Бања Лука, 30. децембар 2024.

ВИЈЕЋЕ ЗА ЗАШТИТУ ВИТАЛНОГ ИНТЕРЕСА

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У Бањој Луци је данас, 30. децембра 2024. године, одржана 159. сједница Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Вијеће) које је, у складу са својим Уставом и Законом прописаним надлежностима, утврдило да Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Једанаестој редовној сједници одржаној 5. новембра 2024. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне прописано је да се у тексту основног Закона о употреби заставе, грба и химне у члану 8. послије става 2. додаје нови оспорени став 3. који гласи: „Заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу се истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава са којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, односно држава са којима поједини или сви конститутивни народи или Остали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културолошко и традиционално насљеђе.“ Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске сматра да је оспореним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа у односу на ал. 2, 6. и 9. Амандмана LXXII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, односно да је њиме повријеђен идентитет конститутивног народа, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, као и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова конститутивних народа у Вијећу народа.

Вијеће је цијенећи наведене тврдње о повреди виталних интереса истакло, поред осталог, да се оваквим нормирањем недвосмислено оставља могућност да се приликом одржавања одређених свечаности, манифестација или сличних окупљања од значаја за Републике Српску, односно у ситуацијама дефинисаним овим законом, истакну заставе и грбови и изведу химне других држава са којима се идентификују поједини или сви конститутивни народи и припадници Осталих, у погледу заједничког историјског, културног и традиционалног насљеђа. Дакле, како из наведеног произлази, припадници свих конститутивних народа и Остали грађани су оспореним прописивањем стављени у равноправан положај и третирани су једнако у погледу питања које уређује предметна законска одредба, односно нико није привилегован у том смислу. Због тога је Вијеће оцијенило да су неосновани наводи подносиоца захтјева да је бошњачки народ дискриминисан предметним законом, јер, према оцјени Вијећа, из садржаја оспорене норме јасно произлази да се ниједном од конститутивних народа, па тако ни бошњачком, не оспорава и не одузима могућност да заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођења химне Републике Српске, истакну заставе и грбове и изводе химне држава са којима, по њиховом мишљењу, имају заједничко историјско, културно и традиционално насљеђе.