Бања Лука, 26. јун 2024.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 313. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У Бањој Луци је данас, 26. јуна 2024. године, одржана Три стотине и тринаеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је овај Суд одлучивао, у складу са својим Уставом и законом утврђеним надлежностима, о сагласности прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Уставни суд је на данашњој сједници донио, уз остале одлуке, и одлуку у предмету број У-50/23 којом је утврдио да члан 346. Породичног закона није био у вријеме његовог важења у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да је касираном нормом прописана ретроактивна примјена права, јер је њоме одређено да се одредбе овог закона примјењују и на имовинскоправне односе брачних супружника из бракова закључених прије ступања на снагу овога закона ако захтјеви странака нису правоснажно ријешени до дана његовог ступања на снагу. Уставни суд је стога утврдио да је оваквим нормирањем дошло до повреде уставних принципа правне сигурности и извјесности као сегмената начела владавине права, као и уставне гаранције према којој закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство. 

Уставни суд је на данашњој сједници такође донио и одлуку у предмету број У-60/23. Овом одлуком утврђено је да поједини дијелови одредаба члан 8. Одлуке о такси за истицање рекламе на подручју града Источно Сарајево нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним таксама. Сукус разлога за овакву одлуку своди се на то што је, по оцјени Суда, Скупштина Града Источно Сарајево, као доносилац оспореног акта, спорним одредбама регулисала односе супротно Закону о комуналним таксама чиме је прекорачила своја законска овлашћења. Сходно томе, Уставни суд је закључио да су оваквим нормирањем повријеђена и уставна начела законитости, владавине права и подјеле власти.

Напосљетку, Уставни суд је данас у предмету број У-36/24 донио одлуку да не прихвати иницијативу за оцјену уставности члана 1. Закона о стварним правима, утврђујући да Република Српска у складу са одредбом из члана 68. тачка 6. Устава Републике Српске има надлежност да на својој територији – поред осталог – уређује својинске и облигационе односе, односно да је правни основ за доношење оспореног закона био предмет оцјене у смислу усаглашености Устава Репубике Срске са Уставом Босне и Херцеговине, када је уврђено да је Републици Српској дато овлашћење да уређује, између осталог, имовинске и облигационе односе и да се ова одредба пажљиво придржава међудејства подјеле надлежности између институција Босне и Херцеговине и ентитета, те да је у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине (Друга дјелимична одлука у предмету број У-5/98).

Поред наведених одлука, Уставни суд је данас донио и одлуке у предметима број У-58/23, У-62/23, У-63/23, У-69/23 и У-36/24 којима није прихватио приједлоге и иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности Закона о обавезном здравственом осигурању и Закона о стварним правима, односно за оцјену уставности и законитости оспорених појединих подзаконских и појединачних аката. Уставни суд је, такође, донио и одлуку у предмету број У-64/23 којом је због недостатка процесних услова обустављен даљњи поступак оцјене уставности и законитости оспореног акта.