Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. октобра 2024. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање законитости Одлуке о усвајању Регулационог плана „Насеље старосједилаца“ број 02-023-492/23 („Службене новине Града Источно Сарајево“ број 15/23).
О б р а з л о ж е њ е
Републичка управа за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Бањалука, Урбанистичко-грађевинска инспекција, дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости Одлуке о усвајању Регулационог плана „Насеље старосједилаца“ број 02-023-492/23 („Службене новине Града Источно Сарајево“ број 15/23, у иницијативи погрешно наведено бр. 53).
Давалац иницијативе оспорава законитост Регулационог плана „Насеље старосједилаца“, истичући да предметни регулациони план није у сагласности са планом вишег реда - урбанистичким планом, а што је прописано законом. Наводи да је постојећим Урбанистичким планом дијела подручја Општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа, коме је продужена важност, један дио обухвата оспореног регулационог плана остао недефинисан, док је други дио обухвата намијењен за спорт. Како се оспореним регулационим планом предметно подручје пренамјењује за стамбено-пословну намјену, давалац иницијативе сматра да исти није у сагласности са планом вишег реда - наведеним урбанистичким планом, на основу којег треба да се доносе регулациони планови, а што је у супротности са одредбом члана 26. тачка б) подтачка 3) (у иницијативи погрешно наведено члан 26. став 1. тачка б) алинеја 3) и члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу). Такође, наводи се да се, супротно члану 42. истог закона, у спису предмета оспореног регулационог плана, у графичком дијелу, не налазе овјерени изводи из Просторног плана Града Источно Сарајево до 2025. године, те овјерени изводи из Урбанистичког плана дијела подручја општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа.
Скупштина Општине Источна Илиџа није доставила одговор на наводе из иницијативе.
Општинска управа Општине Источна Илиџа, Одјељење за просторно уређење и екологију, доставило је Суду документацију која се односи на припрему, израду и доношење оспореног плана.
Одлуку о усвајању Регулационог плана „Насеље старосједилаца“ број 02-023-492/23 („Службене новине Града Источно Сарајево“ број 15/23) донијела је Скупштина Општине Источна Илиџа на сједници одржаној 25. јула 2023. године, позивајући се на члан 50. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19) и чл. 36. и 87. Статута Општине Источна Илиџа („Службене новине Града Источно Сарајево“ број 4/21).
Овом одлуком утврђено је: да се усваја Регулациони план „Насеље старосједилаца“ (у даљем тексту: План) (члан 1), да је граница просторног обухвата Плана приказана у графичком дијелу Плана који је саставни дио ове одлуке, те да је укупна површина обухвата Плана 1,43 ха (члан 2), да се План састоји од текстуалног и графичког дијела (члан 3), да је елаборат Плана израдио „HKP Consulting“ d.о.о. до јула 2023. године, те је прилог и саставни дио ове одлуке (члан 4), да је План основа за промјену облика и површине постојећих парцела градског грађевинског земљишта (члан 5), да се План налази на чувању и употреби код општинског органа управе надлежног за послове урбанизма, односно у Одјељењу за просторно уређење и екологију Општине Источна Илиџа (члан 6), да ће се о спровођењу ове одлуке старати општински орган управе надлежан за послове урбанизма, односно Одјељење за просторно уређење и екологију Општине Источна Илиџа (члан 7), да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеним новинама Града Источно Сарајево“ (члан 8).
Уставом Републике Српске утврђено је: да општина преко својих органа, у складу са законом, доноси програм развоја, урбанистички план, уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора (члан 102. став 1. тач. 1. и 3) и да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом (члан 115).
Поред тога, Суд је имао у виду да је Законом о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16, 36/19 и 61/21) прописано: да је општина основна територијална јединица локалне самоуправе, која се формира за дио насељеног мјеста, за једно насељено мјесто или за више насељених мјеста (члан 8), да град који у свом саставу има више општина: извршава све надлежности које су законом додијељене општинама на подручју водоснабдијевања, канализације, јавног превоза, управљања отпадом, средњег образовања, здравствене заштите, туризма и трговине, противпожарне и цивилне заштите (члан 12. став 2), да општине у саставу града имају право да обављају све надлежности општине које законом или статутом нису додијељене граду (члан 13. став 1), да се одредбе овог закона које се односе на општину примјењују и на град, ако овим законом није другачије одређено (члан 14), да град, односно општина (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе) има све надлежности прописане овим законом, као и друге надлежности које су јој пренесене другим законом, да јединица локалне самоуправе има право да се бави свим питањима од локалног интереса која нису искључена из њене надлежности, нити додијељена неком другом нивоу власти, да јединица локалне самоуправе остварује своје надлежности у складу са Уставом, законом и статутом (члан 17), да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, између осталог, усвајање стратешких и спроведбених докумената просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе и уређење и обезбјеђење коришћења грађевинског земљишта (члан 18. тачка 1. подтач. 2. и 4) и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси стратешке и спроведбене документе просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе (члан 39. став 2. тач. 6. и 8).
Суд је, исто тако, имао у виду да је Законом о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19) прописано: чланом 2. да је документ просторног уређења плански документ којим се одређују организација, намјена и начин коришћења и управљања простором, те критеријуми и смјернице за уређење и заштиту простора (став 1. тачка ђ), чланом 3. да се изградња градова, насеља и објеката планира документима просторног уређења донесеним у складу са одредбама овог закона (став 1), чланом 25. да документи просторног уређења могу бити стратешки и спроведбени (став 2), да су стратешки документи просторног уређења, између осталог, просторни план јединице локалне самоуправе и урбанистички план (став 3. тач. г) и д)), да је спроведбени документ просторног уређења, између осталог, регулациони план (став 4. тачка в)), да су просторни и урбанистички планови развојни, стратешки, дугорочни документи просторног уређења којима се дефинишу основни циљеви и принципи развоја у простору (став 5), да се стратешки документи просторног уређења доносе на плански период до 20 година (став 6), да стратешки документ просторног уређења важи до истека планског периода за који је донесен, а након извршене анализе у оквиру планског рока из става 6. овог члана од носиоца припреме може се продужити одлуком органа надлежног за његово доношење највише за десет година (став 7), чланом 26. да је урбанистички план - за градове и насеља градског карактера, документ просторног уређења чије доношење је обавезно за подручје јединице локалне самоуправе, под условима прописаним овим законом (тачка б) подтачка 3), чланом 31. да просторни план јединице локалне самоуправе преузима и детаљније разрађује планска опредјељења из просторног плана Републике Српске, уз уважавање природних и културно-историјских вриједности подручја јединице локалне самоуправе (став 1), чланом 33. да се урбанистички план доноси за урбано подручје јединице локалне самоуправе на основу просторног плана јединице локалне самоуправе (став 1), чланом 35. да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја, као и за подручја од општег интереса јединице локалне самоуправе за развој привреде или изградњу објеката друштвене инфраструктуре на основу урбанистичког плана или документа вишег реда или ширег подручја који за предметно подручје садржи елементе прописане чланом 33. став 2. овог закона неопходне за израду спроведбеног документа, при чему је нужно детаљно дефинисати услове пројектовања и изградње нових објеката, као и реконструкцију постојећих објеката (став 1), те чланом 42. да је носилац припреме документа просторног уређења дужан да носиоцу израде документа достави сву расположиву документацију, а нарочито, између осталог, документ просторног уређења вишег реда или ширег подручја (став 1. тачка б).
Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/94, 6/95, 26/95, 15/96, 17/96, 19/96 и 6/97), који је био на снази у вријеме доношења Одлуке о Урбанистичком плану дијела општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа за период 2000-2015. година („Службене новине Града Српско Сарајево“ број 4/01), „подручје општина Републике“ Српска Илиџа, Српско Ново Сарајево, Пале, Соколац, Српски Стари Град и Трново чинило је Град Српско Сарајево (члан 11. став 2. тог закона).
Законом о измјенама Закона о Граду Источно Сарајево („Службени гласник Републике Српске“ број 74/05) мијењан је назив Закона о Граду Српско Сарајево („Службени гласник Републике Српске“ бр. 25/93, 8/96, 27/96 и 33/97) у Закон о Граду Источно Сарајево (члан 1. тог закона), те је Град Српско Сарајево преименован у Град Источно Сарајево, општина Српска Илиџа у Источна Илиџа, а општина Српско Ново Сарајево у Источно Ново Сарајево (чл. 2. и 3. истог закона). Закон о Граду Источно Сарајево („Службени гласник Републике Српске“ бр. 25/93, 8/96, 27/96, 33/97 и 74/05) престао је да важи даном ступања на снагу Закона о Граду Источно Сарајево („Службени гласник Републике Српске“ број 18/20) (члан 31. тог закона), којим је прописано да подручје града Источно Сарајево чине подручја општина Соколац, Источни Стари Град, Пале, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново (члан 4. став 1. истог закона).
Законом о територијалној организацији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 69/09, 70/12, 83/14, 106/15, 26/19, 15/21, 37/22 и 32/23) је утврђено: да је општина основна територијална јединица локалне самоуправе која се формира за дио насељеног мјеста, за једно насељено мјесто или за више насељених мјеста (члан 4), да је град територијална јединица која представља кохерентну географску, историјску, административну, социјалну, економску цјелину са одговарајућим нивоом развоја (члан 23. став 1), да подручје града Источно Сарајево чине подручја општина: Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац, Источни Стари Град и Трново (члан 25. став 2).
Имајући у виду изложено Суд је, превасходно, утврдио да је Скупштина Општине Источна Илиџа надлежна за доношење Плана, као и да одређује врсту Плана и подручје које се обухвата Планом с утврђеном границом, због чега је, према оцјени Суда, оспорену одлуку донијела сагласно уставним и законским овлашћењима јединице локалне самоуправе.
Разматрајући наводе из иницијативе коју је дала Републичка управа за инспекцијске послове - Сектор урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, Одјељење Бањалука, Урбанистичко-грађевинска инспекција, Суд је имао у виду одредбу члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу којом је прописано да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја, као и за подручја од општег интереса јединице локалне самоуправе за развој привреде или изградњу објеката друштвене инфраструктуре на основу урбанистичког плана или документа вишег реда или ширег подручја који за предметно подручје садржи елементе прописане чланом 33. став 2. овог закона неопходне за израду спроведбеног документа, при чему је нужно детаљно дефинисати услове пројектовања и изградње нових објеката, као и реконструкцију постојећих објеката. С тим у вези Суд је утврдио да из наведених законских одредаба произлази могућност да се регулациони план, као спроведбени документ просторног уређења, донесе на основу урбанистичког плана или на основу другог документа вишег реда.
Иако давалац иницијативе не спори постојање стратешких планова за подручје општине Источна Илиџа, Суд је сматрао да је значајно да констатује да из документације коју је Суду доставила Општинска управа Општине Источна Илиџа, Одјељење за просторно уређење и екологију, произлази да су односи у простору урбаног подручја насеља општине Источна Илиџа уређени Урбанистичким планом дијела општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа за период 2000-2015. година (Одлука о Урбанистичком плану дијела општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа за период 2000-2015. година („Службене новине Града Српско Сарајево“ број 4/01), као и да је наведени плански период продужен до 2025. године (Одлука о продужењу планског периода Урбанистичког плана дијела општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа („Службене новине Града Источно Сарајево“ број 2/16).
Имајући у виду наведено, Суд је становишта да је доносећи оспорени регулациони план Скупштина Општине Источна Илиџа поступила сагласно одредби члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, према којем се регулациони план доноси на основу урбанистичког плана или документа вишег реда.
Суд констатује да су наводи подносиоца иницијативе у погледу повреде члана 26. тачка б) подтачка 3, члана 35. став 1. и члана 42. Закона о уређењу простора и грађењу изведени посредним путем, првенствено кроз истицање несагласности садржаја конкретног регулационог плана са планом вишег реда - урбанистичким планом, што у основи представља захтјев за оцјену међусобне сагласности подзаконских општих правних аката и то у погледу њихове садржине, што није у надлежности Уставног суда.
Суд сматра да је потребно указати на то да, приликом оцјењивања уставности и законитости аката из области урбанистичке регулативе, Уставни суд цијени да ли је процедура усвајања ових аката у сагласности са Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19). Истим овим стандардом оцјене су, дакле, обухваћени сви елементи општих аката из домена просторног планирања. Такође, Уставни суд, сагласно одредбама члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује планско рјешење на конкретном земљишту, нити практичну реализацију урбанистичко-техничких рјешења садржаних у стратешким документима, а путем спроведбених докумената просторног уређења, у конкретном случају, регулационог плана.
Имајући у виду наведено, као и да предметном иницијативом није оспорена законитост поступка доношења предметног регулационог плана, те да је, у смислу члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, те одредаба члана 18. тачка 1. подтач. 2. и 4. и члана 39. став 2. тач. 6. и 8. Закона о локалној самоуправи, Скупштина Општине Источна Илиџа поступила у границама уставних и законских овлашћења, Суд је одлучио да не прихвати дату иницијативу.
Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-84/23
30. октобар 2024. године