На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 30. децембра 2024. године, донијело је
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 4. децембра 2024. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-515/24 од 4. децембра 2024. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи заштита виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године. Уз наведени акт достављен је предметни закон, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/8.02-3-020-30/24 од 13. новембра 2024. године, као и акт број 03/8.02-3-020-30/24-1 од 20. новембра 2024. године, односно Образложење Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године изгласала Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овим законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса да одлучи да ли је Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Уз наведени акт предсједавајуће Вијећа народа од 4. децембра 2024. године, Суду је достављен извод из стенограма са jеданаесте редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 29, 30. i 31. октобра 2024. године (дио који се односи на предметни закон), извод из стенограма са jеданаесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 28. новембра 2024. године (дио који се односи на овај закон), те извод из стенограма са oсме сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске, одржане 3. децембра 2024. године (дио који се односи на усаглашавање ставова поводом изгласаног закона).
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 10. децембра 2024. године донијело Рјешење број УВ-6/24 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године.
Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12 и 29/13), Вијеће је 10. децембра 2024. године Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа, прије свега, наводи се да Клуб делегата бошњачког народа није формулисао свој приједлог амандмана на оспорени закон, тако да Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске није ни могла приступити усаглашавању текста Закона, односно није имала предмет расправе. По мишљењу Народне скупштине, предметни захтјев се односи евентуално на апстрактну оцјену уставности, те изражава незадовољство подносиоца захтјева оспореним законским рјешењем, што не може бити предмет одлучивања у поступку пред Вијећем за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске и представља злоупотребу уставног института заштите виталног националног интереса. У одговору се, надаље, наводи да се, посматрајући са материјално-правног аспекта, у конкретном случају не ради о повреди виталног националног интереса бошњачког народа. Наиме, како се истиче, разлог доношења овог закона је омогућавање да се, заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске, истакну заставе и грбови и изводе химне страних држава са којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, односно држава са којима поједини или сви конститутивни народи или oстали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе. На овај начин, по мишљењу Народне скупштине, Република Српска доприноси заштити идентитета свих конститутивних народа, oсталих и грађана, њихове културе и традиције, афирмише поштовање људских права и унапређује пријатељске односе и сарадњу међу државама и народима. Због тога, како се наводи, предметна законска норма нема дискриминаторан карактер, јер се односи и примјењује једнако на све адресате који се налазе у истој правној ситуацији.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на jеданаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године прописано је да се у Закону о употреби заставе, грба и химне („Службени гласник Републике Српске“ број 4/93) у члану 8. послије става 2. додаје нови став 3. који гласи: „Заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу се истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава са којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, односно држава са којима поједини или сви конститутивни народи или oстали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културолошко и традиционално насљеђе“ (члан 1), те да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (члан 2).
У поступку одлучивања о захтјеву Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је имало у виду да, према члану 8. Устава Републике Српске, Република Српска има заставу, грб и химну, те да се изглед заставе и грба и текст химне уређују уставним законом. Поред тога, према члану 4. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 19/92 и 125/08) употреба заставе, грба и химне Републике Српске ће се уредити посебним законом. Чланом 70. став 1. тачка 2. Устава утврђено је да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте.
Поред тога, Вијеће је узело у обзир да је чланом 5. алинеја 2. Устава утврђено да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа. Вијеће је такође имало у виду да je Амандманом LXXVII, којим је допуњен члан 70. Устава, заштита виталних националних интереса конститутивних народа дефинисана као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања, као и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Вијеће је, надаље, констатовало да је у акту број 03/8.02-3-020-30/24-1 од 20. новембра 2024. године, који садржи Образложење Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да је предметним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа у односу на ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, односно идентитет конститутивног народа, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, као и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају 2/3 једног од клубова конститутивних народа у Вијећу народа. Наиме, Клуб делегата бошњачког народа указује на то да су Законом о употреби заставе, грба и химне јасно дефинисане прилике у којима се истичу застава и грб/амблем, те изводи химна Републике Српске, те да се ради о прославама, свечаностима, културним, спортским и политичким манифестацијама које су од значаја за Републику Српску. Сматра да је предметним законским рјешењем предвиђена употреба застава, грбова и извођење химне непрецизно одређених страних држава заједно са обиљежјима Републике Српске. У вези с тим, мишљења је да оспорено прописивање имплицира да се заставе, грбови и химне држава које су адресати ове норме изједначавају са заставом, грбом/амблемом и химном Републике Српске, те да се, у суштини, у конкретном случају ради о само једној држави, односно Републици Србији, са којом је Република Српска закључила Споразум о успостављању специјалних паралелних односа 2006. године. Надаље, истиче да је предметна законска одредба непотребна, нејасна и непроводива, те да ће иста створити дискриминаторне административне праксе и вријеђати витални национални интерес бошњачког народа, јер је немогуће да се на истом мјесту и у исто вријеме истакну све заставе, грбови или изведу све химне, на начин како је то прописано оспореним нормативним рјешењем. Због тога, како сматра подносилац захтјева, постоје одређени проблеми у погледу примјене оспорене одредбе, јер је спорно питање јасног утврђивања које су то државе са чијим симболима поједини или сви конститутивни народи или остали грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе. У вези с тим наводи да не постоји страна држава са којом би бошњачки конститутивни народ могао повезати свој идентитет, културу и традицију, те да се у том смислу највише повезује са Босном и Херцеговином, у којој су се обликовале њихове кључне идентитетске карактеристике. Подносилац захтјева истовремено истиче да би са циљем заштите виталног националног интереса бошњачког народа овај народ могао одредити неку државу чији би симболи били коришћени у контексту спорне норме. Коначно, у Образложењу се износи став да је предложени закон непотребан, дискриминаторан и неспроводив, те да га није могуће кориговати путем амандмана, због чега га Клуб делегата бошњачког народа у цијелости оспорава. У вези са свим изнесеним наводима, подносилац захтјева указује на Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број У-4/04 од 31. марта 2006. године и Одлуку Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске број УВ-4/07 од 25. јула 2007. године, налазећи у ове двије одлуке потврду аргумената изнесених у овом захтјеву за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа.
Полазећи од цитираних одредаба Устава, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа који су изнесени у Образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, Вијеће је утврдило да предметним Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Наиме, оспореном одредбом је, поред осталог, предвиђено да се заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава са којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа. У вези са наводима подносиоца захтјева којима указује на наведени споразум, Вијеће је констатовало да је 26. септембра 2006. године Република Српска са Републиком Србијом закључила Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, према којем ће, у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини и уставима Републике Српске и Босне и Херцеговине унапређивати сарадњу у областима привреде, планирања, законодавства, приватизације и денационализације, науке и технологије, образовања, културе и спорта, здравства и социјалне политике, информисања, туризма и заштите околине, заштите слобода и права грађана у складу са највишим међународним признатим стандардима и сузбијању криминала.
Међутим, истовремено је истим чланом оспореног закона предвиђено да се заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава са којима поједини или сви конститутивни народи или остали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе. Према томе, по оцјени Вијећа, на овај начин се недвосмислено оставља могућност да се приликом одржавања одређених свечаности, манифестација или сличних окупљања од значаја за Републике Српску, односно у ситуацијама дефинисаним овим законом, истакну заставе и грбови и изведу химне других држава са којима се идентификују поједини или сви конститутивни народи и припадници осталих, у погледу заједничког историјског, културног и традиционалног насљеђа. Дакле, како из наведеног произлази, припадници свих конститутивних народа и остали грађани су оспореним прописивањем стављени у равноправан положај и третирани су једнако у погледу питања које уређује предметна законска одредба, односно нико није привилегован у том смислу. Због тога је Вијеће оцијенило да су неосновани наводи подносиоца захтјева да је бошњачки народ дискриминисан предметним законом, јер, према оцјени Вијећа, из садржаја оспорене норме јасно произлази да се ниједном од конститутивних народа, па тако ни бошњачком, не оспорава и не одузима могућност да заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођења химне Републике Српске, истакну заставе и грбове и изводе химне држава са којима, по њиховом мишљењу, имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе.
Значајан дио Образложења захтјева Клуба делегата бошњачког народа односи се на питање примјене оспорене норме предметног закона, јер подносилац захтјева, сматрајући да је иста непримјењива у пракси и непотребна, те да не постоји страна држава са којом би се овај народ идентификовао у смислу ове норме, долази до закључка да је тиме повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Вијеће, међутим, сматра да се овакви наводи не могу довести у контекст уставних гаранција заштите виталних националних интереса дефинисаних ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXVII на Устава Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, на које се, у конкретном случају, позива подносилац захтјева, те да, поред тога, питање примјене оспорених нормативних рјешења, као и њихово тумачење, нису у оквиру надлежности Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске.
Поред тога, Вијеће је оцијенило неоснованим и наводе подносиоца захтјева да се оспореним прописивањем изједначавају симболи и химна Републике Српске са заставама, грбовима и химнама држава које су адресати предметне законске норме, чиме су нарушени витални национални интереси бошњачког народа. Овакав став је, евидентно, посљедица погрешног тумачења оспореног закона, јер се из садржаја ове одредбе, по мишљењу Вијећа, не може доћи до таквог закључка. Наиме, несумњиво је да предметном одредбом законодавац даје само могућност да се заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођења химне Републике Српске, истакну заставе и грбови и изводе химне држава са којима, сви или поједини конститутивни народи или остали имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе, те се, дакле, не ради о императивној норми која прописује било какву обавезу у том смислу, већ оставља на диспозицију адресатима да ли ће је примијенити и на који начин.
Коначно, по мишљењу Вијећа, у конкретном случају није релевантно позивање подносиоца захтјева на Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број У-4/04 од 31. марта 2006. године и Одлуку Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске број УВ-4/07 од 25. јула 2007. године, јер се ради о законима који су различитог садржаја у односу на предметни закон и различитим разлозима оспоравања од стране подносилаца захтјева у тим предметима.
Сагласно напријед наведеном, Вијеће је оцијенило да се оспореним прописивањем не доводи у неравноправан положај ниједан од конститутивних народа, нити се прави разлика међу њима у праву на уживању гаранција из круга виталних националних интереса дефинисаних ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXVII којим је допуњен члан 70. Устава Републике Српске, слиједом чега Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, број 02/1-021-1273/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на једанаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године, не доводи до повреде виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Златко Куленовић, предсједник Уставног суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, проф. др Дарко Радић и проф. др Иванка Марковић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Златко Куленовић
Број: УВ-6/24
30. децембар 2024. године