Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 4. став 2. тачка е) и члана 60. став 1. тач. а), б) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. септембра 2025. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 18. став 2. алинеја 2. Статута Ватерполо савеза Републике Српске од 23. децембра 2021. године није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о спорту Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 79/20).
Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чл. 17. и 18. став 1, став 2. ал. 1, 3, 4, 5. и 6. и став 3. Статута Ватерполо савеза Републике Српске од 23. децембра 2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ватерполо клуб „Борац“ Бања Лука, кога заступа Јелена Груловић, адвокат из Бање Луке, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чл. 17. и 18. Статута Ватерполо савеза Републике Српске од 23. децембра 2021. године, коју је Суд, на основу члана 4. став 2. тачка е) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 104/11 и 92712), третирао као приједлог. Из садржине овог приједлога произлази да оспорене одредбе наведеног статута нису у сагласности са чланом 10. Устава Републике Српске, чланом 51. став 2. и чланом 99. став 3. Закона о спорту Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 79/20), те чл. 124. и 125. став 2. Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18). С тим у вези предлагач износи разлоге несагласности оспорених одредаба Статута са наведеним законским одредбама, те образлаже дискриминацију појединих спортских клубова од стране Ватерполо савеза Републике Српске, односно одбијање овог савеза да изда документацију, коју је потребно приложити уз захтјев за пријем у чланство Ватерполо савеза Републике Српске. Полазећи од изложеног предлаже да Суд утврди неуставност и незаконитост оспорених одредаба наведеног статута.
У одговору на приједлог Ватерполо савез Републике Српске, кога заступа Андреј Обрадовић, адвокат из Бање Луке, оспорио је наводе предлагача као неосноване те је, прије свега, изнио мишљење о валидности пуномоћи која је од стране Ватерполо клуба „Борац“ Бања Лука дата адвокату јер се, како је наведено, из исте не види ни ко је овлашћено лице ни ко је давалац пуномоћи. Надаље, у одговору се наводи да је Статут, чије су одредбе оспорене, усклађен са одредбама важећег Закона о спорту Републике Српске, што је, како је истакнуто, потврђено Рјешењем Основног суда у Бањој Луци број: Ф-1-227/08 од 11. октобра 2022. године и Рјешењем Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске број: 22.01/616-26/23 од 26. септембра 2023. године. У одговору се, такође, указује на тужбу коју је Ватерполо клуб „Борац“ Бања Лука, по истом пуномоћнику, поднио Окружном суду у Бањој Луци и која је Рјешењем тог суда број:11 0 У 037218 24 У од 14. октобра 2024. године одбачена као пријевремена. На крају, у одговору се закључује да све досадашње одлуке судова и управних органа потврђују неоснованост овог приједлога и предлаже да га Уставни суд одбије.
Статут Ватерполо савеза Републике Српске од 23. децембра 2021. године донијела је Скупштина Ватерполо савеза Републике Српске на другој ванредној сједници позивајући се на Закон о спорту Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 79/20) и Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“, бр. 52/01 и 42/05). Овим статутом утврђује се назив и сједиште удружења, циљеви и дјелатност Савеза, органи, њихова овлашћења, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања, облик и садржај печата, поступак за измјене и допуне статута, поступак за доношење и измјену и допуну других општих аката, чланство и престанак чланства, заступање и представљање спортског савеза, поступање са имовином спортског савеза и друга питања (члан 1). Према оспореном члану 17. овог статута клуб или спортска организација може да постане члан Ватерполо савеза Републике Српске ако документује да: у свом чланству има спортиста за минимум двије узрасне категорије, а према Правилнику о ватерполо такмичењу Ватерполо савеза Републике Српске (овјерене приступнице клуба издате од Ватерполо савеза Републике Српске (алинеја 1)), има најмање једног тренера који испуњава прописане услове за бављење стручним радом и има лиценцу издату од надлежног органа, односно организације тј. Ватерполо савеза Републике Српске (према Правилнику) (алинеја 2), да уз писмени захтјев потпише приступницу Ватерполо савезу Републике Српске одобрену од скупштине клуба, а потписану од овлаштеног лица, којом се обавезује на поштовање Управног одбора, Скупштине Савеза и његових одлука, правилника и свих других аката, те их досљедно спроводи у циљу унапређења ватерполо спорта и поштовања Савеза и његове спортске стратегије и циљева (алинеја 3). Оспореним чланом 18. став 1. Статута прописано је: да се ступање у чланство Савеза врши на основу писменог захтјева, а ставом 2. да се уз писмени захтјев доставља: приступница Ватерполо савезу Републике Српске одобрена од скупштине клуба, а потписана од овлаштеног лица, којом се обавезује поштовање Управног одбора, Скупштине Савеза и њихових одлука, правилника и свих других аката, те их досљедно спроводи у циљу унапређења ватерполо спорта и поштовање Савеза и његове спортске стратегије и циљева (алинеја 1), валидна одлука Управног одбора Ватерполо савеза Републике Српске о сагласности за упис у спортски регистар (алинеја 2), Статут клуба усаглашен са Статутом Ватерполо савеза Републике Српске (алинеја 3), судска регистрација клуба (алинеја 4), регистрација у Министарству за породицу, омладину и спорт - спортски регистар (алинеја 5), те доказ о извршеној уплати котизације за чланство у Савезу (алинеја 6). Према ставу 3. овог члана Статута одлуку о пријему у чланство доноси Управни одбор, а Скупштина Савеза је верификује, те да се одлука Управног одбора, уколико Скупштина не верификује пријем, поништава.
Одредбом члана 10. Устава Републике Српске на коју указује предлагач утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство. Поред тога, Суд је имао у виду члан 5. алинеја 4. Устава према којем се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те члан 108. Устава којим је утврђено да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (став 1), а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (став 2).
Одредбама Закона о спорту Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 79/20) у односу на које је оспорена законитост одредаба чл. 17. и 18. наведеног статута прописано је: чланом 51. став 2. да је статут основни општи акт спортског удружења којим се прописује: назив и сједиште спортског удружења (тачка 1), циљеви и дјелатности спортског удружења (тачка 2), органи, њихова овлашћења, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања (тачка 3), облик и садржај печата (тачка 4), поступак за измјене и допуне статута (тачка 5), поступак за доношење и измјену и допуну других општих аката спортског удружења (тачка 6), заступање и представљање спортског удружења (тачка 7), остваривање јавности рада (тачка 8), услови и начин учлањивања и престанка чланства, утврђивање висине чланарине, права, обавезе и одговорност чланова, посебно дјеце (тачка 9), начин стицања средстава за остваривање циљева и располагање средствима и орган овлашћен за надзор над коришћењем средстава (тачка 10), начин одлучивања о статусним промјенама и промјенама правног облика (тачка 11), поступање са имовином спортског удружења у случају престанка рада удружења (тачка 12), друга питања утврђена законом (тачка 13), а чланом 99. да је републички спортски савез који бројем окупљених чланова, спортским и друштвеним положајем или другим околностима има доминантан положај у одређеној спортској грани обавезан да прими у чланство лица из става 1. овог члана која испуњавају услове одређене статутом републичког спортског савеза за пријем у чланство (став 3).
У поступку разматрања оспорених одредаба наведеног статута Суд је имао у виду и одредбе овог закона, којима је прописано: члан 1. да се овим законом уређују систем организације спорта и друга питања од значаја за спорт у Републици Српској; члан 2. да је спорт дјелатност од општег интереса за Републику Српску (став 1); члан 11. да су спортске организације и други облици спортског организовања у Републици самостални у уређивању својих унутрашњих односа и самостално доносе спортска правила, у складу са овим законом и међународним спортским правилима; члан 20. да се на питања која нису уређена овим законом сходно примјењују прописи којима је уређена област облигационих односа, област рада, привредних друштава, јавних предузећа, удружења и фондација и посебног регистра лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавање дјеце; члан 21. да је спортска организација организација основана ради обављања спортских активности и са њима повезаних спортских дјелатности, а у свом саставу има спортисте (тачка 4), да је лиценца дозвола за рад у одређеној спортској грани или грани спорта, коју издаје републички спортски савез (тачка 13), да је републички спортски савез спортски савез који дјелује на територији Републике у који су непосредно или посредно учлањена правна лица обухваћена спортским правилима тог савеза (тачка 14), те да је спортско правило општи акт надлежног републичког спортског савеза којим се уређује обављање спортских активности и дјелатности и остваривање утврђених спортских циљева (тачка 19); члан 37. да стручни рад у спортским организацијама и другим организацијама у области спорта могу обављати искључиво спортски стручњаци и стручњаци у спорту (став 1); члан 43. да се ради обављања спортских активности и спортских дјелатности, спортска организација може основати као удружење или као привредно друштво; члан 45. да спортска организација може обављати спортске активности и спортске дјелатности ако, поред услова прописаних спортским правилима, има и: 1) учлањене или уговором ангажоване спортисте, 2) ангажоване спортске стручњаке у зависности од врсте дјелатности, 3) обезбијеђен одговарајући простор, односно спортске објекте и спортску опрему и 4) одговарајућу унутрашњу организацију (став 1), да ријеч "клуб" може бити коришћена само у називу спортске организације која учествује у такмичењима у оквиру надлежног спортског савеза (став 2), да се уколико спортска организација није учлањена у републички спортски савез, услови из става 1. овог члана одређују према спортским правилима републичког спортског савеза (став 3); члан 51. да су општи акти спортског удружења: статут, правилници и одлуке којима се на општи начин уређују одређена питања (став 1); члан 52. да су чланови спортског удружења оснивачи и лица која накнадно приступе спортском удружењу у складу са статутом (став 1), да свако лице може под једнаким условима утврђеним статутом да постане члан спортског удружења (став 2), да спортски савез утврђује форму и начине давања писмене сагласности из става 5. овог члана (став 6); члан 56. да су органи управљања спортског удружења управни и надзорни одбор који чине најмање три члана (став 2), да је лице овлашћено за заступање и представљање спортског удружења члан органа управљања спортског удружења (став 3); члан 57. да је скупштина највиши орган спортског удружења и чине је, ако статутом није другачије одређено, сви чланови спортског удружења, са једнаким правом гласа (став 1), да скупштина спортског удружења одлучује о доношењу статута спортског удружења, његове измјене и допуне и друге акте одређене статутом спортског удружења (став 4. тачка 1), члан 59. да спортско удружење има лице овлашћено за заступање и представљање спортског удружења изабрано, односно именовано, на начин утврђен статутом (став 1); члан 67. да спортско удружење стиче својство правног лица уписом у судски регистар (став 1), да захтјев за упис у спортски регистар спортска организација подноси најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности рјешења о упису у судски регистар (став 3), да на основу захтјева из става 3. овог члана министар доноси рјешење о упису у спортски регистар (став 4), да након уписа у спортски регистар спортска организација стиче право на обављање спортских активности и дјелатности (став 5); члан 69. да се у спортски регистар обавезно уписују сљедећи подаци о спортском удружењу: 1) назив, сједиште и адреса, 2) подаци о правном и физичком лицу оснивачу, 3) датум оснивања, 4) спортска грана или грана спорта којој припада, 5) име, презиме, датум и мјесто рођења, пребивалиште и функција лица овлашћеног за заступање и представљање, 6) циљеви удруживања и оснивања, 7) назив суда и број под којим је удружење уписано у судски регистар; чланом 70. да спортско удружење подноси захтјев министарству за упис у спортски регистар у облику регистрационе пријаве (став 1), да уз регистрациону пријаву спортско удружење прилаже, између осталог, сагласност републичког спортског савеза за упис у спортски регистар (став 2. тачка 9); члан 99. да се спортске организације, подручни, градски и општински спортски савези, самостални професионални спортисти и стручна удружења у одређеној спортској грани или грани спорта могу, ради уређивања питања од заједничког интереса, удруживати у републичке спортске савезе за једну или више грана спорта (став 1), да најмање три организације из става 1. овог члана уписане у спортски регистар могу основати републички спортски савез (став 2), да се основна средства за рад републичког спортског савеза обезбјеђују из буџета Републике (став 6); члан 100. да се на оснивање, упис у спортски регистар, обављање спортских дјелатности и активности, стицање средстава и остваривање прихода, рјешавање спорова, одговорности, забрану дискриминације, као и на друга питања у вези са радом републичког спортског савеза сходно примјењују одредбе овог закона које се односе на спортска удружења (став 3); члан 166. да су постојеће спортске организације, правна и физичка лица у области спорта који су регистровани прије ступања на снагу овог закона дужна да се пререгиструју и ускладе своју организацију, рад и општа акта са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона (став 1), да спортске организације из става 1. овог члана које се не пререгиструју и ускладе своју организацију, рад и општа акта са одредбама овог закона у року назначеном у ставу 1. овог члана губе статус спортске организације, као и права обављања спортских активности и дјелатности (став 2); члан 167. да ће се поступак уписа у спортски регистар започет прије ступања на снагу овог закона окончати у складу са одредбама закона који је тада био на снази.
По оцјени Суда, неспорно је да је Ватерполо савез Републике Српске, односно Скупштина, као највиши орган овог спортског удружења, сагласно одредбама члана 57. ст. 1. и 4, а у вези са чланом 51. став 2. тачка 9. Закона о спорту Републике Српске, била овлашћена да општим актом (статутом) пропише, између осталог, услове које је потребно испунити ради пријема у чланство Ватерполо савеза Републике Српске и начин њиховог доказивања. Међутим, по оцјени Суда, оспорено прописивање из члана 18. став 2. алинеја 2. Статута, из којег произлази обавеза ватерполо клуба или спортске организације да уз писмени захтјев за пријем у чланство Савеза достави „валидну одлуку Управног одбора Ватерполо савеза Републике Српске о сагласности за упис у спортски регистар“ није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о спорту Републике Српске. Наиме, одредбом члана 67. став 2. Закона о спорту Републике Српске прописано је да спортско удружење стиче право обављања спортских активности и дјелатности испуњавањем услова из члана 45. овог закона и уписа у спортски регистар, а одредбом члана 70. став 2. тачка 9. Закона да уз регистрациону пријаву спортско удружење прилаже, између осталих, и сагласност републичког спортског савеза за упис у спортски регистар. Наведени закон, дакле, прописује да спортске организације тек након уписа у спортски регистар, за шта је, између осталог, потребна сагласност републичког спортског савеза, стичу право на обављање спортских активности. Поред тога, наведени закон даје могућност спортским организацијама, подручним, градским и општинским спортским савезима, самосталним професионалним спортистима и стручним удружењима у одређеној спортској грани или грани спорта да се, ради остваривања заједничких интереса, удружују у републичке спортске савезе, односно прописује обавезу републичком спортском савезу, да прими у чланство наведена лица ако испуњавају услове одређене статутом републичког спортског савеза за пријем у чланство. Имајући у виду наведено, као и да је алинејом 5. став 2. члана 18. Статута Ватерполо савеза Републике Српске већ прописана обавеза клубу или спортској организацији да уз писмени захтјев за пријем у чланство достави „регистрацију у Министарству за породицу, омладину и спорт - спортски регистар“, дакле рјешење надлежног министарства о упису у спортски регистар у који се, према наведеним законским одредбама, клуб или спортска организација без сагласности републичког спортског савеза не могу ни уписати, Суд сматра да не постоји објективно оправдан циљ одредбе којом се од клуба или спортске организације посебно захтијева да уз писмени захтјев достави „валидну одлуку Управног одбора Ватерполо савеза Републике Српске о сагласности за упис у спортски регистар“, већ да је таквим прописивањем, без разумног и објективног оправдања, омогућено неприхватљиво подручје арбитрарности Управног одбора Ватерполо савеза Републике Српске приликом одлучивања о захтјеву клуба или спортске организације за пријем у чланство Савеза. Овако дефинисана норма оспореног акта, а у контексту сврхе ове обавезе, односно доказивања испуњености услова за пријем у чланство Савеза, по оцјени Суда, непотребна је, те клубове и спортске организације који подносе захтјев за пријем у чланство Савеза доводи у стање правне неизвјесности у погледу крајњег ефекта тј. пријема у чланство Савеза, што је супротно гаранцији владавине права из члана 5. алинеја 4. Устава Републике Српске.
С обзиром на наведено Суд је утврдио да члан 18. став 2. алинеја 2. Статута Ватерполо савеза Републике Српске није у сагласности са чланом 99. ст. 1. и 3. Закона о спорту Републике Српске, што га чини неуставним са становишта члана 5. алинеја 4. и члана 108. став 2. Устава Републике Српске.
По оцјени Суда, с обзиром на раније утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспореног члана 18. став 2. алинеја 2. наведеног статута, остали наводи предлагача нису од значаја за одлучивање у овој правној ствари.
Полазећи од наведених одредаба Закона о спорту Републике Српске, Суд је оцијенио да су оспорене одредбе члана 17. и члана 18. ст. 1. и 2. ал. 1, 3, 4, 5. и 6. и став 3. Статута донесене у границама наведених законских овлашћења. О оправданости и цјелисходности рјешења садржаним у овим оспореним одредбама наведеног статута, Уставни суд, према члану 115. Устава, није надлежан да одлучује. При томе, по оцјени Суда, овим одредбама Статута није повријеђено уставно начело једнакости грађана из члана 10. Устава, с обзиром на то да су то опште норме које се под једнаким условима примјењују на сва лица на која се односи овај акт.
Остали наводи подносиоца приједлога у домену су примјене оспорених одредаба Статута, о чему Уставни суд није надлежан да одлучује, сагласно члану 115. Устава Републике Српске.
Наводи из одговора на приједлог који се тичу валидности пуномоћи која је, уз приједлог за оцјену уставности и законитости, достављена Суду од стране пуномоћника Ватерполо клуба „Борац“ Бања Лука нису од утицаја у овој уставноправној ствари имајући у виду да је иста потписана и овјерена печатом овог клуба.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-54/24
24. септембар 2025. године