Бања Лука, 31. март 2021.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 267. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 31. марта 2021. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и шездесет и седма сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Између осталих одлука које су усвојене на данашњој сједници, Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-21/20 којом је утврђено да Одлука о паркирању у граду Бијељина и Правилник о јавним паркиралиштима у граду Бијељина нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Наиме, доносиоци оспорених одлука, Скупштина Града Бијељина и Градоначелник Града Бијељина, били су дужни, сходно императивној норми сада важећег Закона о комуналним дјелатностима, да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овога закона ускладе подзаконске акте са законом или да донесу нове акте којим ће уредити ову материју. С обзиром на чињеницу да су пропустили то учинити, Уставни суд је оцијенио да је у конкретном случају дошло до повреде релевантне норме Закона о комуналним дјелатностима, односно да су оспорени нормативни акти у цијелости довели до нарушавања уставног начела законитости.
Уставни суд је такође донио и одлуку у предмету број У-28/20, којом је утврдио да одредбе члaна 16. ст. 5. и 6. Одлуке о јавном водоводу и јавној канализацији Општине Прњавор нису у сагласности са Уставом и Законом о комуналним дјелатностима. Неуставност наведених одредаба, којим је прописано да се за одржавање мјерог мјеста и мјерног инструмента плаћа мјесечна налнада и да висину накнаде утврђује Надзорни одбор предузећа уз сагласност Скупштине Општине, Уставни суд је утврдио због тога што је доносилац акта изашао из оквира законских овлашћења прописивањем накнаде која није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима. Према оцјени Уставног суда, наиме, мјерно мјесто и мјерни инструмент чине саставни дио конуланалне инфраструктуре и средства за њихово одржавање се обезбјеђују из цијене комуналне услуге, тј. да у цијену улазе сви трошкви које давалац ове комуналне услуге сноси приликом прозводње и испоруке воде. Стога је давалац комуналне услуге дужан да из цијене коју плаћају крајњи корисници обезбиједи одржавање мјерног мјеста и мјерног инструмента, као и њихово исправно функционисање, без увођења посебне накнаде за њихово одржавање. Имајући у виду да оспорене одредбе нису у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима, Уставни суд је констатовао да је њиховим прописивањем истовремено повријеђено и уставно начело законитости.
Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуку у предмету број У-31/20 којом је утврђено да Одлука о финансијској подршци породици за свако новорођено дијете на територији Општине Угљевик, коју је донио начелник Општине Угљевик, није у сагласности са Уставом и Законом о локалној самоуправи. Неуставност и незаконитост наведене Одлуке Уставни суд је утврдио с обзиром на чињеницу да доносилац оспореног нормативног акта, према Закону о локалној самуправи, није овлашћен да уређује ову област, већ да је то Скупштина Општине Угљевик. С обзиром на утврђену незаконитост оспореног општег акта, његовим доношењем од стране неовлашћеног субјекта дошло је, по оцјени Уставног суда, до повреде и уставних начела владавине права и подјеле власти.
Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-22/20, У-32/20 и У-42/20, а којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности оспорених одредаба Закона о ванпарничном поступку, Закона о извршном поступку, Закона о кривичном поступку, Закона о ликвидационом поступку, Закона о парничном поступку, Закона о судовима Републике Срспке, Закона о управним споровима и Закона о прекршајима Републике Српске, односно за оцјену уставности и законитости појединих подзаконских општенормативних аката и њихових норми.