Бања Лука, 24. април 2024.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 311. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је, 24. априла 2024. године, Уставни суд Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) одржао у Бањој Луци 311. сједницу на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона, прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Између осталих одлука које је донио на данашњој сједници, Уставни суд је донио одлуку у предмету број У-39/23 којом је одлучио да члан 3. став 1. тачка а) Одлуке о рекламирању на територији Града Бања Лука у дијелу који гласи “Екстра зони припада и простор и објекти са обје стране магистралног пута и везе тог пута - ако су са њих директно сагледиви...“, те тачка б) у дијелу који гласи „I зони припада и простор и објекти са обје стране регионалног пута, и везе тог пута - ако су са њих директно сагледиви“, као и члан 34. ст. 1. и 2. исте Одлуке нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о јавним путевима и Законом о комуналним таксама. Неуставним нормама које је донијела Скупштина града Бањалука је регулисано питање наплате накнаде за истицање рекламних порука на постављеним рекламним медијима који се налазе поред магистралних и регионалних путева. Суштина разлога за одлуку о неуставности помунитих одредаба своди се на чињеницу да, сходно Закону о јавним путевима, управљање регионалним и магистралним путевима, који представљају јавно добро у општој употреби у својини Републике Српске, врши Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“ д.о.о. Бања Лука. Уставни суд је стога оцијенио да Скупштина града Бања Лука није имала овлашћење да аутономно уређује питање ове накнаде у односу на простор поред магистралних и регионалних путева, јер је изашла из оквира својих законских овлашћења и тиме нарушила уставно начело законитости.
Уставни суд је такође донио и одлуку у предмету број У-46/23 којом је одлучено да Одлука о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања, коју је донио директор Јавног комуналног предузећа „Соколац“ Соколац, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Образлажући своју одлуку Уставни суд је закључио да су оспореним актом уређени односи који се на основу Закона о комуналним дјелатностима уређују актом јединице локалне самоуправе, те да, сходно томе, давалац комуналне услуге Законом није овлашћен да регулише услове и начин искључења корисника топлотне енергије са система централног гријања. Стога је Уставни суд закључио да оспорена одлука није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима због чега је у супротности и са уставним начелом законитости.
Уставни суд је напосљетку и у предмету број У-47/23 донио одлуку о постојању повреде Устава и закона, јер је утврдио да Закључак о давању сагласности на цијене за услугу водоснабдијевања и одводње отпадних вода ЈП за водовод и канализацију „15. април“ а.д. Вишеград није у сагласности сa Уставом Републике Српске, Законом о локалној самоуправи и Законом о комуналним дјелатностима. Наиме, према оцјени Уставног суда, Скупштина општине Вишеград је оспореним нормативним актом омогућила даваоцу комуналних услуга да незаконито од потрошача наплаћује накнаду за одржавање јавне водоводне и јавне канализационе мреже и мјерних инструмената, те тако убире средства која нису утврђена Законом о комуналним дјелатностима.
Поред наведених одлука, Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуке у предметима број У-37/23, У-42/23, У-43/23; У-44/23, У-45/23 и У-49/23 којима није усвојио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о државним службеницима и Закона о занатско-предузетничкој дјелатности, односно за оцјењивање уставности и законитости појединих подзаконских и појединачних аката.