На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске, члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) и члана 48. став 1. алинеја 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. децембра 2024. године, д о н и ј е л о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Једанаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 4. децембра 2024. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-516/24, од 4. децембра 2024. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Једанаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године.
Уз наведени акт достављени су предметни закон, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/8.02-3-020-35/24 од 13. новембра 2024. године, те образложење ове одлуке са амандманима број: 03/08.02-3-020-35/2-1 од 20. новембра 2024. године.
У акту предсједавајуће Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Једанаестој редовној сједници, одржаној 5. новембра 2024. године, изгласала Закон о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Такође, наведено је да је Клуб делегата бошњачког народа, својим актом број: 03/8.02-3-020-35/24 од 13. новембра 2024. године, покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа јер, како се наводи у акту предсједавајуће, сматра да су овим законом угрожени витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је оспореним Законом о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Поред наведеног, у прилогу акта предсједавајуће Вијећа народа Републике Српске достављени су изводи из стенограма са Једанаесте редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 29, 30. и 31. октобра 2024. године (дио који се односи на поменути закон), Једанаесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 28. новембра 2024. године (дио који се односи на поменути закон) и Осме сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа одржане 3. децембра 2024. године (дио који се односи на поменути закон).
На основу наведеног акта предсједавајуће Вијећа народа Републике Српске и приложене документације, Вијеће за заштиту виталног интереса је утврдило да је Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, 13. новембра 2024. године, под бројем 03/8.02-3-020-35/24, донио Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24, коју је подржало пет делегата, док је један био против, те да се у Вијећу народа о наведеном захтјеву Клуба делегата бошњачког народа гласало по процедури за заштиту виталног националног интереса, али није постигнута сагласност свих клубова у овом вијећу. Такође, да Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске на сједници одржаној 3. децембра 2024. године није постигла сагласност поводом овог питања, па је предметни закон прослијеђен Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је у конкретном случају повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Поред тога, Вијеће је констатовало да је у образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено да Бошњаци као конститутивни народ свој идентитет везују за државу Босну и Херцеговину, те да брисањем ријечи „Босна и Херцеговина“ у оспореном закону, остаје нејасно коме припадају национални споменици. У Образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/08.02-3-020-35/2-1 од 20. новембра 2024. године, које је такође достављено уз ову одлуку, је наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да је оспореним законом витални национални интерес овог народа повријеђен у смислу ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, јер је предметним законом повријеђен идентитет бошњачког конститутивног народа, територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине, те на тај начин витални интерес бошњачког народа у смислу наведених одредаба Устава. Наводи се да је оспореним измјенама Закона обрисана одредница која је „говорила о томе чији су национални споменици које таквима прогласи Комисија за заштиту националних споменика Босне и Херцеговине“, те да би „дјелимичан одговор могао бити да сигурно нису национални споменици Босне и Херцеговине“, што представља директан удар на државност и континуитет Босне и Херцеговине, која се овим оставља без националних споменика. Како Бошњаци свој идентитет везују за државу Босну и Херцеговину, која се дијеловима овог закона негира, истим се негира и идентитет Бошњака. Клуб делегата бошњачког народа наводи да је Босна и Херцеговина, као једна од одредница бошњачког идентитета, национални интерес Бошњака, а да су национални споменици Босне и Херцеговине дио културе, традиције и културног насљеђа Бошњака. У вези са наведеним Клуб делегата бошњачког народа је Амандманом И на оспорени закон предложио да се члан 1. став 1. Закона брише, истичући, притом, да се на тај начин настоји отклонити сумња и нејасноћа коју ствара ова норма у вези са титуларом националних споменика. Наводи се да је, на основу Устава Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина држава која има континуитет, те да, у том смислу, има и континуитет титулара над националним споменицима. Амандманом II на оспорени закон се предлаже брисање члана 2. тог закона, јер је истим омогућено да нижи нивои власти задиру у питање регулисања заштите националних споменика, што за посљедицу може имати анархију, неусклађеност и нестручност када је ријеч о заштити националних споменика. Истиче се да у случају неприхватања предложених амандмана Клуб делегата бошњачког народа оспорава предметни закон у цјелини.
Имајући у виду наведено Вијеће је утврдило да је у конкретном случају проведена процедура сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава.
Приликом одлучивања о прихватљивости предметног захтјева, Вијеће је, такође, узело у обзир и одредбе члана 48. став 1. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 114/12, 29/13 и 90/14), којим је, поред осталог, прописано да ће уз захтјев за оцјену виталног националног интереса подносилац захтјева Вијећу обавезно доставити: доказ о спроведеној процедури у смислу одредаба члана 70. Устава Републике Српске (алинеја 1) и образложење захтјева са назнаком повреде виталних интереса из члана 70. Устава Републике Српске (алинеја 2).
Када се имају у виду превасходно наводи Образложења Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа, број: 03/08.02-3-020-35/2-1, Вијеће је оцијенило да није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24. По оцјени Вијећа, Образложење је паушално јер не садржи правну аргументацију у смислу гаранција Устава Републике Српске о заштити виталних националних интереса, већ се њиме, у суштини, указује на повреду државних атрибута Босне и Херцеговине, њеног континуитета, те континуитета титулара над националним споменицима, темељених на Уставу Босне и Херцеговине. Наиме, из садржаја овог образложења произлази да подносилац захтјева првенствено истиче да се оспореним законом негира територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине, те да исти представља удар на државност и континуитет Босне и Херцеговине будући да се она оставља без националних споменика, из чега подносилац захтјева посредно изводи закључак да је тиме дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, који овај народ везује за државу Босну и Херцеговину. Подносилац захтјева, дакле, повреду виталног националног интереса бошњачког народа, у смислу ал. 2. и 6. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, везује за државне атрибуте Босне и Херцеговине и своју идентификацију са Босном и Херцеговином, док у потпуности пропушта да образложи наводе о повреди виталног интереса у смислу алинеје 9. Амандмана LXXVII на Устав.
Дакле, како из наведеног произлази, подносилац захтјева није конкретизовао на који начин је, у смислу релевантних норми и гаранција Устава Републике Српске, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа, тако да се садржај Образложења не може довести у везу са одредбама ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, на које се указује у захтјеву.
Имајући у виду наведено, Вијеће је оцијенило да се у конкретном случају Образложење Одлуке о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа не може сматрати образложењем у смислу одредбе члана 48. став 1. алинеја 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске, јер не садржи разлоге који се могу довести у везу са релевантним одредбама Устава Републике Српске о заштити виталних националних интереса конститутивних народа.
С обзиром на наведено Вијеће је одлучило да није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјенама Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, број: 02/1-021-1274/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Једанаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године.
На основу изложеног Вијеће је већином гласова одлучило као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Вијећа Војин Бојанић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Амор Букић, Светлана Брковић, Златко Куленовић и проф. др Дарко Радић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Војин Бојанић
Број: УВ-7/24
10. децембар 2024. године