На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 8. септембра 2025. године, д о н и ј е л о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да је Одлуком о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 1. августа 2025. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-351/25 од 1. августа 2025. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године. Уз наведени акт достављена је предметна одлука, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа са образложењем, број: 03/8.02-3-20/25 од 17. јула 2025. године, као и Образложење ове одлуке број: 03/8.02-3-20-1/25 од 24. јула 2025. године, те Извјештај Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске број: 02/4.01-1-011-1133-1/25 од 8. јула 2025. године. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године, изгласала оспорену одлуку, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, ова одлука достављена на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је наведеним актом одлучио да покрене поступак заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овом одлуком повријеђен витални национални интерес тог народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је Одлуком о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Уз наведени акт предсједавајуће Вијећа народа од 1. августа 2025. године, Суду је достављен извод из стенограма са петнаесте редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 8. и 9. јула 2025. године (дио који се односи на тачку дневног реда Избор и именовања), извод из стенограма са четрнаесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 30. јула 2025. године (дио који се односи на оспорену одлуку), те извод из стенограма са сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске, одржане 31. јула 2025. године (дио који се односи на усаглашавање ставова поводом изгласане одлуке).
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је, на сједници одржаној 7. августа 2025. године, донијело Рјешење број УВ-3/25, којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године.
Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12 и 29/13), Вијеће је 7. августа 2025. године Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске, доставило на одговор наведено рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Дописом број 02/4.01-3-011-1328/25 од 8. августа 2025. године Народна скупштина Републике Српске је обавијестила Уставни суд Републике Српске да Одбор за уставна питања Народне скупштине из објективних разлога није у могућности да одржи сједницу како би утврдио одговор у предметном захтјеву, с обзиром на то да је у току период годишњих одмора у којем се не одржавају сједнице Народне скупштине, као ни сједнице радних тијела. Поред тога, у допису се наводи да су материјали који су достављени Вијећу за заштиту виталног интереса, а који се односе на сједницу Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа Републике Српске поводом усаглашавања ставова у вези са оспореном одлуком, довољна основа за вођење даљег поступка пред Вијећем за заштиту виталног интереса, са циљем доношења мериторне одлуке о предметном захтјеву.
На захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске је, дописом број 02/4.01-1-011-975-1/25 од 15. августа 2025. године, овом вијећу доставила податке о припадности конститутивним народима чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске који су изабрани оспореном Одлуком о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године.
Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске је, на захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса, доставио документацију о пријави кандидата из реда конститутивног бошњачког народа на јавни конкурс за избор чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, који је претходио усвајању оспорене одлуке. Конкретно, Вијећу је достављен допис Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске из којег произлази да је Муниб Карић, кандидат који се пријавио на наведени конкурс, у пријави доставио овјерену изјаву о припадности конститутивном бошњачком народу.
Одлуку о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, Народна скупштина Републике Српске изгласала је на петнаестој редовној сједници одржаној 9. јула 2025. године, на основу члана 70. став 1. тачка 8. Устава Републике Српске, члана 58. став 1. алинеја 5, члана 177. став 2. и члана 181. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/20) и члана 14. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/08, 52/14 и 90/23). Тачком I ове одлуке одређено је да су у Комисију за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске изабрани:
1. Оливер Благојевић, предсједник,
2. Сандра Вуковић, члан,
3. Игор Видовић, члан,
4. Јелена Милановић, члан,
5. Раде Гојковић, члан,
6. Бојан Танасковић, члан, и
7. Славиша Мркаја, члан.
Према тачки II ове одлуке, иста ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
У поступку одлучивања о предметном захтјеву Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је, прије свега, имало у виду одредбе Устава Републике Српске које су релевантне у конкретном случају, а којима је утврђено: да Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској (став 4. Амандмана LXVII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 1. Устава Републике Српске који је претходно замијењен Амандманом XLIV), да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа (члан 5. алинеја 2), да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом, те уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), те да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, организацију, надлежности и рад државних органа, као и друге односе од интереса за Републику (тач. 10. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68).
Вијеће је, такође, узело у обзир одредбе Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, а којим су витални национални интереси конститутивних народа дефинисани као остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања, као и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Надаље, Амандманом LXXXV на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 97. Устава, утврђено је да ће конститутивни народи и група осталих бити пропорционално заступљени у јавним институцијама Републике Српске; да ће се таква пропорционална заступљеност, као уставни принцип, базирати на попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине; да ће се овај општи принцип прецизирати ентитетским законима, у складу са регионалном етничком структуром ентитета и да ће ти закони утврдити конкретне рокове; да су „јавне институције“ министарства у Влади Републике Српске, општински органи власти, окружни и општински судови у Републици Српској.
Поред наведеног, са циљем цјеловитог сагледавања предметног захтјева, Вијеће је узело у обзир и одредбе Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/08, 52/14 и 90/23), којима је, између осталог, прописано: да Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса значи Републичку комисију за утврђивање сукоба интереса Републике (у даљем тексту: Комисија) (члан 4. тачка д), да поступак за утврђивање сукоба интереса спроводи Комисија, као независни орган, те да Комисију образује Народна скупштина (члан 13), да Комисија има предсједника и шест чланова које на приједлог надлежног скупштинског тијела, на период од четири године, уз могућност поновног избора бира Народна скупштина Републике Српске и да ће у састав Комисије бити изабрана лица из реда сва три конститутивна народа, под условом да се на јавни конкурс пријаве кандидати који испуњавају услове јавног конкурса (члан 14. ст. 1, 2. и 6).
Истовремено, приликом одлучивања о меритуму предметног захтјева Вијеће је имало у виду и наводе изнесене у Образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, у којем је наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да, између осталог, оспорена одлука, с обзиром на то да не осигурава право конститутивних народа да буду адекватно заступљени у органима власти, доводи до повреде виталног националног интереса бошњачког народа у смислу алинеје 1. Амандмана LXXVII на Устав којим је допуњен члан 70. Устава Републике Српске. Поред тога, у Образложењу се истиче да предметна одлука није у складу са ставом 4. Амандмана LXVII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 1. Устава Републике Српске који је замијењен Амандманом XLIV на Устав, према којем Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској, те са чланом 5. алинеја 2. Устава према којем се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа. Такође, позива се и на члан 10. Устава којим је утврђено да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом, те уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство. Слиједом наведеног, у Образложењу се указује на то да би, са циљем поштовања начела загарантованих наведеним уставним одредбама, у саставу Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске требало да буде заступљен и припадник конститутивног бошњачког народа.
Позивајући се на одредбу члана 97. Устава, те на став овог вијећа изнесен у Одлуци број УВ-1/25 од 15. маја 2025. године, предлагач у Образложењу износи став да заступљеност, између осталог, и у предметној комисији треба да имају сви конститутивни народи и остали, те истиче да у њеном саставу нема представника бошњачког народа, иако је у процедури избора било пријављених кандидата Бошњака. Имајући у виду изнесене аргументе, Клуб делегата бошњачког народа наводи да је оспорена одлука неприхватљива за бошњачки народ, те да на ову одлуку није могуће амандмански дјеловати, због чега је у цјелини оспорава, сматрајући да је њоме повријеђен витални национални интерес овог народа.
Полазећи од цитираних уставних и законских одредаба, те имајући у виду садржај оспорене одлуке, навода Клуба делегата бошњачког народа, као и документације коју су доставили Вијеће народа Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске, Вијеће је утврдило да је оспореном Одлуком о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници одржаној 9. јула 2025. године, повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.
Приликом овакве оцјене Вијеће је, прије свега, имало у виду да је Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса независни орган који образује Народна скупштина Републике Српске, те да Народна скупштина, на приједлог надлежног скупштинског тијела, бира предсједника и шест чланова Комисије, као првостепеног органа. Међутим, и поред тога што је наведена комисија независни орган, дакле није орган законодавне, извршне или судске власти, за које, према члану 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, постоји утврђена обавеза адекватне заступљености конститутивних народа, Вијеће је утврдило да је Народна скупштина, приликом доношења оспорене одлуке, поступала супротно ставу 4. Амандмана LXVII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 1. Устава, према којем Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској, као и члана 5. алинеја 2. Устава, према којем се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа. Вијеће, наиме, сматра да наведене уставне одредбе спадају у основна начела на којима је утемељен Устав Републике Српске, те се исте, с обзиром на њихово мјесто у Уставу (Глава И - Основне одредбе) и значај конститутивности народа у уставном уређењу Републике Српске, у конкретном случају не могу занемарити, јер имају значај обавезујућих правних норми. У вези са наведеним, Вијеће сматра потребним указати на то да је и Законом о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, који је релевантан за избор предсједника и чланова Комисије, као првостепеног органа, прописано обавезно поштовање принципа равномјерне заступљености конститутивних народа, односно одређено је да ће у састав Комисије бити изабрана лица из реда сва три конститутивна народа, под условом да се на јавни конкурс пријаве кандидати који испуњавају услове јавног конкурса (члан 14. став 6. и члан 17. став 4).
Имајући у виду изложено, а узимајући у обзир наводе Образложења Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, као и документацију достављену од стране Народне скупштине Републике Српске и Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске о националној припадности кандидата који су учествовали у конкурсној процедури за избор предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, Вијеће је утврдило да је усвајањем оспорене одлуке дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа. Наиме, како произлази из дописа Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске број 02/4.01-1-011-975-1/25 од 15. августа 2025. године, изабрани предсједник и четири члана предметне комисије су се изјаснили као припадници српске националности, један члан је хрватске националности, те је један припадник осталих (Црногорац). С обзиром на чињеницу да је, према документацији која је достављена Вијећу, у конкурсној процедури учествовао и припадник бошњачког конститутивног народа који је испуњавао услове предвиђене конкурсом, Вијеће је оцијенило да је пропустом да у састав предметне комисије буде изабран и пријављени кандидат бошњачке националности, конститутивни бошњачки народ доведен у неравноправан положај у уживању права зајемчених Уставом. Оспореном одлуком је, дакле, повријеђено уставно начело према којем Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској (став 4. Амандмана LXVII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 1. Устава Републике Српске који је претходно замијењен Амандманом XLIV), као и начело обезбјеђивања националних равноправности и заштите виталних националних интереса конститутивних народа из члана 5. алинеја 2. Устава.
Узимајући у обзир наведено, Вијеће је утврдило да је Одлуком о избору предсједника и чланова Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02/1-021-873/25, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 9. јула 2025. године, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа из ал. 4. и 9. Амандмана LXXVII на Устав којим је допуњен члан 70. Устава, којим су као витални национални интереси конститутивних народа дефинисани организација јавне власти и друга питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајућа Вијећа проф. др Иванка Марковић, предсједник Уставног суда мр Џерард Селман и судије: Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Проф. др Иванка Марковић
Број: УВ-3/25
8. септембар 2025. године