Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. новембра 2025. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16).
О б р а з л о ж е њ е
Јован Д. Готовац из Зворника дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16). Давалац иницијативе сматра да оспорена одредба Закона о државним службеницима није у сагласности са одредбама члана 39. Устава Републике Српске које гарантују право на рад и једнаке услове за све грађане у остваривању права на рад и члана ИИ Устава Босне и Херцеговине које гарантују право на рад и слободу од дискриминације у остваривању тог права. Уз то, давалац иницијативе сматра да оспорена одредба наведеног закона није у сагласности са чланом 14. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и чланом 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију. Образлажући разлоге оспоравања давалац иницијативе цитира члан 40. став 1. Закона о државним службеницима, чија је тачка г) оспорена, те износи разлоге због којих, по његовом мишљењу, оспорено прописивање онемогућава реализацију права на рад грађанима који испуњавају све законске услове, чиме се крши принцип правне сигурности и једнакости грађана пред законом. Давалац иницијативе, такође, сматра да је оспорено прописивање у супротности са европским стандардима, укључујући и праксу Европског суда за људска права, јер ствара правну несигурност и дискриминацију засновану на дискрецији органа власти. Указујући на значај и потребу да се испита уставност оспореног законског рјешења, давалац иницијативе предлаже Суду да оспорену одредбу Закона стави ван снаге.
Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.
Према оспореном члану 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) јавни конкурс, односно интерни оглас није успио уколико Влада не донесе рјешење о постављењу у року од 30 дана од дана пријема приједлога Агенције, односно руководилац органа не донесе рјешење о заснивању радног односа, односно рјешење о распоређивању у року од 15 дана од дана пријема приједлога Агенције.
У поступку разматрања оспореног члана 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да свако има право на рад и слободу рада, те да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима су му доступни радно мјесто и функција (члан 39. ст. 1. и 3), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, организацију, надлежности и рад државних органа, радне односе и запошљавање (тач. 10. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава), да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1).
Поред наведених одредаба Устава, Суд је имао у виду да се Законом о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) уређују радно-правни статус државних службеника у републичким органима управе Републике Српске, права и дужности, радна мјеста државних службеника, запошљавање и попуњавање упражњених радних мјеста, оцјењивање и напредовање, стручно оспособљавање и усавршавање и стручни испит, приправници и волонтери у републичким органима управе, дисциплинска и материјална одговорност, престанак радног односа, заштита права из радног односа, кадровски план, вођење централне евиденције, као и друга права из радног односа и статус и надлежност Одбора државне управе за жалбе (члан 1), те да је овим законом, између осталог, прописано: чланом 25. да су радна мјеста државних службеника руководећа радна мјеста за чије је постављење и разрјешење надлежна Влада и радна мјеста државних службеника за која је надлежан руководилац органа у складу са овим законом; чланом 26. да руководеће државне службенике (помоћник министра, секретар министарства, руководилац републичке управе, републичке управне организације, њихови замјеници и помоћници, главни републички инспектор, секретар у Агенцији) поставља Влада на основу јавног конкурса (став 1), да послије спроведеног јавног конкурса и након што Агенција потврди да је јавни конкурс спроведен у складу са законом Влада поставља државне службенике из става 1. овог члана на период од пет година са могућношћу обнове мандата, по процедури из става 1. овог члана (став 2); чланом 31. да се заснивање радног односа у републичким органима управе врши путем јавног конкурса; чланом 32. да на захтјев и у име републичког органа управе јавни конкурс расписује и објављује Агенција у средствима јавног информисања, а конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у дневним новинама (став 1), да јавни конкурс садржи услове за запошљавање на радном мјесту државног службеника наведене у члану 29. овог закона (став 2); чланом 36. да у спровођењу поступка за избор државног службеника комисија врши избор кандидата на исти начин за све кандидате који се пријављују за исто упражњено радно мјесто (став 1); чланом 40. да јавни конкурс, односно интерни оглас није успио у сљедећим случајевима: а) ако нема пријављених кандидата, б) ако нико од кандидата не испуњава услове прописане јавним конкурсом, односно интерним огласом, б) уколико нико од кандидата не добије минималан број бодова утврђених правилником којим се ближе уређују правила и процедуре за запошљавање и постављање државних службеника или г) уколико Влада не донесе рјешење о постављењу у року од 30 дана од дана пријема приједлога Агенције, односно руководилац органа не донесе рјешење о заснивању радног односа, односно рјешење о распоређивању у року од 15 дана од дана пријема приједлога Агенције (став 1), да о разлозима неуспјелог јавног конкурса, односно интерног огласа, на приједлог комисије, Агенција доноси закључак и доставља га органу и кандидатима (став 2).
Суд је, полазећи од изложених одредаба Устава (тач. 10. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), оцијенио да је законодавац био овлашћен да Законом о државним службеницима уреди, између осталог, и питања која се тичу запошљавања и попуњавања упражњених радних мјеста у републичком органу управе, а у оквиру тога и да одреди у којим случајевима се сматра да јавни конкурс, односно интерни оглас није успио. Прописујући у члану 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима да јавни конкурс, односно интерни оглас није успио уколико Влада не донесе рјешење о постављењу у року од 30 дана од дана пријема приједлога Агенције, односно руководилац органа не донесе рјешење о заснивању радног односа, односно рјешење о распоређивању у року од 15 дана од дана пријема приједлога Агенције законодавац је, по оцјени Суда, поступио у границама уставних овлашћења. При томе, Уставни суд, полазећи од своје надлежности утврђене одредбама члана 115. Устава, није надлежан да одлучује о цјелисходности и оправданости оспореног законског рјешења, јер су та питања у домену законодавне политике.
Поводом оспоравања уставности оспореног члана 40. став 1. тачка г) Закона о државним службеницима у односу на члан 39. ст. 1. и 3. Устава, Уставни суд налази да се садржина оспорене одредбе не може довести у везу са наведеним уставним одредбама којима је зајемчено право на рад и доступност под једнаким условима радног мјеста и функције. Ово стога што се, по оцјени Суда, оспореном одредбом Закона не прописују услови за запошљавање и попуњавање упражњених радних мјеста у републичким органима управе, већ одређује само један од случајева у којем се сматра да јавни конкурс, односно интерни оглас није успио. Наводе даваоца иницијативе да је „недоношење рјешења о заснивању радног односа најчешће посљедица тога што кандидати који су добили препоруку Агенције за државну управу из неких разлога нису сматрани подобним да би били примљени у радни однос у орган управе који је и расписао тај конкурс“, Уставни суд није цијенио с обзиром на то да према члану 115. Устава није надлежан да одлучује о начину примјене оспорене одредбе Закона. Такође, према члану 115. Устава, овај суд није надлежан да оцјењује сагласност закона и других прописа Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине.
Наводе даваоца иницијативе о повреди члана 14. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и члана 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију Суд није разматрао јер су паушални и не садрже уставноправне разлоге оспоравања, а нити се наведене одредбе Европске конвенције могу довести у везу са садржином оспорене законске одредбе.
Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-3/25
26. новембар 2025. године