Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 57. тачка а) и члана 61. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. септембра 2025. године, д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Обуставља се поступак за оцјењивање уставности и законитости члана 67. ст. 1, 3. и 5. Колективног уговора за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац („Службени гласник Републике Српске“ број 117/21).

О б р а з л о ж е њ е

Милка Бјегојевић и други, сви заступани по Ирени М. Пузић Обрадовић, адвокату из Добоја, дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 67. ст. 1, 3. и 5. Колективног уговора за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац („Службени гласник Републике Српске“ број 117/21). Пуномоћник даваоца иницијативе оспорава наведене одредбе колективног уговора у односу на члан 120. Закона о раду Републике Српске. У иницијативи се наводи да Управа Јавног предузећа шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац нема законских овлашћења да у споразуму са предсједником синдикалне организације сваких шест мјесеци преиспитује цијену рада, нити су директори организационих дијелова јавног предузећа по закону овлашћени да када остваре губитак у организационим дијеловима као обавезну мјеру консолидације умањују цијену рада. По мишљењу даваоца иницијативе, примјена оспорених одредаба омогућава послодавцу да све пословно проузроковане  губитке, па чак и оне који су настали као посљедица извршеног кривичног дјела, противзаконито евидентира као редовно и дозвољено пословање у том дијелу. Имајући у виду изложено, пуномоћник даваоца иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе колективног уговора нису у сагласности са Уставом Републике Српске и чланом 120. Закона о раду.

У одговору на иницијативу Синдикат запослених у Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац наводи да се ради о паушалним наводима јер у иницијативи нема образложења у ком смислу и због чега су оспорене одредбе Колективног уговора у супротности са чланом 120. Закона о раду. Даље, појашњавају да оспорени члан одређује јединствену цијену рада под претпоставком да радници код послодавца остварују исти рад, исте вриједности. Такође, наглашавају да члан 67. Колективног уговора разрађује одређивање цијене рада у случају гдје се код организационих дијелова не остварује исти допринос у раду и тумачење појединих одредаба овог члана не може се вршити без тумачења повезаности свих ставова овог члана. Напомињу да је оспорени колективни уговор престао да важи сходно одредбама члана 252. Закона о раду, односно одредбама члана 124. Колективног уговора, због чега је правно ирелевантно да се одлучује о иницијативи за оцјену уставности и законитости одредаба које су престале да важе по сили закона.

Јединствена удружена синдикална организација у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац истичу да је оспорени колективни уговор престао да важи протеком периода од три године, на који је закључен, и да се више не налази у правном поретку Републике Српске. Предлажу да се предметни поступак обустави.

Јавно предузеће шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац није доставило одговор на иницијативу.

Колективни уговор за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац („Службени гласник Републике Српске“ број 117/21) закључили су предсједник Јединствене удружене синдикалне организације у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац,  предсједник Синдиката запослених у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац и в.д. директора ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, на основу члана 1. став 4, члана 3. став 1, чл. 7, 9. и 238, члана 240. став 4. и чл. 245. и  252. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 1/16 и 66/18).

Оспореним чланом 67. став 1. овог колективног уговора прописано је да је цијена рада јединствена и промјењива категорија на нивоу Јавног предузећа, да цијена рада за пуно радно вријеме и стандардни учинак рада износи 140 КМ, да цијена рада може бити већа или мања, а зависи од производно-финансијских резултата Јавног предузећа и иста се преиспитује сваких шест мјесеци у току пословне године, да цијену рада споразумно утврђују Управа Јавног предузећа и предсједници репрезентативних синдиката Јавног предузећа.

Оспореним чланом 67. став 3. овог колективног уговора прописано је да изузетно од става 1. овог члана, у организационим дијеловима Јавног предузећа који су остварили губитак по периодичном и годишњем обрачуну, као обавезна мјера производно-финансијске консолидације утврђује се умањење цијене рада и она се уноси у План производно-финансијске консолидације, да План производно-финансијске консолидације потписују директор организационог дијела и предсједник синдикалне организације репрезентативног синдиката који је већински у том организационом дијелу.

Оспореним чланом 67. став 5. овог колективног уговора прописано је у случају да се не постигне споразум о умањењу цијене рада у организационим дијеловима из става 3. овог члана и не дође до потписивања Плана производно-финансијске консолидације, одлуку о цијени рада за те организационе дијелове доноси Управа Јавног предузећа на приједлог комисије из става 4. овог члана, у чијем раду учествује и предсједник репрезентативног синдиката коме припада већинска синдикална организација у одговарајућем организационом дијелу.

Поступајући по датој иницијативи, Суд је утврдио да је у току трајања овог поступка оспорени Колективни уговор за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац („Службени гласник Републике Српске“ број 117/21) престао да важи ступањем на снагу Колективног уговора за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац („Службени гласник Републике Српске“ број 9/25) којим је у члану 138. став 3. прописано да ступањем на снагу овог колективног уговора престају да важе одредбе Колективног уговора за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, број: 04/0201-5120/21, закљученог 25.11.2021. године.

Имајући у виду да је у току трајања овог поступка оспорени колективни уговор престао да важи, Суд је, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обуставио поступак, цијенећи истовремено да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности и незаконитости.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                              ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                            УСТАВНОГ  СУДА

                                                                                                           Мр Џерард Селман

Број: У-84/24

24. септембар 2025. године