Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачке а) и г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. децембра , д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 8. став 1. Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18, 54/19, 105/19, 49/21, 119/21, 68/22, 132/22, 48/24 и 28/25).
О б р а з л о ж е њ е
Бојан Блитвић из Источног Сарајева дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 8. став 1. Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18, 54/19, 105/19, 49/21, 119/21, 68/22, 132/22 и 48/24). Давалац иницијативе наводи да му је позната чињеница да је Суд већ одлучивао о уставности оспорене законске одредбе, али да су након доношења одлуке Суда наступиле одређене околности, које оправдавају разматрање дате иницијативе. У вези са тим, у иницијативи се наводи да је Влада Републике Српске донијела Одлуку о најнижој плати у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 6/25), којом је утврђена најнижа плата, зависно од посла који се обавља и стеченог образовања. Даље се наводи да је примјеном оспорене законске одредбе плата одређених категорија запослених лица у институцијама правосуђа нижа од најниже плате утврђене поменутом одлуком Владе, што је супротно уставним гаранцијама из члана 39. став 5. Устава Републике Српске. Такође се наводи да је оспорена законска одредба у супротности са чланом 10. Устава Републике Српске, јер су њоме дискриминисани запослени у институцијама правосуђа који примају плату у складу са одредбама чл. 11, 13, 15, 19. и 23. Закона о платама запослених у институцијама правосуђа, а који су разврстани у другу, трећу и четврту платну групу, с обзиром на то да ови запослени, за разлику од прве платне групе, из своје плате не могу да остваре топли оброк и регрес. Сви остали наводи из иницијативе односе се на примјену подзаконских општих аката, а у контексту оспоравања наведене законске одредбе.
Разматрајући наводе иницијативе, Суд је утврдио да је Одлуком број: У-89/23 од 27. новембра 2024. године („Службени гласник Републике Српске“ број 105/24) одбијен приједлог за утврђивање неуставности члана 8. став 1. Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18, 54/19, 105/19, 49/21, 119/21, 68/22, 132/22 и 48/24). У овој одлуци Суд је, између осталог, оцијенио да је оспорена законска одредба у сагласности са уставним начелом равноправности из члана 10. Устава Републике Српске и са чланом 39. став 5. Устава Републике Српске.
Имајући у виду да је наведеном одлуком већ одлучено о истој ствари, Суд је на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио да дату иницијативу не прихвати.
Наводе иницијативе који се односе на околности које нису постојале у вријеме доношења одлуке Суда број: У-89/23 од 27. новембра 2024. године Суд није разматрао, јер се исти односе на примјену подзаконских општих аката у контексту оспореног члана закона, што према члану 115. Устава Републике Српске није у надлежности Суда.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-22/25
17. децембар 2025. године