Бања Лука, 29. септембар 2021.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 273. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У Бањој Луци је данас, 29. септембра 2021. године, одржана Двије стотине и седамдесет и трећа сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд), на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, одлучивано о уставносудским предметима који се тичу сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Уставни суд је на овој сједници, између осталих одлука, донио и одлуку у предмету број У-62/20 којом је утврђено да члан 8. став 2. Одлуке о привременим мјерама банкама за ублажавање негативних економских посљедица узрокованих вирусним обољењем „COVID 19“, коју је донијала Агенција за банкарство Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о Агенцији за банкарство Републике Српске. Уставни суд је утврдио неуставност оспорене одредбе, којом је прописано да поступање банке подразумијева одгоду и/или отказивање исплате дивиденде за вријеме важења ове одлуке, јер из наведеног закона не произлази овлашћење Агенције да својим актом налаже мјере, односно обавезује банке на одређена поступања која се тиче одгоде и/или отказивања исплате дивиденде. Имајући у виду да законска одредба која је послужила као правни основ за доношење оспорене одлуке не садржи овлашћење за овакво нормирање, Уставни суд је оцијенио да је доносилац нормативног акта наведеним прописивањем изашао из утврђеног законског оквира, чиме је учињена повреда уставног начела законитости.

Уставни суд је на данашњој сједници такође донио и одлуку у предмету број У-66/20 којом је утврдио да члан 179. став 3. тачка 5) Закона о раду није у сагласности са Уставом Републике Српске. Касираном одредбом прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду раднику који не поштује радну дисциплину, ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дјела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против радника покренут кривични поступак за кривично дјело. Уставни суд је неуставност цитиране одредбе утврдио сљедом тога што је, према његовој оцјени, законодавац на послодавца пренио овлашћења која, сагласно Уставу, имају редовни судови у кривичном поступку, а што је у супротности са уставним начелима о самосталности и независности судства, подјеле власти и владавине права.

Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-74/20, У-80/20, У-81/20, У-86/20, У-88/19, У-89/20 и У-10/21, којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих одредаба Закона о заштити од насиља у породици, Закона о полицији и унутрашњим пословима, Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Закона о накнадама за вршење услуга премјера и коришћења података катастра непокретности и катастра земљишта, те појединих подзаконских аката. Уставни суд је, напосљетку, у предмету број У-86/20 донио рјешење којим је обуставио уставносудски поступак, јер су престали постојати процесни разлози за његово даљње вођење.