Бања Лука, 17. децембар 2025.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 331. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Уставни суд Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) одржао је у Бањој Луци, 17. децембра 2025. године, 331. сједницу на којој је, у складу са Уставом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона, прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Уставни суд је, поред осталих одлука које је донио на данашњој сједници, донио и одлуку у предмету број У-91/25 којом је утврдио да члан 8. став 3. Закона о подстицајима у привреди Републике Српске, у дијелу који гласи „[...] услови, критеријуми [...]“ није у сагласности са Уставом Републике Српске. Овом одлуком утврђено је такође и то да члан 4. став 1. тач. 1. и 2. и чл. 5. и 6. Уредбе о додјели подстицаја за повећање плате радника нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Оспореном одредбом наведеног закона прописано је да влада, на приједлог министарства, доноси уредбу којом се уређују услови, критеријуми, поступак остваривања права на подстицај за повећање плате радника, као и друга питања од значаја за овај поступак. Према оцјени Уставног суда ова одредба је неуставна у неведеном дијелу будући да је законодавац своју уставну надлежност пренио на Владу Републике Српске, као носиоца извршне власти, чиме је повриједио начело подјеле власти утврђено чланом 69. Устава Републике Српске. Сходно томе, неуставност дијела законске одредбе сама по себи, сматра Уставни суд, води ка неуставности наведених одредаба уредбе којима се врши непосредно уређивање односа у вези са подстицајима за повећање плата радника. Стога, науставно овлашћење за Владу Републике Српске не може реултовати доношењем правно ваљане регулативе услова и критеријума за постицаје за повећање плата радника, која је у оспореном дијелу супротна уставном начелу о подјели власти, односно начелу уставности и законитости аката.
Одлуком број У-19/25 Уставни суд је утврдио да одредбе члана 45. ст. 2, 3. и 4. Одлуке о производњи и испоруци воде општине Нови Град није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Истом одлуком Уставни суд је огласио неуставном и незаконитом Одлуку о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град. Укинутим одредбама суштински је уведена обавеза плаћања мјесечне накнаде за мјерно мјесто и мјерни инструмент (водомјер) што по оцјени Уставног суда представља посебну накнаду коју Закон о комуналним дјелатностима не предвиђа. Мјерно мјесто и мјерни инструмент, истакао је између осталог Уставни суд, чине саставни дио комуналне инфраструктуре и средства за њихово одржавање се обезбјеђују из цијене комуналне услуге, односно у ту цијену улазе сви трошкови које давалац ове комуналне услуге сноси приликом производње и испоруке воде. Због тога је, по мишљењу овог суда, комунално предузеће дужно да из цијене коју плаћају крајњи корисници обезбиједи одржавање мјерног мјеста и мјерног инструмента, као и њихово исправно функционисање, без увођења посебне накнаде за њихово одржавање.
У односу на Одлуку о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град Уставни суд је оцијенио да је скупштина општине Нови Град њеним доношењем посредно ушла у домен утврђивања цијене комуналне услуге, односно уређивање односа између даваоца и примаоца предметне комуналне услуге, што је супротно овлашћењима која су јој дата релевантним нормама Закона о локалној самоуправи, Закона о комуналним дјелатнистима и Закона о регулисању цијена. Тиме иста одлука није у сагласности ни са уставним начелом законитости аката.
Уставни суд је на истој сједници донио и одлуку у предмету број У-20/25 којом је одлучио да Одлука о доношењу Регулационог плана спортски центар у мјесту Кладари није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Основ неусаглашености оспорене одлуке са Уставом и поменутим законом огледа се у томе што је поступак њеног доношења проведен супротно релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, а што је уједно чини супротном и са уставним начелом законитости аката.
Одлуком број У-28/25 Уставни суд је огласио неуставном одредбу члана 23. Правилника о измјени и допуни Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у општинској управи Угљевик, у дијелу којим је одређено да овај статут ступа на снагу даном доношења. Као и више пута у својој пракси, Уставни суд и овом приликом истиче да објављени нормативни акти, сходно одредби члана 109. став 1. Устава Републике Српске, могу ступити на правну снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Будући да је касираном нормом у конкретном случају прописано да акт ступа на снагу даном доношења Уставни суд је оцијенио да је њоме повријеђена наведена норма Устава.
Поред поменутих одлука, Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуке у предметима број У-14/25, У-17/25, У-22/25, У-23/25 и У-57/25 којима је одбио приједлог, односно није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих оспорениих одредаба Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске и Закона о нотарској служби у Републици Српској, те појединих подзаконских општих и појединачних аката.