Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 14. јула 2021. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 115. став 3. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 66/20).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Стефан Мачкић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 115. став 3. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 66/20). У иницијативи се наводи да оспорена одредба овог пословника није у сагласности са чланом 5. ал. 1, 4, 6. и 7, члановима 10, 16, 25, 33, 45. став 2, 48. ст. 1. и 2, 76, 78, 111. и чланом 115. став 1. тач. 1. и 2. Устава Републике Српске, али се не износи образложење у чему се огледа повреда свих наведених уставних норми. Давалац иницијативе, наиме, сматра да предметна одредба Пословника омогућава да предсједник Народне скупштине Републике Српске и Колегиј Народне скупштине Републике Српске произвољно, без уставних овлашћења, одређују дневни ред сједница и тако ограничавају уставна права народних посланика да предлажу поједине тачке дневног реда и расправљају о њима. Тиме се, како се даље наводи, ствара могућност злоупотребе, која се огледа у спречавању уврштавања одређених приједлога на дневни ред због наводне несагласности њихове припреме са Уставом, законом и Пословником. Оспорена норма је, по мишљењу даваоца иницијативе, нејасна и непрецизна, јер није прописано шта подразумијева сагласност припреме приједлога аката са Уставом, законом и овим пословником, односно који су то критеријуми, нити је јасно који субјекти утврђују ту сагласност. Тиме се, како се даље наводи, залази у надлежност Уставног суда Републике Српске, који је, према члану 115. Устава, једини орган овлашћен да оцјењује уставност и законитост општих аката. Давалац иницијативе сматра да су оваквим прописивањем нарушена уставна начела владавине права, вишестраначког система, парламентарне демократије и подјеле власти. Поред тога, у иницијативи се износи став да оспорена норма овог пословника доводи до повреде члана 10. Устава, јер узрокује неравноправност и неједнакост пред законом посланика политичке мањине у Републици Српској, који у пракси не могу остварити уставно право да предлажу одређене акте, заговарају поједине ставове у скупштинској расправи и гласају о томе. Тиме су, како се истиче, истовремено нарушена и права ових народних посланика на слободу опредјељења и увјерења и јавног изражавања мишљења, те су онемогућени у обављању јавних послова и савјесном и одговорном вршењу повјерене јавне функције.

         У одговору на иницијативу коју је доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да је иницијатива у цијелости неоснована, те да садржи погрешно и произвољно тумачење релевантних уставних одредби на које се позива давалац иницијативе, као и положаја и надлежности Народне скупштине Републике Српске. Доносилац оспореног пословника сматра да су у свим фазама усвајања приједлога дневног реда загарантована Уставом утврђена права свих народних посланика, како је то дефинисано члановима 34, 35, 103, 104, 126. и 127. овог пословника. Такође, истиче да је одредба члана 76. Устава, која се односи на предлагање аката и њихово уврштавање на дневни ред  у Народној скупштини, директно примијењена у члану 185. Пословника, што указује на то да давалац иницијативе селективно и произвољно тумачи одредбе Пословника и Устава. Како се у одговору даље наводи, оспорена одредба Пословника обезбјеђује претходну заштиту уставности у правном поретку, а не оцјену уставности из искључиве надлежности Уставног суда Републике Српске, како то погрешно тумачи давалац иницијативе. Овом нормом је, по мишљењу Народне скупштине, непосредно загарантована заштита одредби Устава на које се позива давалац иницијативе. Надаље, у одговору се наводи да предметном одредбом није онемогућено право народним посланицима да предлажу законе и друге акте, јер је члановима 126, 127, 128, 129. и 130. Пословника уређено питање усвајања усаглашеног дневног реда, о којем гласају сви народни посланици, те је утврђено право предлагања и подношења приговора сваког народног посланика. Коначно, у вези са наводима иницијативе о привилегованом положају политичке већине у Народној скупштини указује се на одредбу члана 75. Устава, према којој Народна скупштина одлучује већином гласова народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина, те се истиче да је већински принцип одлучивања, као један од основних демократских принципа, кохерентан са начелом подјеле власти из члана 69. Устава. Ови наводи иницијативе, како се истиче, могу само бити предмет стручне расправе у вези са одређењем политичких принципа и политичког уређења у Републици, а нису релевантни у поступку оцјене уставности општег акта.

            Пословник Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 66/20) донијела је Народна скупштина Републике Српске на основу члана 78. Устава Републике Српске. Оспореним чланом 115. став 3. овог акта прописано је да се у приједлог дневног реда сједнице Народне скупштине могу уврстити само они приједлози аката који су припремљени у складу са Уставом, законом и овим пословником.  

            У поступку оцјењивања уставности оспорене норме Пословника Народне скупштине Републике Српске Суд је имао у виду релевантне одредбе Устава Републике Српске, којим је утврђено: да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2), да Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности посланика (члан 78), да Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина (Амандман XXXVII којим је замијењен члан 75. Устава), да право предлагања закона, других прописа и општих аката имају предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3000 бирача (Амандман XXXVIII којим је замијењен члан 76. Устава).

            Сагласно наведеним уставним одредбама, Народна скупштина Републике Српске је, по оцјени Суда, била овлашћена да донесе оспорени пословник, којим су уређени унутрашња организација и начин рада Народне скупштине, права и дужности народних посланика и свих других учесника, односи сарадње са највишим органима Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и друга питања од значаја за рад и остваривање надлежности Народне скупштине. Тако је овим пословником, поред осталог, прописано: да предсједник Народне скупштине предлаже дневни ред сједнице Народне скупштине (члан 23. став 1. алинеја 4), да је Колегијум Народне скупштине посебно тијело Народне скупштине које сазива предсједник Народне скупштине, а има координирајућу, консултативну и оперативну функцију у раду Народне скупштине, те да су чланови овог колегијума предсједник и потпредсједници Народне скупштине и предсједници клубова посланика (члан 34. ст. 1. и 2), да Колегијум Народне скупштине утврђује усаглашен приједлог дневног реда, датум и вријеме засједања Народне скупштине (члан 35. став 1. ал. 1), да народни посланик има право и дужност да, у оквиру надлежности Народне скупштине, покреће иницијативу, даје приједлоге и поставља посланичка питања (члан 106. став 1), да приједлог дневног реда сједнице Народне скупштине припрема предсједник Народне скупштине, те да се о припремљеном приједлогу дневног реда изјашњава и утврђује га Колегијум Народне скупштине (члан 115. ст. 1. и 2), да дневни ред сједнице утврђује Народна скупштина на основу усаглашеног приједлога дневног реда, који је предложио Колегијум Народне скупштине (члан 126. став 1), да народни посланици или други овлашћени предлагачи закона и одлука могу поднијети приговор у писаном облику на предложени дневни ред најкасније 24 часа прије заказивања сједнице Народне скупштине, те да о приговору одлучује Колегијум Народне скупштине при утврђивању усаглашеног дневног реда (члан 126. став 2), да уколико нико од народних посланика или других овлашћених предлагача закона не поднесе приговор у складу са ставом 2. члана 126. овог пословника, предложени дневни ред се сматра усаглашеним (члан 126. став 3), те да Народна скупштина утврђује дневни ред сједнице на основу усаглашеног приједлога дневног реда гласањем без претреса (члан 127. став 1). Уређујући питање припреме и сазивања сједнице Народне скупштине, оспореном одредбом члана 115. став 3. Пословника је прописано под којим условом приједлог акта може бити уврштен на дневни ред ове сједнице.

            Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да прописивањем из оспорене норме овог пословника није дошло до повреде уставних одредаба на које се указује у иницијативи. Наиме, у складу са својим овлашћењима из члана 78. Устава, Народна скупштина је Пословником уредила, између осталог, питања која се односе на припрему и сазивање сједница, те у вези с тим и субјекте и поступак за утврђивање дневног реда. На основу истог уставног овлашћења Народна скупштина је прописала да се на дневни ред могу уврстити само приједлози аката који су припремљени у складу са Уставом, законом и Пословником. Постављањем оваквог услова се, по оцјени Суда, не задире у право народних посланика да предлажу поједине тачке дневног реда и расправљају о њима, како то погрешно тумачи давалац иницијативе. У вези са наведеним, Суд сматра да прије свега треба указати на одредбу чл. 34. став 2. Пословника, према којој су чланови Колегијума Народне скупштине предсједник и потпредсједници Народне скупштине и предсједници клубова посланика, те да, према члану 126. став 1. овог акта, дневни ред сједнице утврђује Народна скупштина на основу усаглашеног приједлога дневног реда који је предложио Колегијум Народне скупштине. Поред тога, чланом 106. став 1. и чланом 185. Пословника је прописано да народни посланик има право и дужност да, у оквиру надлежности Народне скупштине, покреће иницијативу и даје приједлоге, односно да има право предлагања закона, других прописа и општих аката. Дакле, како из наведеног произлази, у поступку утврђивања дневног реда сједница су обухваћени сви релевантни субјекти који представљају народне посланике који учествују у одлучивању у овом законодавном тијелу, тако да народни посланици нису онемогућени да упуте иницијативу за стављање на дневни ред појединих тачака дневног реда, те касније расправљају о њима. Истовремено, оспорени пословник, по оцјени овог суда, свим народним посланицима обезбјеђује Уставом утврђено право да предлажу законе, друге прописе и опште акте. 

            Надаље, Суд је оцијенио неоснованим наводе даваоца иницијативе да се оспореним прописивањем задире у надлежност Уставног суда Републике Српске утврђену чланом 115. Устава. Наиме, претходна провјера сагласности припреме аката који се предлажу за сједницу са Уставом, законом и предметним пословником, коју врше стручни органи Народне скупштине се, по оцјени Суда, не може довести у везу са оцјењивањем уставности и законитости општих аката усвојених од стране Народне скупштине.

            Поред тога, Суд је оцијенио неутемељеним и наводе иницијативе о повреди члана 10. Устава, у смислу неравноправности и неједнакости политичке мањине у Народној скупштини, која се огледа у њиховој немогућности да предлажу одређене прописе и акте и заговарају своје ставове. Оспорена норма, наиме, уређује питање које се односи на квалитет аката који се предлажу на дневни ред сједница, што, без дилеме, не утиче на право сваког народног посланика, без обзира на политичку припадност, да сходно члану 185. овог пословника и Амандману XXXVIII којим је замијењен члан 76. Устава, реализује своје право да предлаже законе, друге прописе и опште акте.

            С обзиром на то да овај суд, према члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује примјену општих аката, Суд није разматрао наводе иницијативе о могућности злоупотребе приликом примјене у пракси оспорене одредбе предметног пословника. 

            Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-72/20

14. јула 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
13.9.2021.
Тендерска документација за набавку додатних и непредвиђених радова на изградњи зграде Уставног суда РС

9.9.2021.
Одлука о прихватању понудеза навку консултантских услугаопремања интеријера за пословни објекат Уставног суда

8.9.2021.
Саопштење за јавност са 272. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2021.
Дневни ред 272. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.8.2021.
Саопштење за јавност са 132. и 133. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку пића и освјежавајућих напитака у чајну кухињу Уставног суда Републике Српске

27.8.2021.
Дневни ред 133. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Дневни ред 132. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Одлука о прихватању понуде за услуге штампе билтена Уставног суда Републике Српске број 25

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>