Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тач. а) и б) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 8. септембра 2021. године,  д о н и о је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бања Лука“ бр. 1/92, 5/95 и „Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 3/01 и 5/12) и пресуде Основног суда у Бањој Луци број: 71 0 П049454 12 П од 24. јуна 2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Жељко Вучић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бања Лука“ бр. 1/92, 5/95 и „Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 3/01 и 5/12) и пресуде Основног суда у Бањој Луци број 71 0 П 049454 12 П од 24. јуна 2013. године. У погледу оспорене одлуке давалац иницијативе истиче да је иста у вријеме важења била незаконита, јер је њоме овлашћен Завод за изградњу а.д. Бања Лука да обавља послове који се тичу утврђивања критеријума за обрачунавање висине комуналне накнаде, као и да прибавља приходе по овом основу. Када је ријеч о оспореној пресуди, давалац иницијативе сматра да је истом повријеђено његово право на правично суђење, јер није обавјештаван о заказаним рочиштима на којима је расправљано о његовим правима и обавезама, као и његово право на имовину, јер је оспорена пресуда донесена примјеном одредаба чл. 30. и 32. Закона о грађевинском земљишту, чију је неуставност утврдио Уставни суд. У иницијативи се предлаже да на основу утврђене неуставности и незаконитости оспорених аката, Суд обустави спровођење поступка извршења у предмету који се пред Основним судом у Бањалуци води под бројем 71 0 181494 20 И 13, а којим је одређено извршење по основу оспорене пресуде.

Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

У складу са тачком 2. Амандмана XLII којим је допуњен члан 115. Устава,  утврђено је да Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

Разматрајући дату иницијативу Суд је утврдио да је чланом 15. Одлуке о комуналној накнади број: 07-13-89/13, која је објављена у „Службеном гласнику Града Бања Лука“ број 5/13 од 28. марта 2013. године, прописано да иста ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, као и да је чланом 14. исте прописано да даном њеног ступања на снагу престаје да важи Одлука о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бања Лука“ бр. 1/92, 5/95 и „Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 3/01 и 5/12).

            Полазећи од тога да је оспорена Одлука о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бања Лука“ бр. 1/92, 5/95 и „Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 3/01 и 5/12) престала да важи 5. априла 2013. године, а да је иницијатива поднесена Суду 22. октобра 2020. године, Суд је утврдио да је иницијатива поднесена по истеку рока у коме Суд, сагласно тачки 2. Амандмана XLII којом је допуњен члан 115. Устава Републике Српске, може одлучивати о уставности и законитости аката и по престанку њиховог важења, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године. Стога је Суд, имајући у виду напријед наведене одредбе Устава, те одредбу члана 37. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), одлучио да не прихвати иницијативу у дијелу којим се предлаже покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бања Лука“ бр. 1/92, 5/95 и „Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 3/01 и 5/12).

Оспореном пресудом Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П049454 12 П од 24. јуна 2013. године обавезан је тужени Жељко Вучић (у конкретном случају давалац иницијативе) да тужиоцу Граду Бања Лука, у року од 30 дана од дана пријема пресуде,  уплати тачно утврђене новчане износе, уз припадајућу затезну камату, а на име дуга за неплаћене накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта, као и дуга на име комуналне накнаде, а све под пријетњом принудног извршења.

Имајући у виду садржину и правну природу оспорене пресуде Суд је утврдио да она нема карактер општег акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о појединачном акту који се односи на индивидуално одређен субјект и на конкретну правну ситуацију, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, и у наведеном дијелу, није прихватио иницијативу.

С обзиром на то да је примјеном члана 37. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске у овом предмету донесено коначно рјешење, беспредметно је, по оцјени Суда, разматрање захтјева даваоца иницијативе да Суд обустави извршење по оспореној пресуди у предмету који се пред Основним судом у Бањој Луци води под бројем 71 0 181494 20 И 13.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.