Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 31. јануара 2024. године, донио је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 34. став 1. и ст. 3. Правила студирања на трећем циклусу студија број: 02/04-3.1907-6/22 од 29. септембра 2022. године, те Правила о измјенама и допунама Правила студирања на трећем циклусу студија број: 02/04-3.356-7/23 од 23. фебруара 2023. године, које је донио Сенат Универзитета у Бањалуци.
О б р а з л о ж е њ е
Сања Јовановић из Бањалуке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 34. став 1. и ст. 3. Правила студирања на трећем циклусу студија број: 02/4-3.1907-6/22 од 29. септембра 2022. године, које је донио Сенат Универзитета у Бањалуци. Давалац иницијативе оспорава законитост наведене одредбе у односу на члан 23. тачка 11. и тач. 17. Закона о високом образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 67/22). С тим у вези у иницијативи се наводи да је доносилац оспореног општег акта супротно члану 23. тачка 11. и тач. 7. Закона о високом образовању, материју коју је потребно уредити студијским програмом трећег циклуса студија, уредио Правилима студирања на трећем циклусу студија. Даље се наводи да је предметну материју Сенат уредио само дјелимично, јер у оспореном члану 34. став 1. и ст. 3. поменутих правила није прописао колика је бодовна вриједност објављених научних радова и умјетничких радова исказана у ЕЦТС бодовима, а како је то прописано чланом 23. тачка 11. поменутог закона. Поред наведеног, у иницијативи се истиче да у тексту оспорених правила Сенат није прописао у коме року је потребно ускладити постојеће студијске програме трећег циклуса студија на Универзитету у Бањалуци са чланом 34. став 1. и ст. 3. оспорених правила, нити рок у коме је потребно прописати бодовну вриједност објављених научних радова и умјетничких радова исказано у ЕЦТС бодовима. Давалац иницијативе сматра да је из наведених разлога дошло до правне неизвјесности за студенте трећег циклуса студија на Универзитету у Бањалуци, као и за сва тијела која учествују у извођењу трећег циклуса студија, јер се један дио обавеза који се односи на објаву научних и умјетничких радова и њихову бодовну вриједност другачије дефинише студијским програмима, а другачије правилима.
У одговору на иницијативу који је Суду доставио ректор Универзитета у Бањалуци се наводи да је Сенат Универзитета у Бањалуци у складу са овлашћењима из члана 54. Закона о високом образовању донио оспорени општи акт, као и да је Сенат Универзитета у Бањалуци, као највише академско тијело, надлежан да детаљније уређује академска питања на Универзитету, у која свакако спада питање утврђивања садржаја свих студијских програма и правила студирања. С тим у вези, у одговору се наводи да су чланом 34. став 1. и ст. 3. оспорених правила само прецизно дефинисани услови за одбрану докторске дисертације/докторског умјетничког рада у складу са одредбама Закона и Статута Универзитета у Бањалуци, као и да се материја на коју се указује у иницијативи (додјељивање бодовне вриједности у ЕЦТС бодовима) уређује посебно сваким студијским програмом на трећем циклусу студија на Универзитету у Бањалуци, а не Правилима. Везано за наводе иницијативе да у тексту оспорених правила није прописан рок у коме је потребно ускладити постојеће студијске програме трећег циклуса студија на Универзитету у Бањалуци са чланом 34. став 1. и ст. 3. оспорених правила, нити рок у коме је потребно ускладити бодовну вриједност објављених научних и умјетничких радова исказано у ЕЦТС бодовима, у одговору на иницијативу се истиче да су исти у потпуности неосновани и паушално наведени, те предлаже да Суд дату иницијативу не прихвати.
Правила студирања на трећем циклусу студија донио је Сенат Универзитета у Бањалуци на основу члана 54. Закона о високом образовању („Службени гласник Републике Српскеˮ, број: 67/20) и члана 34. Статута Универзитета у Бањалуци, на 85. сједници одржаној 29.9.2022. године, под бројем: 02/04-3.1907-6/22. Суд је утврдио да је Сенат Универзитета у Бањалуци, на 90. сједници одржаној дана 23. фебруара 2023. године, донио Правила о измјенама и допунама наведених Правила студирања на трећем циклусу студија, број: 02/04-3.356-7/23, које са оспореним општим актом чине правно јединство (у даљем тексту: Правила студирања на трећем циклусу студија у Бањалуци). Измјенама и допунама основног текста Правила, њихов доносилац није мијењао садржину норми из члана 34. став 1. и ст. 3. Правила. Овим правилима уређују се сљедећа питања: услови и начин уписа студената на трећи циклус студија, организација студија трећег циклуса, вредновање рада студента, поступак пријаве, припреме и одбране докторске дисертације/докторског умјетничког рада, као и друга питања у вези са извођењем студијских програма трећег циклуса студија на Универзитету у Бањалуци (члан 1).
Оспореним чланом 34. став 1. и став 3. овог општег акта је прописано да студент може да брани докторску дисертацију уколико је, након уписа трећег циклуса, објавио као први аутор: најмање један научни рад у научном часопису из уже научне области којој припада предмет истраживања докторске дисертације, а који је објављен у научном часопису у Web of Science Core Collection (Science Citation Index Expanded (SCIE), Social Sciences Citation Index (SSCI), Arts & Humanities Citation Index (AHCI)), или најмање три научна рада у научним часописима из уже научне области којој припада предмет истраживања докторске дисертације након уписа трећег циклуса студија, а који су објављени у научним часописима индексираним у: ERIH PLUS (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), SCOPUS, DOAJ (Directory of Open Access Journals), CEEOL (Central and Eastern Europe Online Library), MLA (Modern Language Association) i MKS (Међународни комитет слависта) (члан 34. став 1); да студент може да брани докторски умјетнички рад уколико има представљање најмање једног комплексног умјетничког дјела (самостална изложба, цјеловечерњи концерт, позоришна представа - ауторска или главна улога, филмско или телевизијско дјело, ауторско дизајнерско остварење, ауторско музичко дјело) у иностранству, или има представљање најмање три комплексна умјетничка дјела (самостална изложба, цјеловечерњи концерт, позоришна представа - ауторска или главна улога, филмско или телевизијско дјело, ауторско дизајнерско остварење, ауторско музичко дјело) у земљи (члан 34. став 3).
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба оспорених правила Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, и образовање (тачка 12. Амандмана XXXIII којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108); да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом (члан 115).
Поред тога, Суд је имао у виду да су Законом о високом образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 67/20) уређени циљеви и принципи високог образовања у Републици Српској, нивои и врсте високог образовања, оснивање, организација и рад високошколских установа, општа начела у области обезбјеђења квалитета у високом образовању, образовна, научноистраживачка и умјетничка дјелатност високошколских установа, права и обавезе академског особља и студената, тијела у области високог образовања, финансирање високошколских установа, као и друга питања од значаја за обављање дјелатности високог образовања (члан 1). Релевантним одредбама овог закона је прописано: да високошколске установе имају аутономију у наставном, научноистраживачком и умјетничком раду у оквиру добијене дозволе за рад, те да високошколска установа, у складу са законом, између осталог, има право на избор својих академских, управних и руководних тијела, уређивање своје структуре и активности сопственим правилима у складу с овим законом, развијање, усвајање и реализацију студијских програма, научноистраживачких и умјетничких пројеката и утврђивање правила студирања (члан 6. став 1. и став 2. тачке 2, 3. и 5); да се дјелатност високог образовања остварује кроз академске и струковне студије, а врста студија дефинише се и образлаже студијским програмом и општим актима високошколске установе (члан 13. став 1. и ст. 4); да су студије трећег циклуса, академске студије (члан 14. став 3); да је студијски програм свеобухватан и систематичан приступ за пружање академског и струковног образовања с циљем припреме студената за наставак образовања или успјешну каријеру, да се студијски програм доноси по процедури и на начин прописан статутом и општим актом високошколске установе, а у складу са ЕСГ стандардима за акредитацију (члан 21. став 1. и 3); да се студијским програмом трећег циклуса утврђују назив и циљеви студијског програма, научна и умјетничка област којој припада студијски програм, научно и умјетничко звање које се стиче завршетком студијског програма, услови за упис на студијски програм за студенте из Републике и БиХ, односно иностранства, листа обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем, литература, начин извођења студија и полагања испита, потребно вријеме за извођење студија, предвиђени број часова за поједине предмете и њихов распоред по годинама, бодовна вриједност сваког предмета исказана у складу са ЕЦТС бодовима, бодовна вриједност објављених научних радова, презентације научних резултата, дисертације и умјетничких радова исказана у ЕЦТС бодовима, услови уписа студента у сљедећи семестар, односно сљедећу годину студија, те предуслови за упис појединих предмета и групе предмета, начин избора предмета из других студијских програма, могућност извођења наставе на страним језицима, услови за прелазак са других студијских програма, силабуси наставних предмета, остала питања од значаја за извођење студијског програма (члан 23); да дјелатност високог образовања обављају високошколске установе: универзитети и високе школе (члан 30. став 1); да су чланице универзитета факултети, умјетничке академије и научноистраживачки институти (члан 47. став 1). Чланом 54. став 1. тачке 4, 5, 16. и 21. наведеног закона је прописано да сенат одлучује о академским питањима и обавља, између осталог, сљедеће послове: доноси опште акте у складу са законом и статутом високошколске установе (тачка 4), да сенат универзитета, на приједлог научно-наставног вијећа, односно умјетничко-научно-наставног вијећа, доноси кратке програме студија, студијске програме првог, другог, трећег циклуса студија, интегрисане студијске програме и програме цјеложивотног учења (тачка 5), доноси правила студирања (тачка 16) и обавља и друге послове у складу са законом и статутом високошколске установе (тачка 21); да Вијеће у оквиру своје надлежности предлаже сенату студијске програме првог, другог и трећег циклуса, односно промјене у структури и садржају студијских програма и наставних метода (члан 61. став 5); да се правилима студирања за сваки циклус студија уређује организација и трајање студија, поступак испитивања и оцјењивања, организација испитних рокова у складу са статутом високошколске установе, завршни рад и друга релевантна питања (члан 73. став 1); да је високошколска установа, односно чланица универзитета, обавезна да прије уписа студената на академску годину, на јаван и транспарентан начин - објавом на огласној плочи и својој интернет страници, упозна све студенте са правилима студирања, која се током академске године не могу мијењати (члан 73. став 2).
На основу наведених законских одредаба Суд је утврдио да је Сенат Универзитета у Бањалуци у складу са законским овлашћењима из члана 54. став 1. тачка 4. и тач. 16. био овлашћен да донесе оспорена Правила студирања на трећем циклусу студија, којима је уредио релевантна питања у вези са извођењем студијских програма трећег циклуса студија на Универзитету у Бањалуци. Начин на који је доносилац оспореног општег акта уредио ово питање по оцјени Суда представља ствар његове процјене цјелисходности у одлучивању о академским питањима на Универзитету, о чему Уставни суд према члану 115. Устава није надлежан да одлучује.
При томе, Суд је оцијенио да су неосновани наводи даваоца иницијативе о несагласности члана 34. став 1. и 3. оспореног општег акта са одредбама члана 23. тачка 11. и тач. 17. Закона о високом образовању. Наиме, чланом 23. тачка 11. и тач. 17. поменутог закона, прописани су елементи, односно питања која се утврђују студијским програмом трећег циклуса студија. Оспореним општим актом, по оцјени Суда, не утврђује се садржај студијског програма трећег циклуса студија из члана 23. Закона о високом образовању, због чега се наводи даваоца иницијативе о незаконитости члана 34. став 1. и став 3. оспорених правила не могу довести у везу са садржином поменуте законске одредбе. Такође, Суд је оцијенио да оспорени општи акт по својој форми, садржини и начину доношења представља правила студирања из члана 73. Закона о високом образовању, којима се у конкретном случају уређују услови и начин уписа студената на трећи циклус студија, организација студија, вредновање рада студената, поступак пријаве, припреме и одбране докторске дисертације, као и друга питања у вези са извођењем студијских програма трећег циклуса, те у оспореном члану 34. ставови 1. и 3. дефинишу услови за одбрану докторске дисертације/докторског умјетничког рада. Начин на који је Сенат Универзитета у Бањалуци у оспореном члану 34. став 1. и став 3. уредио ове услове, по оцјени Суда представља ствар његове цјелисходне процјене у уређивању правила студирања на трећем циклусу студија, о чему Суд, у смислу члана 115. Устава, није надлежан да одлучује. Имајући у виду наведено, остале наводе даваоца иницијативе који се односе на поступање, односно непоступање Сената у уређивању предметне материје, Суд није посебно разматрао.
Како оспорени члан 34. став 1. и став 3. оспореног општег акта није у супротности са законом, Суд је оцијенио да у конкретном случају није повријеђено уставно начело законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-32/23
31. јануар 2024. године