На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 15. маја 2025. године, д о н и ј е л о је
О Д Л У К У
Утврђује се да је Законом о заштити уставног уређења Републике Српске број: 02/1-021-287/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на двадесетој посебној сједници, одржаној 13. марта 2025. године, повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 10. априла 2025. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-188/25 од 10. априла 2025. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи заштита виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о заштити уставног уређења Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на двадесетој посебној сједници, одржаној 13. марта 2025. године. Уз наведени акт достављен је предметни закон, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/8.02-3-020-4/25 од 21. марта 2025. године, као и акт број 03/8.02-3-020-4-1/25 од 21. марта 2025. године, односно Образложење Одлуке Клуба Бошњака о покретању поступка заштите виталног националног интереса број: 03/8.02-3-020-4/25. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на двадесетој посебној сједници, одржаној 13. марта 2025. године, изгласала Закон о заштити уставног уређења Републике Српске, број: 02/1-021-287/25, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овим законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске - Вијећу да одлучи да ли је Законом о заштити уставног уређења Републике Српске број: 02/1-021-287/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на двадесетој посебној сједници одржаној 13. марта 2025. године, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Уз наведени акт предсједавајуће Вијећа народа од 10. априла 2025. године, Суду је достављен извод из стенограма са двадесете посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 13. марта 2025. године (дио који се односи на предметни закон), извод из стенограма са тринаесте сједнице Вијећа народа Републике Српске,одржане 7. априла 2025. године (дио који се односи на овај закон), те извод из стенограма са десете сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске, одржане 9. априла 2025. године (дио који се односи на усаглашавање ставова поводом изгласаног закона).
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници, одржаној 17. априла 2025. године, донијело Рјешење број УВ-1/25, којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о заштити уставног уређења Републике Српске број: 02/1-021-287/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на двадесетој посебној сједници, одржаној 13. марта 2025. године.
Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о аду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 17. априла 2025. године Клубу делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису дали одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.
У одговору који је на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа доставила Народна скупштина Републике Српске наведено је да предметни захтјев ни са формалног, нити са материјално-правног аспекта није утемељен на Уставу Републике Српске и да Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске није формулисао свој приједлог амандмана на предметни закон те Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске, фактички, није имала предмет усаглашавања. Наводе да конкретан захтјев Клуба делегата бошњачког народа представља злоупотребу института заштите виталног националног интереса јер се односи на оцјену уставности Закона у цјелини, те покушај стварања праксе да Вијеће одлучује о питањима усклађености закона са Уставом Републике Српске. Напомињу да се оваквим захтјевом Вијеће народа Републике Српске, Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда и Уставни суд Републике Српске инструментализују и стављају у службу појединих клубова делегата у Вијећу народа Републике Српске. У одговору се даље наводи да евентуална оцјена уставности оспорених аката и незадовољство законским рјешењем не може бити предмет одлучивања у поступку пред Вијећем, па се оваквим захтјевом злоупотребљава уставни институт заштите виталног националног интереса конститутивних народа. Закон о заштити уставног уређења Републике Српске, како се наводи у одговору, настоји да обезбиједи посебну заштиту уставног уређења Републике Српске и безбједности, а како би заштитио своје грађане од вануставних институција и њиховог дјеловања, те спријечио покушаје урушавања Републике Српске и дејтонске Босне и Херцеговине. Предложени закон подједнако се односи на све адресате и истим се настоје заштитити сви грађани Републике Српске. Поред тога, наводи се да је уставни основ за доношење оспореног закона садржан у тач. 1, 2. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, члану 70. став 1. тачка 2. Устава и чл. 122. и 128. Устава Републике Српске и да је основни циљ и разлог доношења овог закона заштита уставног уређења Републике Српске. На основу наведеног, у одговору се закључује да захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске није утемељен на Уставу Републике Српске, односно да оспореним законом није повријеђен витални национални интерес ниједног конститутивног народа или припадника народа из реда осталих.
Оспореним Законом о заштити уставног уређења Републике Српске број: 02/1-021-287/25 (у даљем тексту: Закон) уређују се оснивање, организација, надлежност и овлашћења Специјалног тужилаштва Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске и Специјалног суда Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске, као и других државних органа у Републици Српској, те се уређују други услови ради ефикасног откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дјела одређених овим законом (члан 1).
Клуб делегата бошњачког народа указује да до повреде виталног националног интереса тог народа доводи предложени закон у цијелости, указујући при томе, између осталог, на законске одредбе којима се регулише избор тужилаца Специјалног тужилаштва Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске, судија Специјалног суда Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске и судија Апелационог одјељења овог суда и директора Службе за заштиту уставног уређења Републике Српске.
У поступку оцјењивања да ли је оспореним Законом о заштити уставног уређења Републике Српске дошло до повреде виталних националних интереса бошњачког народа, Вијеће је имало у виду одредбе Устава у односу на које Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске оспорава Закон, као и одредбе Устава које су према оцјени Вијећа од значаја за овај поступак. С тим у вези, Вијеће је узело у обзир: да према ставу 4. Амандмана LXVII на Устав, којим је замијењен члан 1. Устава, који је замијењен Амандманом XLIV на Устав, Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској; да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа (члан 5. алинеја 2. Устава), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, организацију, надлежност и рад државних органа (тачка 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2. Устава), да ће конститутивни народи и група осталих бити пропорционално заступљени у јавним институцијама у Републици Српској, да ће се као уставни принцип таква пропорционална заступљеност базирати на попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине, да ће се овај општи принцип прецизирати ентитетским законима, да ће ти закони утврдити конкретне рокове и регулисати горе поменути принцип у складу са регионалном етничком структуром ентитета, да су „јавне институције", као што је то поменуто у горњем тексту, министарства у Влади Републике Српске, општински органи власти, окружни судови у Републици Српској, као и општински судови у Републици Српској (члан 97. Устава који је допуњен Амандманом LXXXV), да судије, укључујући и предсједнике судова, јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца одабира, именује, спроводи дисциплински поступак против и разрјешава Високи судски и тужилачки савјет у складу са законом (члан 130. који је измијењен Амандманом XCVIII).
Поред тога, Вијеће је узело у обзир да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. став 6. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Вијеће је констатовало да је у Образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено да је Законом о заштити уставног уређења Републике Српске директно повријеђен идентитет бошњачког народа, да се истим оспорава једнако право конститутивних народа у процесу доношења одлука, да се негира људско достојанство, једнакост, суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, те да се низом прихваћених одредаба повређује витални национални интерес бошњачког народа у смислу ал. 2. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава. Клуб делегата бошњачког народа сматра да предметни закон није у складу са чланом 97. Устава Републике Српске јер се истим не обезбјеђује принцип пропорционалне заступљености базиране на попису из 1991. године, у јавним институцијама у Републици Српској. Наводе да се предложеним законским рјешењем крше и одредбе чл. 17. и 43. став 2. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/04, 93/05, 48/07, 15/08, 63/23, 9/24 и 50/24) којим су регулисана питања именовања тужилаца и судија на свим нивоима правосуђа у Босни и Херцеговини. Према мишљењу Клуба Бошњака, одредбе члана 7. став 1. и члана 8. став 1. предложеног закона, према којима главног специјалног тужиоца и замјеника главног специјалног тужиоца именује Народна скупштина, на приједлог министра правде и одредба члана 11в. спорног законског рјешења, којим предсједник Републике Српске именује директора, који руководи Службом за заштиту уставног уређења Републике Српске, указују да Бошњаци, који представљају апсолутну мањину у Народној скупштини Републике Српске, неће моћи заштитити интересе свог народа у погледу пропорционалне заступљености у јавним институцијама ентитета. Такође се наводи да је предложени закон и у супротности са одредбама Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) и Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 69/16 и 48/24) које се односе на процедуру именовања, чиме се онемогућава примјена ових прописа дефинисана чланом 4. став 4. и чланом 35. предложеног закона. На основу изложеног закључују да се у поступку именовања судија и тужилаца не обезбјеђује заступљеност конститутивних народа и осталих, те да је Закон неприхватљив за бошњачки народ и да га није могуће кориговати путем амандмана, због чега га Клуб делегата бошњачког народа у цијелости оспорава.
У поступку одлучивања у меритуму Вијеће је, на првом мјесту, размотрило аргументацију Народне скупштине Републике Српске изнесену у одговору на рјешење о прихватљивости захтјева, према којој, са формалноправног аспекта, захтјев не садржи неопходне елементе за разматрање и одлучивање. У односу на ове наводе Вијеће је утврдило да је о питањима формалноправне природе одлучено у поступку прихватљивости захтјева за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа, те се ова аргументација не може истицати у поступку доношења мериторне одлуке.
Полазећи од наведених уставних и одредаба оспореног закона, навода из захтјева Клуба делегата бошњачког народа, те узимајући у обзир и наводе из одговора Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева, Вијеће је утврдило да је одредбама Закона о заштити уставног уређења Републике Српске повријеђен витални интерес конститутивног бошњачког народа.
Приликом овакве оцјене Вијеће је имало у виду да доношењем оспореног закона Народна скупштина Републике Српске није поступила у складу са чланом 97. Устава који је допуњен Амандманом LXXXV на Устав Републике Српске, а према којем је предвиђено да ће конститутивни народи и група остали бити пропорционално заступљени у јавним институцијама у Републици Српској. С обзиром на то да у одредбама оспореног закона недостаје правни механизам којим се обезбјеђује заступљеност конститутивних народа и осталих приликом именовања судија у Специјални суд Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске и Апелационо одјељење за заштиту уставног уређења при Специјалном суду Републике Српске, те да се ради о јавним институцијама Републике Српске из члана 97. Устава, Вијеће је оцијенило да je одредбама Закона дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког конститутивног народа. Поред тога, Вијеће је утврдило да се у поступку именовања судија у Специјални суд Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске и Апелационо одјељење за заштиту уставног уређења при Специјалном суду Републике Српске, као и тужилаца у Специјалном тужилаштву Републике Српске за заштиту уставног уређења Републике Српске од стране Народне скупштине Републике Српске, како то произлази из садржаја оспореног закона, не предвиђа примјена правног механизма којим се обезбјеђује заступљеност конститутивних народа и осталих, а који је иначе предвиђен за именовање осталих судија и тужилаца у Републици Српској.
Имајући у виду изложено, Вијеће је утврдило да је Законом о заштити уставног уређења Републике Српске повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа из алинеје 1. и алинеје 9. Амандмана LXXVII на Устав којим је допуњен члан 70. Устава, којима је предвиђено остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, односно којима су дефинисана и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Поред овога, Вијеће је утврдило да нису основани наводи Клуба делегата бошњачког народа о повреди уставног принципа о пропорционалној заступљености у члану 11в. Закона који се односи на именовање директора, који руководи Службом за заштиту уставног уређења, јер се не ради о јавној институцији из члана 97. Устава Републике Српске.
У вези са наводима подносиоца захтјева да је оспореним законом повријеђен идентитет једног конститутивног народа, Вијеће је утврдило да подносилац захтјева није конкретизовао на који начин је, у смислу релевантних норми и гаранција Устава Републике Српске, предметним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа, односно да се садржај образложења из саме Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа не може довести у контекст алинеје 2. Амандмана LXXVII којим је допуњен члан 70. Устава Републике Српске.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајућa Вијећа Светлана Брковић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Дарко Радић и проф. др Иванка Марковић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋA
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Светлана Брковић
Број: УВ- 1/25
15. мај 2025. године