Бања Лука, 22. октобар 2025.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 329. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Уставни суд Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) одржао је данас, 22. октобра 2025. године, у Бањој Луци 329. сједницу на којој је, у складу са Уставом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона, прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске, као и о појединим питањима која су у вези са његовим редовним пословањем.
Поред осталих одлука које је донио на данашњој сједници, Уставни суд је усвојио одлуку у предмету број У-85/24 којом је утврдио да Одлука о висини и начину наплате образаца и услуга, коју је донио министар унутрашњих послова у Влади Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске. Наиме, с обзиром на правну природу и садржај оспорене одлуке, Уставни суд сматра да је иста, сходно релевантним одредбама Устава и поменутог закона, требала бити објављена у „Службеном гласнику Републике Српске“, те да њено објављивање на интернет порталу Министарства унутрашњих послова и на огласним таблама организационих јединица овог министарства није начин објављивања прописан Уставом и наведеним законом. Имајући у виду да оспорена одлука, навео је даље Уставним суд, није могла постати дио правног поретка због чињенице необјављивања на прописан начин, а које је саставни дио материјализације правног акта као елемента његове форме, Уставни суд је оцијенио да иста није у сагласности са Уставом.
Уставни суд је данас такође донио и одлуку број У-88/24 којом је утврдио да одредабе члана 36а. ст. 2, 3. и 4. Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о јавном водоводу и јавној канализацији града Бањалука и тачка I подтака 2. Закључка о давању сагласности на повећање варијабилног дијела јединствене цијене воде и увођењу дистрибутивног трошка, као фиксног дијела јединствене цијене воде, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналној дјелатности. Укинутим одредбама Скупштина града Бањалука је суштински увела обавезу плаћања мјесечне накнаде за мјерно мјесто и мјерни инструмент (водомјер), чија висина је одређена према профилу водомјера, што по оцјени Уставног суда представља посебну накнаду коју Закон о комуналним дјелатностима не предвиђа. Мјерно мјесто и мјерни инструмент, истакао је између осталог Уставни суд, чине саставни дио комуналне инфраструктуре и средства за њихово одржавање се обезбјеђују из цијене комуналне услуге, односно у ту цијену улазе сви трошкови које давалац ове комуналне услуге сноси приликом производње и испоруке воде. Због тога је, по мишљењу овог суда, комунално предузеће дужно да из цијене коју плаћају крајњи корисници обезбиједи одржавање мјерног мјеста и мјерног инструмента, као и њихово исправно функционисање, без увођења посебне накнаде за њихово одржавање.
Одлукама број У-89/24 и У-90/24 Уставни суд је огласио неуставним Правилник о избору најуспјешнијег спортисте општине Угљевик, као и Одлуку за подршку пчеларству на територији општине Угљевик, а које је донио начелник те општине. Суштина разлога за доношење наведених одлука огледа се у чињеници што је начелник општине Угљевик доношењем оспорених општих аката присвојио непостојећу надлежност, односно што је изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења. Тиме је, према оцјени Уставног суда, повриједио уставно начело законитости, што оспорене акте са формалноправног аспекта у цјелини чини неуставним.
Напосљетку, Уставни суд је и у предмету број У-91/24 одлучио, између осталог, да члан 90. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Репубулике Српске, у дијеловима којим је одређена стручна спрема за обављање послова и задатака појединих радних мјеста, није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о високом образовању и Законом о звањима која се стичу завршетком високог образовања. Наиме, према оцјени Уставног суда, овлашћење министра унутрашњих послова да правилником, на приједлог директора полиције, утврди посебне услове, између осталог, и услове у погледу стручне спреме, није неограничено већ мора бити у складу са Уставом и релевантним одредбама закона. Будући да је доносилац акта ставио у привилегован положај лица која имају стручну спрему стечену у складу са раније важећим прописима у области образовања у односу на лица која су завршила студије у складу са позитивним прописима, а која по нивоу и садржају образовања у потпуности одговарају траженим квалификацијама, дошло је до повреде уставног начела равноправности и једнакости. Поред тога, Уставни суд је оцјенио да је у конкретном случају дошло и до повреде уставног јемства да је сваком под једнаким условима доступно радно мјесто. Оспорено прописивање, наиме, омогућава да послове и задатке појединих радних мјеста обављају само лица која имају одређену стручну спрему стечену према раније важећим прописима из области високог образовања, односно да се истовремено онемогућава обављање тих послова и задатака лицима која немају стручну спрему стечену према раније важећим прописима из области образовања.
Поред наведених одлука, Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуке у предметима број У-86/24, У-87/24, У-2/25, У-4/25 и У-6/25 којима није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости појединих подзаконских аката.