Бања Лука, 28. јун 2017.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 221. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Уставни суд Републике Српске је данас, 28. јуна 2017. године, у Бањој Луци одржао своју редовну Двије стотине и двадесет и прву сједницу на којој је одлучивао о питањима из својих Уставом утврђених надлежности.
Тако је Уставни суд у предмету број У-28/16 донио одлуку којом је утврдио да Одлука о измјени и допуни Правилника о организацији рада и систематизацији радних мјеста у Ауто-мото друштву „Козарска Дубица“, као и основни текст истог Правилника од 26. фебруара 2015. године, нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Разлоге за овакву одлуку Уставни суд је нашао у чињеници што је одредбом члана 3. оспорене Одлуке прописано да иста, супротно Уставу, ступа на снагу даном доношења, као и ради тога што је оцијењени Правилник донио секретар Ауто-мото друштва иако за то није имао нормативно овлашћење, чиме је учињена повреда принципа законитости.
Одлуком број У-53/16 Уставни суд је утврдио да Одлука о усвајању измјена и допуна Регулационог плана дијела посебног подручја „Јахорина“ није у сагласности са Уставом Репубике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Неуставност наведене одлуке Уставни суд је утврдио темељем тога што поступак њеног доношења није проведен у складу са релевантним одредбама Законом о уређењу простора и грађењу, чиме је њен доносилац прекршио уставни принцип законитости подзаконских општих аката.
Такође, Уставни суд је одлуком број У-74/16 утврдио да дијелови одредаба чл. 120. став 3. и 173. став 1, као и члан 201. став 2. Статута Адвокатске коморе Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о адвокатури. Истом одлуком одбијен је приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости других оспораваних одредаба овога нормативног акта. Утврђене неуставности поменутих норми, према оцјени Уставног суда, резултат су тога што није несумњиво јасно да њима прописана права и обавезе проистичу из преузетих одредаба Закона о адвокатури, због чега је истима нарушена хомогеност правног система, те су извор несигурности у примјени права. Стога, Уставни суд је закључио да оспорено прописивање није у функцији извршења законске материје већ се у исту интервенише, што није у складу са начелима владавине права, подјеле власти и уставности и законитости. Уставни суд је такође оцијенио да Скупштина Адвокатске коморе, као доносилац оспораваног акта, није имала дискреционо овлашћење да одређену категорију лица ослободи обавезе плаћања трошкова уписа у Именик адвоката чиме су ови доведени у привилегован положај у односу на друге кандидате, те да је такво нормирање у супротности са уставним принципом равноправности и једнакости пред законом.
На концу, одлуком број У-78/16 Уставни суд је утврдио да чл. 7, 12, 26. и 28. Правилника о јединственим правилима и процедури запошљавања и попуњавања упражњених радних мјеста у Административној служби општине Невесиње, у вријеме његовог важења, нису били у сагласности са Уставом и Законом о локалној самоуправи. Утврђена неуставност очитује се у томе што је материја из наведених чланова нормирана на начин који је супротан законским рјешењима из Закона о локалној самоуправи, а тиме и уставном принципу уставности општенормативних аката.
Уставни суд је такође донио одлуке у предметима број У-89/14, У-81/15, У-18/16, У-41/16, У-59/16, У-63/16, У-64/16, У-65/16 и У-112/16, којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости оспорених нормативних аката, с обзиром да није утврдио њихову несагласност са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2016. годину, Закона о буџетском систему Републике Српске, Закона о систему јавних служби, Закона о доприносима Републике Српске, Закона о облигационим односима, као нити неуставност и незаконитост појединих подзаконских општих и појединачних аката.