Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка б) и члана 61. став 1. тачка д)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. јуна 2025. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности и законитости члана 10. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/19 и 32/22).

О б р а з л о ж е њ е

Мара Сабљић из Лакташа дала је 4. октобра 2024. године Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности и законитости члана 10. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 70/19). У иницијативи се наводи да је оспорена одредба у супротности са чланом 108. Устава Републике Српске и са одредбама чл. 9. и 132. Закона о раду, јер је оспореном одредбом, супротно нормирању из наведених законских одредаба, прописано да су накнаде за топли оброк и регрес урачунате у износ основне плате и да се не могу посебно исказивати.

Оспореним чланом 10. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/19 и 32/22) прописано је да су накнаде за топли оброк и регрес урачунате у износ основне плате из става 2. овог члана и не могу се посебно исказивати, осим за запослене у предшколским установама.

Суд је у поступку претходног разматрања иницијативе утврдио да је чланом 77. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске, који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 82/22 од 26. августа 2022. године, прописано да исти ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, као и да је чланом 77. став 2. овог колективног уговора прописано да његовим ступањем на снагу престаје да важи Посебни колективни уговор за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/19 и 32/22).

Тачком 2. Амандмана XLII, којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, утврђено је да Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе,  ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.  

Како је предметна иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности и законитости Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/19 и 32/22) поднесена 4. октобра 2024, Суд је утврдио да је иста поднесена по истеку рока у коме Суд, сагласно тачки 2. Амандмана XЛИИ којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, може одлучивати  о уставности и законитости аката и по престанку њиховог важења.

Стога је Суд, на основу члана 37. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), одлучио да  не прихвати дату иницијативу, јер је иста поднесена по истеку године дана од дана престанка важења аката чија се уставност, односно законитост оспорава.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                               ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                             УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                            Мр Џерард Селман

Број: У-67/24

25. јуни 2025. године