Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. јуна 2023. године,  д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости измјена Посебних услова пружања услуге „Допуна“ и „ДопунаНЕТ“, које је донио „МТЕЛ“ а.д. Бања Лука.

О б р а з л о ж е њ е

Роберт Видовић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости измјена Посебних услова пружања услуга „Допуна“ и „ДопунаНЕТ“, које је донио  „МТЕЛ“ а.д. Бања Лука. Давалац иницијативе тражи оцјену уставности и законитости оспорених измјена, којима се, како наводи,  корисницима ових услуга уводи накнада за коришћење мобилне мреже у износу од 1,00 КМ, која ће се наплаћивати на мјесечном нивоу, у односу на одредбе члана 108. Устава Републике Српске, чл. 12. и 14. Закона  о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85,45/89 и 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), те члана 13. став 3, члана 46. став 3. и чл. 70. и 72. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21). Образлажући наведено давалац иницијативе износи разлоге несагласности оспорених измјена са наведеним одредбама Устава и закона, те предлаже да Суд утврди њихову неуставност и незаконитост.

С обзиром на то да наведена иницијатива није садржавала неопходне податке за даље поступање Суда у овој правној ствари, од даваоца иницијативе је затражено да, у смислу чл. 33. и 39. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), прецизира службено гласило у коме су објављене оспорене измјене Посебних услова пружања услуга „Допуна“ и „ДопунаНЕТ“ или да, ако оспорене измјене нису објављене у службеном гласилу, достави њихов овјерени препис. Давалац иницијативе је, такође, упозорен да, уколико не поступи сходно тражењу Суда, иницијатива неће бити прихваћена.

Давалац иницијативе је у допуни иницијативе обавијестио Суд да су, између осталог, измјене Посебних услова пружања услуге „Допуна“ и измјене Посебних услова пружања услуге „ДопунаНЕТ“ интерни документи компаније „МТЕЛ“ а.д. Бања Лука, те да је јавност са овим измјенама и увођењем тзв. накнаде за коришћење мобилне мреже упозната само путем обавијести од 1. јуна 2022. године коју је, како је навео, доставио приликом подношења иницијативе. Поред тога, Суду је доставио Посебне услове пружања услуге „Допуна“ и Посебне услове коришћења услуге „ДопунаНЕТ“, те Цјеновник који је саставни дио ових услова.

Увидом у достављене акте Уставни суд је утврдио да Посебни услови пружања услуге „Допуна“ и Посебни услови коришћења услуге „ДопунаНЕТ“ не садрже опште обавезујуће норме, већ да исти, како би важили и како би се примјењивали, морају бити дио конкретног уговорног односа. Наиме, ово нису општи правни акти, већ у смислу члана 115. Устава Републике Српске специфични интерни акти који дјелују обавезујуће према њиховом доносиоцу, а у односу на трећа лица ови акти дјелују као својеврсна „понуда“ једне уговорне стране која садржи конкретизоване услове за пружање услуга и коришћење тарифних модела у мобилној телефонији. Посебни услови пружања услуге „Допуна“ и Посебни услови коришћења услуге „ДопунаНЕТ“, које је донио „МТЕЛ“ а.д. Бања Лука не стварају, не мијењају, те не укидају правне односе општег карактера, већ, у складу са пословном политиком тог акционарског друштва, утврђују услове под којима се потенцијалним корисницима нуди закључење уговора са овим друштвом. Наведени акти не представљају правне акте којим се прописују правила понашања за неодређени број субјеката и неодређени број случајева, већ су то интерни акти једног тачно одређеног правног субјекта. Имајући у виду да се наведени посебни услови примјењују искључиво на основу споразума странака, те да, без обзира на назив и форму, немају карактер општег правног акта, те исти, сагласно одредби члана 115. Устава, према којој Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом, не подлијежу уставноправној контроли.

Такође, с обзиром на наведено, Уставни суд није надлежан ни за оцјену уставности и законитости измјене и допуне ових аката без обзира на форму у којој су исте извршене. 

На основу изложеног Суд, сагласно члану 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности није прихватио дату иницијативу за оцјену уставности и законитости.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.