Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члан 4. став 2. тачка е), члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. јуна 2025. године,  д о н и о   ј е

Р  Ј  Е  Ш  Е  Њ  Е

Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности и законитости тач. II и III Одлуке о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину.

О б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

Градоначелник Града Бијељина дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тач. II и III Одлуке о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину („Службени гласник Републике Српске“ број 110/24), коју је Суд, на основу члана 4. став 2. тачка е) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12) третирао као приједлог. Из садржине приједлога произлази да је  тачка II оспорене одлуке у супротности са одредбама Устава Републике Српске, Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) и Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 115/18, 111/21, 15/22, 15/22, 56/22, 132/22 и 90/23). Образлажући разлоге оспоравања предлагач наводи да је оспореном тачком предметне одлуке прописано да је њен саставни дио Буџет Републике Српске за 2025. годину, у оквиру којег су, када је у питању потрошачка јединица: Предсједник Републике Српске, на економском коду 412900 уврштене двије ставке, које гласе: пројекат подршке хуманитарним и друштвено корисним акцијама и покровитељства, буџет за 2025. годину 35.000.000 КМ и пројекат подршке за изградњу, адаптацију и опремање објеката за дјецу, омладину, буџет за 2025. годину 35.000.000 КМ и у вези с тим указује на члан 80. Устава, којим су регулисана права и обавезе предсједника Републике Српске, те на чл. 19, 21. и 22. Закона о републичкој управи, којим су прописане надлежности Министарства просвјете и културе, Министарства здравља и социјалне заштите и Министарства породице, омладине и спорта, као и на чл. 24. и 25. Закона о локалној самоуправи, којим су прописане надлежности јединица локалне самоуправе у области социјалне заштите и области друштвене бриге о дјеци и омладини и закључује да у наведеним одредбама Устава не постоји основ да предсједник Републике Српске троши новац из буџета на име пројеката подршке за изградњу, адаптацију и опремање објеката за дјецу и омладину или за пројекте подршке хуманитарним и друштвено корисним акцијама и покровитељствима. По мишљењу предлагача, на тај начин су истовремено умањена буџетска средства горе наведеним министарствима и јединицама локалне самоуправе, који због тога не могу да испуњавају своје законом прописане обавезе. Надаље, предлагач износи мишљење да је тачка III предметне одлуке којом је прописано да се Одлука објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“, а ступа на снагу 1. јануара 2025. године,  у несагласности са чл. 108. и 109. Устава. На крају,  полазећи од изложеног, предлагач тражи да Суд утврди да су оспорене одредбе Одлуке о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину неуставне и незаконите, као и да донесе рјешење којим ће обуставити извршења појединачних аката предсједника Републике који буду донесени на основу оспорене одлуке.

Народна скупштина Републике Српске доставила је Суду одговор у коме наводи да је приједлог неоснован, те да је у њему присутно погрешно и непотпуно тумачење Устава, али и оспорене одлуке. У одговору се наглашава да је оспорена одлука донесена у складу са чланом 70. став 1. тачка 3. Устава којим је прописано да Народна скупштина Републике Српске доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун и чланом 27. став 1. тачка ђ) Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12, 52/1, 103/15, 115/16 и 110/24) којим је прописано да Народна скупштина доноси одлуку о усвајању Буџета Републике за наредну фискалну годину. Поред тога, у одговору се наводи да је текст приједлога оспорене одлуке и буџета био предмет разматрања скупштинских одбора који су својим извјештајима буџет у предложеној форми упутили у даљу процедуру, као и да је Фискални савјет Републике Српске, у складу са чланом 18. став 2. тачка 1. Закона о фискалној одговорности у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске” број 66/20) доставио Народној скупштини Мишљење на Приједлог буџета Републике Српске за 2025. годину, у којем је, између осталог, наведено: “Предложени буџетски оквир реално је остварив, уз услов остварења свих претпоставки на којима су пројекције засноване… Мишљење Фискалног савјета је да је приликом израде буџетског плана за наредну фискалну годину узет у обзир стварни капацитет за наплату јавних прихода, као и да су расходи у буџету дефинисани у складу са очекиваним приходима. Овакво буџетирање подржава спровођење фискалне консолидације, осигурава фискалну стабилност и елиминише потребу прекомјерног задуживања, уз очување кључних јавних услуга и социјалне сигурности…”. Уз то, у одговору се наводи да незадовољство предлагача буџетским расходима на економском коду 412900  не може бити предмет оцјене уставности, јер је то ствар законодавне политике коју Уставни суд, сагласно одредби члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује. Такође, у одговору се указује на одредбе члана 177. став 2. и чл.  215. и 218. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/20) и тврди да је Буџет Републике Српске, који је усвојен оспореном одлуком, био предмет скупштинске расправе и усвојен у складу са Уставом и Пословником прописаној процедури од највишег законодавног тијела Народне скупштине Републике Српске, те да не постоји основ његове уставне или законодавне неусаглашености. У одговору се, такође, тврди да је оспорена одлука ступила на снагу 11 дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске“, тачније три дана дуже од Уставом прописаног минимума и да због тога не постоји неуставност тачке 3. оспорене одлуке са чланом 109. Устава, на који указује предлагач. Закључно, у одговору се наводи да је оспорено нормирање одраз усвојене економске и социјалне политике у уређивању предметне материје, те у домену цјелисходне процјене законодавца на начин који обезбјеђује најбољи баланс система и услова за финансирање Републике.

Одлуку о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину („Службени гласник Републике Српске“ број 110/24) донијела је Народна скупштина Републике Српске, на основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава Републике Српске,  члана 177. став 2. и члана 181. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/20). Према тачки II Одлуке, саставни дио ове одлуке је Буџет Републике Српске за 2025. годину.

Оспорени табеларни дио буџета, који је саставни дио ове одлуке, на економском коду 412900 који се налази у оквиру потрошачке јединице: Предсједник Републике Српске одређује:

- Пројекат подршке хуманитарним и друштвено корисним акцијама и покровитељства, буџет за 2025. годину 35.000.000 КМ и

- Пројекат подршке за изградњу, адаптацију и опремања објеката за дјецу и омладину,  буџет за 2025. годину 35.000.000 КМ.

Према оспореној тачки III ова одлука објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“, а ступа на снагу 1. јануара 2025. године.

У поступку разматрања Одлуке о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину, чији је саставни дио Буџет Републике Српске за 2025. годину који је оспорен у дијелу табеларног прегледа који се односи на потрошачку јединицу: Предсједник Републике, економски код 412900 - “Пројекат подршке хуманитарним и друштвено корисним акцијама и покровитељства…” и  “Пројекат подршке за изградњу, адаптацију и опремање објеката за дјецу и омладину…” Суд је, прије свега, размотрио правну природу овог акта с обзиром на то да од одговора на ово питање зависи заснивање надлежности Уставног суда.

Наиме, према одредбама члана 115. Устава Републике Српске Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, те о сагласности прописа и општих аката са законом. Дакле, Суд је сагласно наведеним уставним одредбама надлежан да оцјењује сагласност општих правних аката са Уставом и законом. С тим у вези, Суд констатује да би један правни акт имао карактер општег правног акта или другог прописа потребно је да садржи одређене правне елементе који га као таквог одређују. Оспорена Одлука о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину, по свом називу, правном основу, њеном доносиоцу, начину доношења и објављивања има све елементе општег правног акта у формалном смислу. Међутим, у материјалном смислу оспорена одлука не садржи опште, обавезујуће  правне норме којима се на  општи начин уређују правни односи, односно којима се утврђују правила понашања за њене адресате, већ се ради о појединачном правном акту којим се усваја Буџет Републике Српске за 2025. годину, а у којем је садржан табеларни преглед свих планираних буџетских  прихода и буџетских расхода, односно листа корисника буџетских средстава, као и износи додијељених им средстава, уз дефинисање намјене њиховог трошења.

С обзиром на наведено Суд је оцијенио да Одлука о усвајању Буџета Републике Српске за 2025. годину, чије су одредбе оспорене, са материјалноправног аспекта, не представља општи правни акт чију уставност и законитост, сагласно одредбама члана 115. Устава, оцјењује, те је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12) одлучио да, због ненадлежности, одбаци овај приједлог.

На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                                 ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                                УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                               Мр Џерард Селман  

Број: У-8/25                                                                                                

25. јун 2025. године