Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. јануара 2024. године, д о н и о  је

О Д Л У К У

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 8. тачка б) Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16).

О б р а з л о ж е њ е

Начелник Општине Модрича је поднио Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 8. тачка б) (у приједлогу погрешно наведено став б) Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16). Предлагач сматра да оспорена одредба није у сагласности са чл. 5, 51. и 66. Устава Републике Српске, те чланом 4. став 6. и чланом 9. ст. 1. и 3. Европске повеље о локалној самоуправи. Прецизирајући шта је утврђено наведеним одредбама Устава и Повеље, предлагач указује на надлежности јединице локалне самоуправе према којима она обезбјеђује коришћење градског земљишта, пословних простора, обављање комуналних дјелатности, старање о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева и улица, као и да правна лица која плаћају порез на добит, имају сједиште и дјелују на подручју јединице локалне самоуправе, предлагач истиче да није категоричан да порез на добит мора да буде искључиви приход јединице локалне самоуправе, али да сматра да је „побијано законско рјешење апсолутно неуставно“. У приједлогу се наводе износи наплаћеног пореза на добит од привредника са подручје општине Модрича за 2020, 2021. и 2022. годину, те се истиче да би се додјелом тих средстава Општини Модрича омогућио економски, социјални, културни и други развој, те би се обезбиједила социјална правда. Предлагач тражи да Суд нареди обустављање извршења члана 8. тачка б) Закона о буџетском систему до доношења коначне одлуке у овом предмету.

У одговору на наводе из приједлога који је Суду доставила Народна скупштина Републике Српске се истиче да су исти неосновани, као и да предлагач погрешно и непотпуно тумачи одредбе Устава и Закона о буџетском систему Републике Српске. Указујући на прописивање из чл. 1, 2, 3, 62, 66, 67, 68, 69, 70, 102. и 103. Устава, те чл. 7, 8, 9, 10, 11. и 13. Закона о буџетском систему Републике Српске, доносилац оспореног акта је становишта да је предмет оспоравања у конкретној правној ствари, у суштини, цјелисходна процјена законодавца да уреди на оспорени начин, односно да је ријеч о неслагању предлагача са законским рјешењем према којем порез на добит који плаћају правна лица представља приход буџета Републике. Такође, захтјев којим се од Суда тражи обустављање извршења оспорене законске одредбе је, према мишљењу законодавца, неутемељен и нерационалан, јер би се овом обуставом нарушио систем финансирања буџета Републике, али и градова, односно општина, чиме би наступиле неотклоњиве посљедице по цијелу Републику. Истиче се да је оспорено нормирање одраз усвојене економске и социјалне политике, те да је у домену цјелисходне процјене законодавца да уреди начин на који се обезбјеђује најбољи баланс система и услова за финансирање надлежности буџета Републике, као и буџета градова, односно општина.

Оспореним чланом 8. тачка б) Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12, 12/14, 103/15 и 15/16) је прописано да је порез на добит приход буџета Републике.

Суд је имао у виду да је Уставом утврђено: да Република и општина буджетом утврђују јавне приходе и јавне расходе, да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62), да Република  уређује и обезбјеђује банкарски и порески систем (члан 68. тачка 7) Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава), да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2) и да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом (члан 115).

Разматрајући наводе из приједлога Суд је утврдио да се истим, у суштини, поставља питање уставности пропуштања законодавца да предметну материју уреди на начин који предлагач сматра оптималним, односно да пропише да порез на добит који плаћају правна лица која дјелатност обављају на подручју одређене јединице локалне самоуправе представља, у цјелини или дјелимично, приход буџета те локалне самоуправе. Имајући у виду да, у складу са Уставом, Република уређује и обезбјеђује банкарски и порески систем, као и да се средства републичког буџета, између осталог и порези, уређују законом, законодавац је, према оцјени Суда, овлашћен да, на начин који сматра цјелисходним, уреди буџетске приходе Републике. Стога је, према мишљењу Суда, Народна скупштина Републике Српске поступала у оквиру својих уставних овлашћења када је оспореним чланом 8. тачка б) Закона о буџетском систему Републике Српске утврдила да је порез на добит приход буџета Републике. У складу са чланом 115. Устава, није у надлежности овог суда да цијени цјелисходност оспореног законског рјешења, нити да оцјењује резултате и посљедице његове примјене, као ни наводе предлагача о потреби другачијег уређења предметне материје.

Суд није разматрао наводе из приједлога којима се указује на повреду члана 4. став 6. и члана 9. ст. 1. и 3. Европске повеље о локалној самоуправи, јер су исти дати паушално без навођења у чему се састоји повреда ових одредаба Повеље.

Такође, с обзиром на овлашћења Уставног суда прописана чланом 58. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), Суд није разматрао захтјев предлагача да до доношења коначне одлуке обустави примјену оспорене законске одредбе, будући да се захтјев тиче обуставе од извршења одредбе општег, а не појединачног акта или радњи, који су предузети на основу аката чија се уставност и законитост оцјењује.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                             ПРЕДСЈЕДНИК

                                                            УСТАВНОГ СУДА

                                                          Мр Џерард Селман

Број: У-18/23                                                                        

31. јануар 2024. године