Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  27. марта 2024. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 16. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12).

Одбацује се приједлог за утврђивање неуставности члана 16. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12).

 

О б р а з л о ж е њ е

Удружење ратних војних инвалида отаџбинских ратова Града Бања Лука поднијело  је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности члана 16. ст. 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11 и 40/12). Из садржине овог  приједлога произлази да су  оспорене одредбе наведеног закона у несагласности са чл. 40, 66. и 108. Устава Републике Српске, те чланом 14. Конвенције о правима лица са инвалидитетом. Предлагач, прије свега, цитира члан 16. ст. 1, 3. и 4. наведеног закона, те у вези с тим указује на статус и материјални положај војних инвалида који су, како се наводи, оспореним прописивањем доведени у неповољнији положај у односу на остале инвалиде који право на инвалиднину остварују на основу Закона о социјалној заштити („Службени гласник Републике Српске" бр. 37/12, 90/16 и 94/19) и Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21 и 15/22). Поред тога, у приједлогу се указује на Одлуку о висини основице за обрачун примања предвиђених наведеним законом коју је, како се наводи, Влада Републике Српске  донијела 2012. године, те  наглашава да иста  након тога није усклађивана са просјечном платом, из чега, по мишљењу предлагача, произлази да о правима на лична примања војних инвалида Влада одлучује арбитрарно, у складу са планираним средствима у буџету. На основу изложеног предлаже да Суд утврди неуставност оспорених одредаба овог закона.

У одговору на приједлог који је доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да је исти неприхватљив, те да је довођење у везу оспорених одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12), са конкретним одредбама Устава непрецизно и непотпуно. У одговору се, прије свега, указује на то да је уставни основ за доношење овог закона садржан у члану 68. Устава, који је утврђен Амандманом XXXИИ, према којем Република уређује и обезбјеђује, између осталог, борачку и инвалидску заштиту (тачка 12), из чега, како се наводи, произлази да је борачко-инвалидска заштита уставна категорија и област од друштвеног интереса. Полазећи од наведеног у одговору се тврди да законодавац није прекорачио своја уставна овлашћења и да је био надлежан да уреди борачку и инвалидску заштиту, односно услове, начин и поступак за утврђивање статуса и права бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних средстава, као и друга питања од значаја за остваривање права прописаних овим законом. Надаље, у одговору се тврди да је оспорено законско рјешење ствар цјелисходне процјене законодавца који је у оквиру својих уставних овлашћења предметним законом прецизно утврдио врсту мјесечних и годишњих примања корисника чија се права уређују, те начин на који се одређује износ тих примања. Конкретно, када су у питању војни инвалиди, мјесечна примања се, како се наводи у одговору, одређују у процентима од основице који су утврђени чл. 43, 45, 46, 49. и 50. Закона, а основицу за обрачун примања војних инвалида, као и свих осталих примања предвиђених чланом 16. ст. 1. и 2. Закона, својом одлуком утврђује Влада Републике Српске почетком сваке године и иста мора, сходно одредбама члана 16. став 4. Закона, бити у складу са висином расположивих средстава планираних у буџету за ту календарску годину и гарантовати ниво већ достигнутих права корисника, чиме је у потпуности искључена произвољност Владе приликом доношења одлуке о утврђивању основице.  Оспоравајући и остале наводе из приједлога, у одговору се тврди да је Влада од 2012. године, сваке године одлукама које су јавно објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“ утврђивала основицу за обрачун примања предвиђених Законом, као и да је, почев од 2013. године, наведеним одлукама омогућен раст основице, односно већи ниво права у односу на 2012. годину, што, како се наглашава, значи да није нарушен принцип правне сигурности, нити је уведена арбитрарност у погледу одлучивања о правима војних инвалида. Уз то, у одговору се тврди да није дошло до повреде уставних гаранција из члана 10. Устава будући  да сва лица са статусом војног инвалида, која остварују право на личну инвалиднину, то право остварују у истом поступку и под истим условима прописаним законом. Такође, у одговору се наводи да нису повријеђене ни остале уставне гаранције на које указује предлагач, као и да, сагласно одредбама члана 115. Устава, није у надлежности Уставног суда Републике Српске да разматра међусобну сагласност закона имајући у виду да се ради о актима истог доносиоца који су исте правне снаге. С обзиром на изложено у одговору се предлаже да се приједлог одбије.

Чланом 16. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12) у оспореном дијелу прописано је: да се осно­ви­ца за об­ра­чун при­ма­ња из ст. 1. и 2. овог чла­на утвр­ђу­је у про­цен­ту од про­сјеч­не не­то пла­те у Ре­пу­бли­ци Срп­ској у прет­ход­ној го­ди­ни (став 3), те да од­лу­ку о утвр­ђи­ва­њу осно­ви­це до­но­си Вла­да по­чет­ком сва­ке го­ди­не, у скла­ду са ви­си­ном рас­по­ло­жи­вих сред­ста­ва пла­ни­ра­них у бу­дже­ту за ту го­ди­ну, во­де­ћи ра­чу­на о до­стиг­ну­том ни­воу пра­ва (став 4).

Одредбама Устава Републике Српске које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене одредбе члана 16. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске је утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, борачку и инвалидску заштиту (тачка 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2) и  да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1).

            Из наведених одредаба Устава о надлежностима Републике, по оцјени Суда, произлази да је законодавац био овлашћен да, уређујући област борачко-инвалидске заштите, законом пропише, између осталог, мјесечна и годишња примања бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези са том службом,  а у оквиру тога и да утврди основицу за обрачун ових примања, односно да се иста утврђује у проценту од просјечне нето плате у Републици Српској у претходној години. Основаност тако прописаног начина за утврђивање основице за обрачун мјесечних и годишњих примања (борачки додатак, лична инвалиднина, додатак за његу и помоћ, ортопедски додатак, допунско материјално обезбјеђење, породична инвалиднина, повећана породична инвалиднина, као и стечено право, увећана породична инвалиднина и посебно мјесечно примање), дакле да се иста утвр­ђу­је у про­цен­ту од про­сјеч­не не­то пла­те у Ре­пу­бли­ци Срп­ској у прет­ход­ној го­ди­ни, у домену је одлучивања законодавног органа у складу са његовом процјеном цјелисходности, о чему Уставни суд, према члану 115. Устава, није надлежан да одлучује. При томе, по оцјени Суда, оспореном одредбом члана 16. став 3. Закона није повријеђен  уставни принцип једнакости грађана из члана 10. Устава, с обзиром на то да се односи подједнако на све кориснике чија се права утврђују овим законом.

Позивање предлагача на несагласност оспорене законске одредбе са одредбама члана 40. став 3. и члана  66. Устава, по оцјени Суда, није од утицаја на тражену оцјену уставности, имајући у виду да је одредбом члана  40. став 3. Устава зајамчено  да  омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту, а одредбама  члана 66. Устава да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи, као и да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа, која уставна права се оспореном одредбом Закона не доводе у питање.

Уставност оспорене одредбе члана 16. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске Уставни суд Републике Српске  је већ оцјењивао и својом Одлуком број У-19/23 од 31. јануара 2024. године („Службени гласник Републике Српске“ број 13/24) утврдио да није у сагласности са Уставом Републике Српске. Оцјењујући члан 16. став 4. наведеног закона, Уставни суд је изразио став да овлашћење дато оспореном законском одредбом Влади излази изван оквира уставне надлежности извршне власти да својим општим актом, ради извршавања закона, ближе уреди питања садржана у закону, као и да је законодавац оспореном одредбом у Закону увео два општа критеријума за утврђивање основице, а који су сувише широко постављени и недовољно одређени да би се на Владу могло пренијети овлашћење да подзаконским актом утврди наведену основицу, те да је стога оваквим прописивањем законодавац повриједио уставна начела подјеле власти и владавине права.

Имајући у виду да је наведеном одлуком одлучено о уставности члана 16. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, Суд је на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) приједлог у овом дијелу одбацио.

О наводима предлагача којима се указује на несагласност оспорених одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске са другим законима, као и на неуставност која је настала усљед непримјењивања оспорених законских одредаба, Уставни суд није надлежан да одлучује, сагласно члану 115. Устава.

Суд се није упуштао у разматрање навода предлагача којима се указује на повреду члана 14. Конвенције о правима лица са инвалидитетом јер се ради о наводима паушалне природе, који не садрже образложење о чему се у конкретном случају састоји повреда ових одредаба ове конвенције.

На основу изложеног одлучено је као у  изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

 

 

                                                                                              ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                            УСТАВНОГ СУДА

      

                                                                                           Мр Џерард Селман     

 

Број: У-30/23

27. март 2024. године

 

 

 

Актуелно
29.4.2024.
Саопштење за јавност са 150. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса.

26.4.2024.
Дневни ред 150. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.4.2024.
Саопштење за јавност са 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.4.2024.
Одлука о прихватању понуде за набавку горива

23.4.2024.
Дневни ред 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>