Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 16. јула 2025. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о Регулационом плану подручја насеља „Урије“ - Југ („Службени гласник општине Приједор“ број 4/09).

О б р а з л о ж е њ е

Александар Шкорић из Приједора дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о Регулационом плану подручја насеља „Урије“ - Југ („Службени гласник општине Приједор“ број 4/09). Давалац иницијативе оспорава наведени регулациони план у односу на одредбе чл. 60. и 108. Устава Републике Српске и одредбе чл. 2. и 25. став 9. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19). У вези са тим у иницијативи се описује садржај конкретне грађевинске парцеле и наводи да грађевински објекат, изграђен на тој парцели, на основу одобрења за грађење, које је достављено у прилогу иницијативе, својим габаритима излази изван граница планом одређене грађевинске парцеле и улази у парцелу јавног пута, због чега давалац иницијативе сматра да је оспорени регулациони план у супротности са одредбом члана 2. Закона о уређењу простора и грађењу, која дефинише појам, грађевинске линије, регулационе линије и јавне површине. Даље се наводи да је оспорени регулациони план и поред тога што садржи садржај супротан члану 2. Закона о уређењу простора и грађењу, још увијек на снази, што је супротно одредби члана 25. став 9. истог закона, која прописује да се спроведбени документ просторног уређења доноси на плански период до 10 година, а важи до његове измјене или доношења новог, уколико није у супротности са документом просторног уређења вишег реда. У иницијативи се закључно наводи да је доношењем регулационог плана супротно наведеним законским одредбама повријеђено начело уставности и законитости из одредбе члана 108. став 2. Устава Републике Српске,  као и одредба члана 60. Устава Републике Српске, јер је власник грађевинске парцеле на којој је изграђен спорни објекат остварио својинска права на непокретностима супротно њиховој намјени, природи, закону и на штету јавног интереса, у конкретном случају.

Суд је приликом разматрања дате иницијативе имао у виду да је одредбама члана 115. Устава Републике Српске утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.

Суд констатује да су наводи даваоца иницијативе у погледу повреде одредаба чл. 2. и 25. став 9. Закона о уређењу простора и грађењу, изведени посредним путем, првенствено кроз истицање несагласности садржаја регулационог плана са законом, што у основи представља захтјев за оцјену урбанистичких услова за грађење и уређење простора садржаних у оспореном регулационом плану, чија оцјена у смислу члана 115. Устава Републике Српске није у надлежности Уставног суда. 

Суд сматра да је потребно указати на то да приликом оцјењивања уставности и законитости аката из области урбанистичке регулативе Уставни суд цијени да ли је процедура усвајања ових аката у сагласности са Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19). Истим овим стандардом оцјене су, дакле, обухваћени сви елементи општих аката из домена просторног планирања. Такође, Уставни суд, сагласно одредбама члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује планско рјешење на конкретном земљишту, нити практичну реализацију урбанистичко-техничких услова одређених регулационом планом, као спроведбеним документом просторног уређења, којим се дефинишу услови за пројектовање и извођење објеката.

На основу изложеног, Суд је у складу са одредбом члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио да не прихвати дату иницијативу, због ненадлежности.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                             ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                           УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                          Mр Џерард Селман

Број: У-72/24

16. јули 2025. године