као и дискреционог права Министарства, у зависности од испуњења тог услова, да дȃ или одбије сагласност за ангажовање асистента, онемогућава ангажовање асистента у одређеном случају, те доводи до неизвјесности и правне несигурности у остваривању права на обавезно основно васпитање и школовање дјеце са сметњама у развоју. Суд је утврдио да су на овај начин прекршене гаранције из члана 38. ст. 1. и 2. Устава, којима се гарантује да свако има право на школовање под једнаким условима и да је основно школовање обавезно и бесплатно, због чега, према оцјени Суда, оспорена законска одредба није у сагласности ни са гаранцијама из члана 5. став 1. алинеја 1. и 4. и члана 48. став 1. Устава.  

Оцјењујући уставност одредбе члана 84. став 5. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18), Суд је утврдио да оваквим прописивањем начина прибављања сагласности Министарства за ангажовање асистента, уз прилагање налаза и мишљења стручне комисије са приједлогом за ангажовање лица за подршку ученику са сметњама у развоју (асистента), нису доведене у питање уставне гаранције из члана 5. став 1. тачка 4. Устава. У конкретном случају, по оцјени Суда, надлежно министарство, као орган управе у законом прописаном поступку који се покреће поводом одређеног захтјева, одлучује о давању сагласности за ангажовање асистента. Суд је, такође, оцијенио да одредбом члана 84. став 5. Закона није онемогућено, нити ограничено право на школовање под једнаким условима, што је у сагласности са чланом 38. ст. 1. Устава.  

             У односу на члан 168. став 7. тачка 3. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18), којим је предвиђено да се средства за финансирање асистента из члана 84. став 5. овог закона могу да обезбиједе из: буџета Републике, буџета јединица локалне самоуправе, средстава родитеља и других извора, Суд није прихватио иницијативу из разлога што сматра да је ова законска одредба у сагласности са тачком 17. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, према којој Република уређује и обезбјеђује финансирање остваривање права и дужности Републике. Наиме, Република и општина/јединица локалне самоуправе буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе, дакле и обезбјеђење средстава за финансирање дјелатности основног васпитања и образовања, укључујући и средства за рад асистента из члана 84. став 5. овог закона. Без обзира на то што је Суд утврдио неуставност одредбе члана 84. става 6. Закона у погледу изричитог прописивања услова обезбијеђености средстава за финансирање појединог асистента у обавезном основном образовању дјеце са посебним потребама, Суд је оцијенио да то што су  чланом 168. став 7. Закона прописана, као један од извора финансирања, и средства родитеља не доводи до немогућности остварења овог права. Законодавац није изричито обавезао родитеље да издвоје средства за ову намјену, па ова законска могућност не доводи до  неповољнијег  положаја дјеце са сметњама у развоју у односу на осталу дјецу, имајући у виду да је, у сваком случају, уставна обавеза Републике да омогући обавезно и бесплатно основно образовање и васпитање. Сходно наведеном Суд је оцијенио да се чланом 168. став 7. Закона не нарушавају гаранције из члана 38. став 1. и 2. Устава. Такође, Суд је оцијенио да се овим чланом не нарушавају гаранције из члана 5. став 1. тачке 1. и 4. Устава, као и да није дошло до нарушавања гаранције једнакости грађана (члан 10. Устава) у односу на гарантовано право обавезног и бесплатног основног школовања. Имајући у виду наведено, Суд је утврдио да оспореним одредбама члана 84. став 5. и члана 168. став 7. Закона није нарушена ни гаранција из члана 2. Протокола бр. 1. уз Европску конвенцију о људским правима, да нико не може бити лишен права на образовање.

Надаље, у погледу захтјева из иницијативе да Суд оцијени да су оспорене одредбе Закона несагласне са чланом 2. став 2. и чланом 4. став 9. овог истог закона, Суд је утврдио да, према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд није надлежан да оцјењује међусобну сагласност одредби истог прописа, те у смислу члана 37. став 1. тачка а. Закона о Уставном суду Републике Српске ( „Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) није прихватио иницијативу у овом дијелу.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-53/17

20. децембра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
25.9.2019.
Саопштење за јавност са 247. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2019.
Дневни ред 247. сједнице Уставног суда Републике Српске

11.9.2019.
Саопштење за јавност са 246. сједнице Уставног суда Републике Српске

10.9.2019.

10.9.2019.
Дневни ред 246. сједнице Уставног суда Републике Српске

17.7.2019.
Саопштење за јавност са 245. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.7.2019.
Дневни ред 245. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.6.2019.
Саопштење за јавност са 244. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>