Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. марта 2025. године, д о н и о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Одлука о усвајању измјене и допуне дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 ("Службени гласник Града Добоја“ број 7/23) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19).
О б р а з л о ж е њ е
Центар за хуману политику Добој поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о усвајању измјене и допуне дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 ("Службени гласник Града Добој“ број 7/23). У приједлогу се наводи да поступак који је претходио доношењу оспорене одлуке није у сагласности са чланом 28. став 1, чланом 48. ст. 2, 4. и 5. и чланом 58. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), те са чл. 45, 108. и 109. Устава Републике Српске. Наиме, предлагач сматра да оспорена одлука није могла бити донесена прије ступања на снагу Одлуке о измјени и допуни Програма мјера и активности за утврђивање стања и уређења простора за 2022-2023. годину, која је објављена у „Службеном гласнику Града Добој“ број 4/23), у којем је објављена и Одлука о приступању измјени и допуни дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6. Такође, наводи се да су измјене и допуне предметног регулационог плана усвојене фактички без одржавање јавне расправе, како је то прописано чланом 48. Закона о уређењу простора и грађењу, јер на поновљеној јавној расправи, која је одржана 11. децембра 2023. године, није било омогућено присуство и учешће у расправи већем броју заинтересованих грађана (поједини од њих су у приједлогу поименично наведени). Надаље, у приједлогу се наводи да носилац припреме и носилац израде измјена и допуна Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 нису поступили у складу са чланом 48. ст. 1. и 4. Закона о уређењу простора и грађењу, којим је прописано да је носилац израде обавезан да размотри све примједбе, приједлоге и мишљења који су достављени током јавног увида и прије утврђивања приједлога овог документа просторног уређења према њима заузме став, те образложени став у писаној форми достави носиоцу припреме, као и да се став носиоца израде према примједбама, приједлозима и мишљењима достављеним током поновљеног јавног увида разматра на јавној расправи. У вези с тим, указује на то да је носилац израде Плана одговор на примједбе и приједлоге сачинио 12. децембра 2023. године, односно дан након одржане јавне расправе, тако да његов став у том погледу није ни предочен заинтересованим лицима на поновљеној јавној расправи, због чега се о томе није ни могло расправљати. Предлагач, даље, истиче да је Приједлог измјена и допуна предметног регулационог плана упућен Скупштини Града Добоја дан прије одржавања сједнице, што је супротно члану 76. Пословника о раду Скупштине Града Добој. По његовом мишљењу, усвојеним измјенама и допунама овог регулационог плана, којима је на парцели на којој се налазила зграда Градске управе предвиђена изградња пословног објекта, дошло је до повреде члана 28. став 1. и члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, јер ово планско рјешење није у складу са Урбанистичким планом Добоја, према којем предметна локација има другачију намјену. Поред наведеног, предлагач истиче да је објављивање оспорене одлуке у супротности са Статутом Града Добој, јер је објављена у „Службеном гласнику Града Добој“ десет дана касније у односу на датум који је наведен у овом гласнику.
У одговору на приједлог који је доставила Скупштина Града Добој износи се став да је поступак доношења Одлуке о усвајању измјене и допуне дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 у цијелости спроведен у сагласности са Законом о уређењу простора и грађењу, те да је, стога, приједлог неоснован. Образлажући овај став, доносилац оспорене одлуке, прије свега, наводи да је Приједлог измјена и допуна предметног регулационог плана од стране градоначелника упућен градској Скупштини 11. децембра 2023. године, а сједница Скупштине је одржана 14. децембра 2023. године, дакле у предвиђеном року од три дана прије одржавања сједнице Скупштине, како је то прописано Пословником о раду Скупштине Града Добој. Надаље, у одговору се истиче да је 7. новембра 2023. године одржана јавна расправа о Нацрту измјене Регулационог плана, те да је 20. новембра 2023. године Републичка управа за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Добој извршила ванредну контролу и том приликом је утврђена неправилност која се односи на разлику у спратности објекта који је предвиђен овим нацртом и приједлогом Плана, као и да је недовољно дефинисана намјена објекта. Стога је Рјешењем број 24.090/362-411-71-2/23 од 22. новембра 2023. године ова инспекција наложила да се закаже поновни јавни увид и да се понови јавна расправа, како би се прецизније дефинисала намјена предметног објекта, те отклониле разлике у дефинисању спратности објекта, које постоје у Нацрту и Приједлогу предметног плана. Поновни јавни увид је, како се даље наводи, одржан у периоду од 1. до 9. децембра 2023. године, након чега је 11. децембра поново одржана јавна расправа, о чему је јавност обавијештена јавним позивом објављеним у „Гласу Српске“ 8. и 11. децембра 2023. године. У одговору се посебно указује на члан 49. став 5. Закона о уређењу простора и грађењу којим је прописано да се на нацрт документа просторног уређења који је на поновном јавном увиду у складу са ст. 1. и 2. овог члана, могу подносити нови приједлози, примједбе и мишљења само у погледу дијелова документа који су измијењени након првог јавног увида. У вези с тим, истиче се да се у конкретном случају измјене односе само на спратност предвиђеног објекта, тако да су се примједбе и приједлози заинтересованих лица могле односити само на тај дио, али да се, од великог броја примједаба које су запримљене, ниједна није односила на спратност објекта. Такође се наводи да је носилац израде предметног планског документа писменим путем одговорио на све примједбе и приједлоге који су запримљени, те да је приликом контроле извршења Рјешења од 22. новембра 2023. године Републичка управа за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције утврдила да је поступак измјена и допуна Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 спроведен у складу са релевантним законским одредбама. У погледу навода приједлога о несагласности оспореног планског рјешења са Урбанистичким планом Добоја, у одговору се износи став да се ради о неоснованим и паушалним тврдњама, те се наводе различите врсте, односно намјене објеката чија изградња је, према овом урбанистичком плану, могућа на предметној локацији, из чега, како се истиче, произлази да градња искључиво објекта Градске управе није обавезна на тој катастарској честици.
Одлуку о усвајању измјене и допуне дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 ("Службени гласник Града Добој“ број 7/23) донијела је Скупштина Града Добој на основу члана 50. став 5. и члана 52. став 3. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), члана 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) и члана 35. Статута Града Добој ("Службени гласник Града Добој“ бр. 1/17 и 3/22).
Овом одлуком прописано је: да се усваја измјена и допуна дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6 (тачка I), да се Елаборат Плана састоји од текстуалног и графичког дијела, те је дефинисано шта садржи сваки од ова два дијела (тачка II), да Елаборат Плана, који је израдио „Добојинвест“ а.д. Добој у децембру 2023. године, чини саставни дио ове одлуке, те да се овај елаборат налази у прилогу Одлуке (тачка III), да је План основа за парцелацију грађевинског земљишта по прописима о уређењу простора и грађењу, те да се излаже на стални јавни увид код органа управе надлежног за послове просторног уређења, који ће се старати о спровођењу ове одлуке (тачке IV, V и VI), да ступањем на снагу ове одлуке престају да важе раније донесени просторно-плански документи спроведбеног карактера, у дијелу у којем нису у сагласности са Планом (тачка VII), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Града Добој“ (тачка VIII).
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног општег акта Суд је имао у виду да је одредбом члана 102. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, доноси програм развоја, урбанистички план, уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора, те да према члану 108. став 2. Устава, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
Иста надлежност општине, односно града, утврђена је чланом 18. тачка 1. подтачке 2. и 4. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16, 36/19 и 61/21) којим је прописано да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, између осталог, усвајање стратешких и спроведбених докумената просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе и уређење и обезбјеђење коришћења грађевинског земљишта. Чланом 19. тач. 1, 2. и 4. овог закона прописано је да у области просторног планирања и грађења, јединица локалне самоуправе има надлежности да усваја документе просторног уређења и обезбјеђује њихово спровођење, прати стање уређења простора и насеља на својој територији и обезбјеђује коришћење грађевинског земљишта. Према члану 39. став 2. тач. 6. и 8. истог закона, Скупштина јединице локалне самоуправе доноси стратешке и спроведбене документе просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе.
Суд је, у конкретном случају, такође узео у обзир и релевантне одредбе Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), којим је прописано: да је документ просторног уређења плански документ којим се одређује организација, измјена и начин коришћења и управљања простором, те критеријуми и смјернице за уређење и заштиту простора (члан 2. став 1. тачка ђ), да документи просторног уређења могу бити стратешки и спроведбени (члан 25. став 2), да је регулациони план спроведбени, односно техничко-регулациони документ просторног уређења на основу којег се дефинишу услови за пројектовање и извођење објеката (члан 25. став 4. тачка в) и став 8).
Поред тога, одредбама чл. 38. до 52. овог закона прописан је поступак припреме, израде и доношења докумената просторног уређења. У конкретном случају, Суд је, прије свега, имао у виду да је чланом 40. овог закона прописано да одлуку о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења доноси надлежна скупштина (став 1), да одлука из става 1. овог члана треба да садржи: а) врсту документа просторног уређења чијој се изради, односно измјени или допуни приступа, б) границе подручја за које се документ доноси, односно мијења, в) период за који се утврђују, процјењују или израчунавају плански параметри, г) смјернице за израду, измјену или допуну документа, д) рок израде, ђ) садржај планског акта, е) одредбе о јавној расправи и јавном увиду, ж) начин осигурања средстава за израду, измјену или допуну документа, з) носиоца припреме за израду, односно измјену или допуну документа просторног уређења и и) друге елементе зависно од специфичности подручја за које се документ доноси (став 3), да се одлука о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења објављује у службеном гласнику јединице локалне самоуправе (став 9), чланом 41. да је носилац припреме за израду документа просторног уређења који доноси скупштина јединице локалне самоуправе орган управе надлежан за послове уређења простора или други орган или организација коју одреди надлежна скупштина одлуком из члана 40. овог закона (став 2), чланом 42. да је носилац припреме документа просторног уређења дужан да носиоцу израде документа достави сву расположиву документацију, а нарочито ону која је таксативно наведена у тачкама а) до з) (став 1), да је носилац припреме плана дужан да након доношења одлуке из члана 40. овог закона, у најмање два средства јавног информисања објави позив заинтересованим лицима која су власници непокретности у обухвату овог документа, да у року од 15 дана доставе своје приједлоге и сугестије за одређена планска рјешења на земљишту или објектима, односно објекту у њиховом власништву (став 2), да носилац припреме одређује органе и правна лица од којих је у току израде документа просторног уређења потребно прибавити мишљење на приједлоге планских рјешења, зависно од постојећег стања и планиране намјене простора и објеката у обухвату документа просторног уређења, те су дефинисани ови органи и правна лица (став 3), чланом 43. да надлежна скупштина, на приједлог носиоца припреме, именује савјет плана ради укупног праћења израде документа просторног уређења, вођења јавне расправе и усаглашавања ставова и интереса зависно од потребе, обима и врсте документа (став 1), чланом 44. да се израда документа просторног уређења повјерава правном лицу које има одговарајућу лиценцу за обављање ових послова (став 1), чланом 46. да прије утврђивања нацрта носилац припреме разматра преднацрт на стручној расправи, којој присуствују и чланови савјета плана и на коју се обавезно позивају овлашћени стручни представници органа и правна лица из члана 42. став 3. овог закона (став 1), да се на стручној расправи разматрају примједбе носиоца припреме, чланова савјета и представника позваних организација (став 3), да носилац израде разматра примједбе, мишљења и сугестије на преднацрт и прихваћена рјешења уграђује у нацрт документа просторног уређења (став 4), чланом 47. да носилац припреме документа просторног уређења, након спроведене процедуре из члана 46. овог закона, утврђује нацрт документа просторног уређења и мјесто, вријеме и начин излагања документа просторног уређења на јавни увид (став 1), да се трајање јавног увида утврђује одлуком из члана 40. овог закона и траје најмање 30 дана за сва документа просторног уређења, о чему води рачуна носилац припреме, зависно од значаја и специфичности документа просторног уређења (став 2), да се о мјесту, времену и начину излагања нацрта документа просторног уређења на јавни увид јавност и власници непокретности на подручју за које се доноси спроведбени документ просторног уређења обавјештавају огласом који се објављује у најмање два средства јавног информисања најмање два пута, с тим да се прва обавијест објављује осам дана прије почетка јавног увида, а друга 15 дана од почетка излагања нацрта документа просторног уређења на јавни увид (став 3), да оглас из става 3. овог члана садржи мјесто, датум, почетак и трајање јавног увида у документ просторног уређења, мјесто и датум једног или више јавних излагања, мјесто и вријеме пружања појашњења предложених планских рјешења заинтересованим лицима од представника носиоца израде и носиоца припреме документа просторног уређења, те рок до када се могу послати приједлози, примједбе и мишљења на нацрт документа (став 4), да се нацрт документа просторног уређења излаже, између осталог, у просторијама у којима се одржавају стручне расправе или другим просторима (домови културе, предворја јавних установа и слично) и у просторијама мјесних заједница, у случају када се на јавни увид излажу нацрти спроведбених докумената просторног уређења (став 5. тач. в) и г), да се примједбе, приједлози и мишљења о нацрту документа уписују у свеску са нумерисаним страницама, која се налази у просторији у којој се нацрт излаже или се у писаној или електронској форми достављају носиоцу припреме документа просторног уређења који је обавезан да их прослиједи носиоцу израде документа просторног уређења (став 7), да се нацрт документа из става 8. овог члана ставља на јавни увид у сједишту јединица локалне самоуправе и ту се прикупљају примједбе, приједлози и сугестије заинтересованих лица, на основу чега се припрема мишљење о нацрту документа и шаље носиоцу израде (став 9), чланом 48. да је носилац израде обавезан да размотри све примједбе, приједлоге и мишљења који су достављени током јавног увида и прије утврђивања приједлога документа просторног уређења, према њима заузме став, те да образложен став у писаној форми достави носиоцу припреме и лицима која су доставила своје приједлоге, примједбе и мишљења (став 1), да се приједлог документа просторног уређења утврђује на основу нацрта који је био објављен и става према примједбама, приједлозима и мишљењима на тај нацрт (став 2), да се став носиоца израде према примједбама, приједлозима и мишљењима разматра на јавној расправи, на коју се позивају представници носиоца припреме, носиоца израде и органа и правних лица из члана 42. став 3. овог закона, те чланови савјета плана (став 4), да се јавна расправа из става 4. овог члана мора организовати у року од 30 дана од дана затварања јавног увида (став 5), да носилац припреме објављује јавни позив за јавну расправу у најмање једном дневном листу доступном на територији цијеле Републике три дана прије и на дан одржавања расправе, којој могу присуствовати сва заинтересована лица (став 6), чланом 49. да ако се приједлог документа просторног уређења на основу прихваћених приједлога, примједаба и мишљења достављених у току јавног увида значајно разликује од нацрта документа, носилац припреме је дужан да поново организује јавни увид (да ако се поновни јавни увид односи на промјене предложене на првом јавном увиду, трајање јавног увида може бити краће од рокова из члана 47. став 2. овог закона, али не краће од осам дана (став 3), да се поновни јавни увид објављује на начин одређен у члану 47. овог закона (став 4), да се на нацрт документа просторног уређења који је на поновном јавном увиду у складу са ст. 1. и 2. овог члана могу подносити нови приједлози, примједбе и мишљења само на дијелове документа који су измијењени након првог јавног увида (став 5), и чланом 50. да након одржане јавне расправе из члана 48. став 4. овог закона носилац припреме утврђује приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима са расправе и доставља надлежној скупштини најдуже у року од 60 дана од дана одржане јавне расправе (став 1), да је надлежна скупштина дужна да одлучи о приједлогу документа просторног уређења у року од 60 дана од дана достављања приједлога (став 5).
На основу напријед наведених уставних и законских одредаба, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Добој надлежна да усваја регулационе планове, као спроведбене документе просторног уређења којима се дефинишу услови за пројектовање и извођење објеката на подручју ове јединице локалне самоуправе, тако да је у оквиру њене надлежности и доношење оспорене одлуке.
Суд је на основу документације приложене уз одговор на приједлог утврдио да је доношењу оспорене одлуке претходило доношење Одлуке о приступању измјени и допуни дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6, број 01-013-208/23 од 30. јуна 2023. године („Службени гласник Града Добој“ број 4/23) и Одлуке о именовању Савјета за праћење измјене и допуне дијела Регулационог плана „Центар“ Добој - блок 6, број 01-013-208723 од 30. јуна 2023. године („Службени гласник Града Добој“ број 4/23). Из навода одговора на приједлог произлази да је 7. новембра 2023. године одржана јавна расправа о Нацрту измјене дијела Регулационог плана, те да је 20. новембра 2023. године Републичка управа за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Добој, извршила ванредну контролу и том приликом су утврђене неправилности које се односе на уопштену, односно недовољно дефинисану намјену предвиђеног објекта и разлику у спратности објекта у Нацрту и Приједлогу плана. Стога је Рјешењем број 24.090/362-411-71-2/23 од 22. новембра 2023. године ова инспекција наложила да се закаже поновни јавни увид и да се понови јавна расправа, како би се прецизно дефинисала намјена предметног објекта, те отклониле разлике у дефинисању спратности објекта које постоје у Нацрту плана који је био на јавном увиду и Приједлогу предметног плана. Поновни јавни увид је одржан у периоду од 1. до 9. децембра 2023. године, о чему је обавијест објављена на радио-програму и на ТВ програму Јавног предузећа „Радио-телевизија Добој“ д.о.о. Добој, 23. новембра и 5. децембра 2023. године. Након тога, 11. децембра 2023. године је поново одржана јавна расправа, о којој је јавност обавијештена Јавним позивом, односно обавјештењем које је објављено 8. децембра и 11. децембра 2023. године у дневним новинама „Глас Српске“.
Имајући у виду наводе приједлога, одговора на приједлог доносиоца оспорене одлуке, документацију достављену уз одговор на приједлог, као и чињеницу да је Законом прописан начин припреме, израде и доношења регулационих планова, строго формалан поступак који подразумијева обавезу свих органа који учествују у овом поступку да у свакој фази поступају на начин предвиђен Законом, Суд је оцијенио да доносилац оспорене одлуке, поступак припреме, израде и доношења овог акта није спровео у складу са релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу.
Наиме, како из одредаба члана 47. став 7. и члана 48. ст. 1. и 4. Закона о уређењу простора и грађењу произлази, након одржавања поновног јавног увида у Нацрт предметног плана (који је одржан од 1. до 9. децембра 2023. године), носилац израде Плана је био дужан да, прије одржавања поновне јавне расправе, размотри све примједбе, приједлоге и мишљења достављене током поновног јавног увида и о њима заузме став. Након тога, сходно одредби члана 48. став 4. овог закона, став носиоца израде према достављеним примједбама и приједлозима разматра се на јавној расправи, на коју се позивају представници носиоца припреме, носиоца израде и органа и правних лица из члана 42. став 3. овог закона, те чланови савјета плана. Међутим, у конкретном случају носилац израде је писмени став о примједбама и приједлозима достављеним током поновног јавног увида сачинио тек 12. децембра 2023. године, дакле након одржавања поновне јавне расправе (одржана је 11. децембра 2023. године), тако да став носиоца израде о примједбама и приједлозима заинтересованих лица који су достављени током поновног јавног увида није ни могао бити разматран на јавној расправи, како то изричито налаже императивна норма члана 48. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу. Како произлази из документације коју је доносилац оспорене одлуке доставио уз одговор на приједлог, током одржавања поновног јавног увида у Нацрт предметног плана, носиоцу припреме овог плана је достављен велики број примједаба и приједлога од стране заинтересованих лица, који су већином примљени 8. децембра 2023. године. Ове примједбе и приједлози се односе претежно на дефинисање намјене предвиђеног објекта, али се одређен број истих дотиче и питања спратности објекта. Имајући у виду наведено, Суд сматра да није основан став доносиоца оспорене одлуке да није било потребно на поновној јавној расправи разматрати достављене примједбе и сугестије заинтересованих лица, јер се те примједбе, по његовом мишљењу, нису односиле на питања поводом којих је организован поновни јавни увид и поновна јавна расправа. По мишљењу Суда, сходно наведеним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, носилац израде био је обавезан да, у конкретном случају, прије одржавања поновне јавне расправе заузме став о примједбама и приједлозима примљеним током поновног јавног увида и сачини га у писменом облику, како би се омогућило заинтересованим лицима, Законом предвиђеним органима и правним лицима, те члановима Савјета плана да исти разматрају и расправљају о томе на поновној јавној расправи. Ова обавеза за носиоца израде Плана произлази из чињенице да су поновни јавни увид и поновна јавна расправа одређени од стране Републичке управе за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Добој, са циљем да се прецизно дефинише намјена предметног објекта, која је била уопштено одређена, те да се отклоне разлике у дефинисању спратности објекта које су постојале у Нацрту плана који је био на јавном увиду и Приједлогу предметног плана. Чињеница да је носилац припреме организовао поновну јавну расправу у врло кратком року након окончања поновног јавног увида (након само два дана), по оцјени Суда, није од утицаја на обавезу поступања по релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, којим је прописан строго формалан поступак усвајања докумената просторног уређења који обавезује све учеснике да у свим фазама тог поступка поступају у складу са овим законом, па тако и у конкретном случају у поступку поновног јавног увида и поновне јавне расправе. Ове законске одредбе је носилац припреме Плана свакако морао имати у виду приликом усвајања оспорене одлуке, односно био је у обавези да спроведе предметни поступак у сагласности са овим законом.
Чињеница да оспорена одлука није у сагласности са наведеним законским одредбама чини је неуставном и са становишта члана 108. став 2. Устава, према којем прописи и општи акти морају бити у сагласности са законом.
У односу на наводе приједлога о несагласности оспорене одлуке са Урбанистичким планом Града Добој, о повреди Пословника о раду Скупштине Града Добој, те потреби усаглашавања предметне одлуке са Одлуком о измјени и допуни Програма мјера и активности за утврђивање стања и уређења простора за 2022-2023. годину, Суд је констатовао да, према члану 115. Устава, није надлежан да разматра и оцјењује међусобну сагласност подзаконских општих правних аката, као ни сагласност поступка усвајања оспорене одлуке са подзаконским општим актима.
Коначно, Суд сматра потребним да укаже на то да мишљење Републичке управе за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Добој, да је поступак измјене и допуне предметног регулационог плана, након поновљеног јавног увида и поновљене јавне расправе, спроведен у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, а на које се у одговору на приједлог позива доносилац оспорене одлуке, са уставноправног аспекта није релевантно за оцјењивање уставности и законитости овог општег акта.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-30/24
26. март 2025. године