У Бањој Луци је данас, 25. септембра 2024. године, одржана Три стотине и петнаеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је овај Суд одлучивао, у складу са својим Уставом и законом утврђеним надлежностима, о сагласности прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Уставни суд је на данашњој сједници донио, уз остале одлуке, и одлуку у предмету број У-80/23 којом је утврдио да члан 21. ст. 1. и 3. и члан 54. став 6. Закона о оружју и муницији нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да је законодавац касираним нормама прекршио уставне гаранције из члана 5. ал. 1. и 4. и члана 16. Устава Републике Српске, као и да ове норме нису у сагласности са чланом 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода која је интегрални дио правног поретка Босне и Херцеговине и њених ентитета. Наиме, према оцјени Суда, давањем овлашћења надлежном органу управе да из рјешења којим се одбија захтјев за издавање одобрења за набављање оружја, као и из рјешења којим се одузима оружје, миниција и исправе о оружју, изостави разлоге којима се руководио приликом доношења рјешења, обезбјеђује услове за могуће самовољно и произвољно поступање. Овакво овлашћење у контролом поступку такође онемогућава или знатно отежава испитивање правилности утврђеног чињеничног стања, јер је нејасно која је од законских претпоставки послужила поступајућем органу као основ за одлучивање. Овакво дискреционо овлашћење уједно је у спротности, сматра Уставни суд, са правом на образложену одлуку као сегменту права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције.
Уставни суд је на данашњој сједници такође донио и одлуку у предмету број У-66/23. Овом одлуком утврђено је да чл. 19. до 26, члан 27. став 1. у дијелу који гласи „... јавним паркиралиштима супротно члч. 23, 24. и 25. ове одлуке или супротно одредбама правилника из члана 22. ове одлуке...“ и став 2, те чл. 28, 29. и 40. став 1, став 2 и дијелу који гласи: „...у чл. 21...“ и став 4. Одлуке о безбједности саобраћаја на путевима Града Бања Лука нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом комуналним дјелатностима. Наиме, oдредбама Закона о комуналним дјелатностима успостављена је обавеза за скупштину јединице локалне самоуправе да, у прописаним роковима и на начин како то предвиђају важећа законска рјешења, уреди питања која се тичу организованог обављања комуналних дјелатности, између осталих, и комуналне дјелатности управљања јавним површинама за паркирање возила – јавна паркиралишта. Имајући у виду да, у конкретном случају, Скупштина Града Бања Лука није уредила питања која се тичу обављања комуналне дјелатности управљања јавним површинама за паркирање возила – јавна паркиралишта, у роковима и на начин како је то предвиђено важећим законским рјешењима у овој области, Суд је утврдио да оспорене одредбе Одлуке о безбједности саобраћаја на путевима Града Бања Лука нису у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима, а самим тим ни са чланом 108. став 2. Устава, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности за законом.
Напосљетку, Уставни суд је данас у предмету број У-71/23 донио одлуку да Правилник о условима, начину коришћења, организацији, начину наплате и контроле паркирања на јавним паркиралиштима на којима је уведена наплата паркирања на подручју града Бања Лука није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о локалној самоуправи и Законом о комуналним дјелатностима. Сукус разлога за овакву одлуку лежи у чињеници да у поступку доношења овог правилника градоначелник Града Бања Лука није прибавио сагласност Скупштине Града Бања Лука на цијену комуналне услуге паркирања возила на јавним паркиралиштима на подручју града Бања Лука, а што је, по оцјени Суда, сходно релевантним одредбама Закона о локалној самоуправи и Закона о комуналним дјелатностима био обавезан.
Поред наведених одлука, Уставни суд је данас донио и одлуке у предметима број У-59/23, У-83/23 и У-29/24 којима није прихватио приједлог за оцјену уставности Закона о комуналним таксама и иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности Закона о премјеру и катастру Републике Српске и законитости оспореног подзаконског акта.