Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu člana 115. Ustava Republike Srpske i člana 60. stav 1. tačka d) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 104/11 i 92/12), na sjednici održanoj 31. januara 2024. godine, d o n i o  je

 

O D L U K U

 

Odbija se prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 8. tačka b) Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 121/12, 52/14, 103/15 i 15/16).

O b r a z l o ž e nj e

 

Načelnik Opštine Modriča je podnio Ustavnom sudu Republike Srpske prijedlog za ocjenjivanje ustavnosti člana 8. tačka b) (u prijedlogu pogrešno navedeno stav b) Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 121/12, 52/14, 103/15 i 15/16). Predlagač smatra da osporena odredba nije u saglasnosti sa čl. 5, 51. i 66. Ustava Republike Srpske, te članom 4. stav 6. i članom 9. st. 1. i 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Precizirajući šta je utvrđeno navedenim odredbama Ustava i Povelje, predlagač ukazuje na nadležnosti jedinice lokalne samouprave prema kojima ona obezbjeđuje korišćenje gradskog zemljišta, poslovnih prostora, obavljanje komunalnih djelatnosti, staranje o izgradnji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica, kao i da pravna lica koja plaćaju porez na dobit, imaju sjedište i djeluju na području jedinice lokalne samouprave, predlagač ističe da nije kategoričan da porez na dobit mora da bude isključivi prihod jedinice lokalne samouprave, ali da smatra da je „pobijano zakonsko rješenje apsolutno neustavno“. U prijedlogu se navode iznosi naplaćenog poreza na dobit od privrednika sa područje opštine Modriča za 2020, 2021. i 2022. godinu, te se ističe da bi se dodjelom tih sredstava Opštini Modriča omogućio ekonomski, socijalni, kulturni i drugi razvoj, te bi se obezbijedila socijalna pravda. Predlagač traži da Sud naredi obustavljanje izvršenja člana 8. tačka b) Zakona o budžetskom sistemu do donošenja konačne odluke u ovom predmetu.

U odgovoru na navode iz prijedloga koji je Sudu dostavila Narodna skupština Republike Srpske se ističe da su isti neosnovani, kao i da predlagač pogrešno i nepotpuno tumači odredbe Ustava i Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske. Ukazujući na propisivanje iz čl. 1, 2, 3, 62, 66, 67, 68, 69, 70, 102. i 103. Ustava, te čl. 7, 8, 9, 10, 11. i 13. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske, donosilac osporenog akta je stanovišta da je predmet osporavanja u konkretnoj pravnoj stvari, u suštini, cjelishodna procjena zakonodavca da uredi na osporeni način, odnosno da je riječ o neslaganju predlagača sa zakonskim rješenjem prema kojem porez na dobit koji plaćaju pravna lica predstavlja prihod budžeta Republike. Takođe, zahtjev kojim se od Suda traži obustavljanje izvršenja osporene zakonske odredbe je, prema mišljenju zakonodavca, neutemeljen i neracionalan, jer bi se ovom obustavom narušio sistem finansiranja budžeta Republike, ali i gradova, odnosno opština, čime bi nastupile neotklonjive posljedice po cijelu Republiku. Ističe se da je osporeno normiranje odraz usvojene ekonomske i socijalne politike, te da je u domenu cjelishodne procjene zakonodavca da uredi način na koji se obezbjeđuje najbolji balans sistema i uslova za finansiranje nadležnosti budžeta Republike, kao i budžeta gradova, odnosno opština.

Osporenim članom 8. tačka b) Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 121/12, 12/14, 103/15 i 15/16) je propisano da je porez na dobit prihod budžeta Republike.

Sud je imao u vidu da je Ustavom utvrđeno: da Republika i opština budžetom utvrđuju javne prihode i javne rashode, da su sredstva budžeta porezi, takse i drugi zakonom utvrđeni prihodi (član 62), da Republika  uređuje i obezbjeđuje bankarski i poreski sistem (član 68. tačka 7) Amandmana XXXII na Ustav kojim je zamijenjen član 68. Ustava), da Narodna skupština donosi zakone, druge propise i opšte akte (član 70. stav 1. tačka 2) i da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom i o saglasnosti propisa i opštih akata sa zakonom (član 115).

Razmatrajući navode iz prijedloga Sud je utvrdio da se istim, u suštini, postavlja pitanje ustavnosti propuštanja zakonodavca da predmetnu materiju uredi na način koji predlagač smatra optimalnim, odnosno da propiše da porez na dobit koji plaćaju pravna lica koja djelatnost obavljaju na području određene jedinice lokalne samouprave predstavlja, u cjelini ili djelimično, prihod budžeta te lokalne samouprave. Imajući u vidu da, u skladu sa Ustavom, Republika uređuje i obezbjeđuje bankarski i poreski sistem, kao i da se sredstva republičkog budžeta, između ostalog i porezi, uređuju zakonom, zakonodavac je, prema ocjeni Suda, ovlašćen da, na način koji smatra cjelishodnim, uredi budžetske prihode Republike. Stoga je, prema mišljenju Suda, Narodna skupština Republike Srpske postupala u okviru svojih ustavnih ovlašćenja kada je osporenim članom 8. tačka b) Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske utvrdila da je porez na dobit prihod budžeta Republike. U skladu sa članom 115. Ustava, nije u nadležnosti ovog suda da cijeni cjelishodnost osporenog zakonskog rješenja, niti da ocjenjuje rezultate i posljedice njegove primjene, kao ni navode predlagača o potrebi drugačijeg uređenja predmetne materije.

Sud nije razmatrao navode iz prijedloga kojima se ukazuje na povredu člana 4. stav 6. i člana 9. st. 1. i 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, jer su isti dati paušalno bez navođenja u čemu se sastoji povreda ovih odredaba Povelje.

Takođe, s obzirom na ovlašćenja Ustavnog suda propisana članom 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 104/11 i 92/12), Sud nije razmatrao zahtjev predlagača da do donošenja konačne odluke obustavi primjenu osporene zakonske odredbe, budući da se zahtjev tiče obustave od izvršenja odredbe opšteg, a ne pojedinačnog akta ili radnji, koji su preduzeti na osnovu akata čija se ustavnost i zakonitost ocjenjuje.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci ove odluke.

Ovu odluku Ustavni sud je donio u sastavu: predsjednik Suda mr Džerard Selman i sudije: Vojin Bojanić, Svetlana Brković, Amor Bukić, Zlatko Kulenović, prof. dr Radomir V. Lukić, prof. dr Ivanka Marković, prof. dr Darko Radić i akademik prof. dr Snežana Savić.

 

                                                             PREDSJEDNIK

                                                            USTAVNOG SUDA

 

                                                          Mr Džerard Selman

Broj: U-18/23                                                                        

31. januar 2024. godine                                                                     

Актуелно
23.4.2024.
Дневни ред 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>