Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu člana 115. Ustava Republike Srpske, člana 37. stav 1. tačka g), člana 60. stav 1. tačka d) i člana 61. stav 1. tačka d) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 104/11 i 92/12), na sjednici održanoj  27. marta 2024. godine,  d o n i o   j e

 

O D L U K U

 

Odbija se prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 16. stav 3. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske  („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12).

Odbacuje se prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 16. stav 4. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske  („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12).

 

O b r a z l o ž e nj e

Udruženje ratnih vojnih invalida otadžbinskih ratova Grada Banja Luka podnijelo  je Ustavnom sudu Republike Srpske prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 16. st. 3. i 4. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11 i 40/12). Iz sadržine ovog  prijedloga proizlazi da su  osporene odredbe navedenog zakona u nesaglasnosti sa čl. 40, 66. i 108. Ustava Republike Srpske, te članom 14. Konvencije o pravima lica sa invaliditetom. Predlagač, prije svega, citira član 16. st. 1, 3. i 4. navedenog zakona, te u vezi s tim ukazuje na status i materijalni položaj vojnih invalida koji su, kako se navodi, osporenim propisivanjem dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale invalide koji pravo na invalidninu ostvaruju na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 37/12, 90/16 i 94/19) i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21 i 15/22). Pored toga, u prijedlogu se ukazuje na Odluku o visini osnovice za obračun primanja predviđenih navedenim zakonom koju je, kako se navodi, Vlada Republike Srpske  donijela 2012. godine, te  naglašava da ista  nakon toga nije usklađivana sa prosječnom platom, iz čega, po mišljenju predlagača, proizlazi da o pravima na lična primanja vojnih invalida Vlada odlučuje arbitrarno, u skladu sa planiranim sredstvima u budžetu. Na osnovu izloženog predlaže da Sud utvrdi neustavnost osporenih odredaba ovog zakona.

U odgovoru na prijedlog koji je dostavila Narodna skupština Republike Srpske navodi se da je isti neprihvatljiv, te da je dovođenje u vezu osporenih odredaba Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12), sa konkretnim odredbama Ustava neprecizno i nepotpuno. U odgovoru se, prije svega, ukazuje na to da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u članu 68. Ustava, koji je utvrđen Amandmanom XXXII, prema kojem Republika uređuje i obezbjeđuje, između ostalog, boračku i invalidsku zaštitu (tačka 12), iz čega, kako se navodi, proizlazi da je boračko-invalidska zaštita ustavna kategorija i oblast od društvenog interesa. Polazeći od navedenog u odgovoru se tvrdi da zakonodavac nije prekoračio svoja ustavna ovlašćenja i da je bio nadležan da uredi boračku i invalidsku zaštitu, odnosno uslove, način i postupak za utvrđivanje statusa i prava boraca, vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca i umrlih vojnih invalida i članova porodica lica stradalih u vršenju vojne službe ili u vršenju aktivnosti u vezi sa tom službom, način obezbjeđivanja novčanih sredstava, kao i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava propisanih ovim zakonom. Nadalje, u odgovoru se tvrdi da je osporeno zakonsko rješenje stvar cjelishodne procjene zakonodavca koji je u okviru svojih ustavnih ovlašćenja predmetnim zakonom precizno utvrdio vrstu mjesečnih i godišnjih primanja korisnika čija se prava uređuju, te način na koji se određuje iznos tih primanja. Konkretno, kada su u pitanju vojni invalidi, mjesečna primanja se, kako se navodi u odgovoru, određuju u procentima od osnovice koji su utvrđeni čl. 43, 45, 46, 49. i 50. Zakona, a osnovicu za obračun primanja vojnih invalida, kao i svih ostalih primanja predviđenih članom 16. st. 1. i 2. Zakona, svojom odlukom utvrđuje Vlada Republike Srpske početkom svake godine i ista mora, shodno odredbama člana 16. stav 4. Zakona, biti u skladu sa visinom raspoloživih sredstava planiranih u budžetu za tu kalendarsku godinu i garantovati nivo već dostignutih prava korisnika, čime je u potpunosti isključena proizvoljnost Vlade prilikom donošenja odluke o utvrđivanju osnovice.  Osporavajući i ostale navode iz prijedloga, u odgovoru se tvrdi da je Vlada od 2012. godine, svake godine odlukama koje su javno objavljene u „Službenom glasniku Republike Srpske“ utvrđivala osnovicu za obračun primanja predviđenih Zakonom, kao i da je, počev od 2013. godine, navedenim odlukama omogućen rast osnovice, odnosno veći nivo prava u odnosu na 2012. godinu, što, kako se naglašava, znači da nije narušen princip pravne sigurnosti, niti je uvedena arbitrarnost u pogledu odlučivanja o pravima vojnih invalida. Uz to, u odgovoru se tvrdi da nije došlo do povrede ustavnih garancija iz člana 10. Ustava budući  da sva lica sa statusom vojnog invalida, koja ostvaruju pravo na ličnu invalidninu, to pravo ostvaruju u istom postupku i pod istim uslovima propisanim zakonom. Takođe, u odgovoru se navodi da nisu povrijeđene ni ostale ustavne garancije na koje ukazuje predlagač, kao i da, saglasno odredbama člana 115. Ustava, nije u nadležnosti Ustavnog suda Republike Srpske da razmatra međusobnu saglasnost zakona imajući u vidu da se radi o aktima istog donosioca koji su iste pravne snage. S obzirom na izloženo u odgovoru se predlaže da se prijedlog odbije.

Članom 16. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12) u osporenom dijelu propisano je: da se osno­vi­ca za ob­ra­čun pri­ma­nja iz st. 1. i 2. ovog čla­na utvr­đu­je u pro­cen­tu od pro­sječ­ne ne­to pla­te u Re­pu­bli­ci Srp­skoj u pret­hod­noj go­di­ni (stav 3), te da od­lu­ku o utvr­đi­va­nju osno­vi­ce do­no­si Vla­da po­čet­kom sva­ke go­di­ne, u skla­du sa vi­si­nom ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va pla­ni­ra­nih u bu­dže­tu za tu go­di­nu, vo­de­ći ra­ču­na o do­stig­nu­tom ni­vou pra­va (stav 4).

Odredbama Ustava Republike Srpske koje su, po ocjeni Suda, od značaja za ocjenu ustavnosti osporene odredbe člana 16. stav 3. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske je utvrđeno: da su građani Republike ravnopravni u slobodama, pravima i dužnostima, jednaki pred zakonom i uživaju istu pravnu zaštitu bez obzira na rasu, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, vjeroispovijest, socijalno porijeklo, rođenje, obrazovanje, imovno stanje, političko i drugo uvjerenje, društveni položaj ili drugo lično svojstvo (član 10), da se slobode i prava ostvaruju, a dužnosti ispunjavaju neposredno na osnovu Ustava, osim kada je Ustavom predviđeno da se uslovi za ostvarivanje pojedinih od njih utvrđuju zakonom, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja pojedinih prava i sloboda samo kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje (član 49. st. 1. i 2), da Republika uređuje i obezbjeđuje, pored ostalog, boračku i invalidsku zaštitu (tačka 12. Amandmana XXXII na Ustav Republike Srpske, kojim je zamijenjen član 68. Ustava), da Narodna skupština donosi zakone, druge propise i opšte akte (član 70. stav 1. tačka 2) i  da zakoni, statuti, drugi propisi i opšti akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom (član 108. stav 1).

            Iz navedenih odredaba Ustava o nadležnostima Republike, po ocjeni Suda, proizlazi da je zakonodavac bio ovlašćen da, uređujući oblast boračko-invalidske zaštite, zakonom propiše, između ostalog, mjesečna i godišnja primanja boraca, vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca i umrlih vojnih invalida i članova porodica lica stradalih u vršenju vojne službe ili u vršenju aktivnosti u vezi sa tom službom,  a u okviru toga i da utvrdi osnovicu za obračun ovih primanja, odnosno da se ista utvrđuje u procentu od prosječne neto plate u Republici Srpskoj u prethodnoj godini. Osnovanost tako propisanog načina za utvrđivanje osnovice za obračun mjesečnih i godišnjih primanja (borački dodatak, lična invalidnina, dodatak za njegu i pomoć, ortopedski dodatak, dopunsko materijalno obezbjeđenje, porodična invalidnina, povećana porodična invalidnina, kao i stečeno pravo, uvećana porodična invalidnina i posebno mjesečno primanje), dakle da se ista utvr­đu­je u pro­cen­tu od pro­sječ­ne ne­to pla­te u Re­pu­bli­ci Srp­skoj u pret­hod­noj go­di­ni, u domenu je odlučivanja zakonodavnog organa u skladu sa njegovom procjenom cjelishodnosti, o čemu Ustavni sud, prema članu 115. Ustava, nije nadležan da odlučuje. Pri tome, po ocjeni Suda, osporenom odredbom člana 16. stav 3. Zakona nije povrijeđen  ustavni princip jednakosti građana iz člana 10. Ustava, s obzirom na to da se odnosi podjednako na sve korisnike čija se prava utvrđuju ovim zakonom.

Pozivanje predlagača na nesaglasnost osporene zakonske odredbe sa odredbama člana 40. stav 3. i člana  66. Ustava, po ocjeni Suda, nije od uticaja na traženu ocjenu ustavnosti, imajući u vidu da je odredbom člana  40. stav 3. Ustava zajamčeno  da  omladina, žene i invalidi imaju posebnu zaštitu, a odredbama  člana 66. Ustava da prava i dužnosti Republike vrše Ustavom određeni republički organi, kao i da su ljudska prava i slobode, jednakost pred zakonom, samostalnost i jednak položaj preduzeća i drugih organizacija, ustavni položaj i prava jedinica lokalne samouprave osnova i mjera ovlašćenja i odgovornosti republičkih organa, koja ustavna prava se osporenom odredbom Zakona ne dovode u pitanje.

Ustavnost osporene odredbe člana 16. stav 4. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske Ustavni sud Republike Srpske  je već ocjenjivao i svojom Odlukom broj U-19/23 od 31. januara 2024. godine („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 13/24) utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srpske. Ocjenjujući član 16. stav 4. navedenog zakona, Ustavni sud je izrazio stav da ovlašćenje dato osporenom zakonskom odredbom Vladi izlazi izvan okvira ustavne nadležnosti izvršne vlasti da svojim opštim aktom, radi izvršavanja zakona, bliže uredi pitanja sadržana u zakonu, kao i da je zakonodavac osporenom odredbom u Zakonu uveo dva opšta kriterijuma za utvrđivanje osnovice, a koji su suviše široko postavljeni i nedovoljno određeni da bi se na Vladu moglo prenijeti ovlašćenje da podzakonskim aktom utvrdi navedenu osnovicu, te da je stoga ovakvim propisivanjem zakonodavac povrijedio ustavna načela podjele vlasti i vladavine prava.

Imajući u vidu da je navedenom odlukom odlučeno o ustavnosti člana 16. stav 4. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske, Sud je na osnovu člana 37. stav 1. tačka g) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 104/11 i 92/12) prijedlog u ovom dijelu odbacio.

O navodima predlagača kojima se ukazuje na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske sa drugim zakonima, kao i na neustavnost koja je nastala usljed neprimjenjivanja osporenih zakonskih odredaba, Ustavni sud nije nadležan da odlučuje, saglasno članu 115. Ustava.

Sud se nije upuštao u razmatranje navoda predlagača kojima se ukazuje na povredu člana 14. Konvencije o pravima lica sa invaliditetom jer se radi o navodima paušalne prirode, koji ne sadrže obrazloženje o čemu se u konkretnom slučaju sastoji povreda ovih odredaba ove konvencije.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u  izreci ove odluke.

Ovu odluku Ustavni sud je donio u sastavu: predsjednik Suda mr Džerard Selman i sudije: Vojin Bojanić, Svetlana Brković, Amor Bukić, Zlatko Kulenović, prof. dr Radomir V. Lukić, prof. dr Ivanka Marković, prof. dr Darko Radić i akademik prof. dr Snežana Savić.

 

 

                                                                                                   PREDSJEDNIK

USTAVNOG SUDA

      

Mr Džerard Selman     

 

Broj: U-30/23

27. mart 2024. godine

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>