Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 4. став 2. тачка е), члана 42. став 1. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. децембра 2025. године, д о н и о је
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 45. ст. 2, 3. и 4. Одлуке о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22) није у сагласности са Уставом и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17).
Утврђује се да Одлука о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 5/24) није у сагласности са Уставом, Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16, 36/19 и 61/21), Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) и Законом о регулисању цијена („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09).
О б р а з л о ж е њ е
Заједница етажних власника, Улица Карађорђа Петровића 73, Нови Град, дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 5/24), коју је донијела Скупштина општине Нови Град. На основу члана 4. став 2. тачка е) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Суд је ову иницијативу третирао као приједлог. У приједлогу се наводи да је у Прилогу 2 ове одлуке - Цјеновник услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, а који је њен саставни дио, под тачком „Фиксна цијена дистрибуције воде“ прописана накнада у износу од 5 КМ за домаћинства и остале кориснике. По мишљењу предлагача, прописано давање на име фиксне цијене дистрибуције воде представља посебну накнаду која је супротна Закону о комуналним дјелатностима. Предлагач истиче да је комунално предузеће које је давалац комуналне услуге производње и испоруке воде дужно да из цијене коју плаћају крајњи корисници ове услуге обезбиједи одржавање комуналне инфраструктуре, без увођења посебне накнаде у виду одређеног фиксног износа, јер плаћање такве накнаде за индивидуалну комуналну потрошњу није предвиђено наведеним законом. Као аргумент у прилог својим наводима предлагач указује на одредбе члана 20. ст. 1. и 2. Закона о комуналним дјелатностима, којим је регулисано питање обезбјеђивања средства за обављање комуналних дјелатности, као и члана 18. тачка 2) под. 2) и 3) и члана 39. став 2. тач. 2) и 11) Закона о локалној самоуправи, којима су прописане самосталне надлежности јединице локалне самоуправе и надлежности њене скупштине. Коначно, у приједлогу се, на основу наведеног, предлаже да Суд оцијени да је оспорена одлука у цијелости незаконита и неуставна.
Скупштина општине Нови Град, која је донијела оспорену одлуку, није доставила одговор на приједлог.
У одговору на приједлог који је доставило КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, које је доносилац Одлуке о утврђивању цијена услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, са цјеновником услуга (који су као саставни дио оспорене одлуке означени као Прилог I и Прилог II), износи се став да су наводи приједлога неосновани, јер је предметна одлука донесена у сагласности са релевантним одредбама Закона о комуналним дјелатностима. Надаље, истиче се да је чланом 45. ст. 2. и 3. Одлуке о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22), коју је донијела Скупштина општине Нови Град, прописано да се цијена услуге водоснабдијевања и одвођења отпадних вода састоји од фиксног и варијабилног дијела цијене, доприноса за искоришћену и загађену воду, као и ПДВ-а, те да фиксни дио цијене плаћају сви потрошачи који користе воду са прикључка на јавну водоводну и на канализациону мрежу, а чине га финансијска средства потребна за инвестиционо одржавање свих објеката, опреме, машина и уређаја, закључно са мјерним уређајем у функцији водоснабдијевања и одвођења отпадних вода. На основу наведеног, у одговору се закључује да фиксна цијена дистрибуције воде није посебна накнада, како то сматра предлагач, већ је дио јединствене цијене водоснабдијевања и одвођења отпадних вода, уз варијабилни дио, што је у складу са чланом 45. став 2. поменуте Одлуке о производњи и испоруци воде. Стога су, како се истиче, цијене одређене у цјеновнику услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, у складу са наведеном одредбом ове одлуке.
Одлуку о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 5/24) донијела је Скупштина општине Нови Град на основу члана 39. став 2. тачка 11) Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), члана 20. став 3. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) и члана 52. став 2. тачка 11) Статута Општине Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 2/17). Овом одлуком прописано је: да се даје сагласност на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, а које је утврдио Надзорни одбор КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град својом Одлуком број 19/24 од 17. јануара 2024. године, уз Мишљење Савјетодавног тијела за заштиту потрошача општине Нови Град (тачка I), да Одлука Надзорног одбора КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, број 19/24 од 17. јануара 2024. године, чини саставни дио ове одлуке (тачка II), да ће се цијена комуналне услуге из тачке I ове одлуке примјењивати од дана ступања на снагу ове одлуке (тачка III), да ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22) (тачка IV), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Општине Нови Град“ (тачка V).
Прилог I ове одлуке је Одлука о утврђивању цијена услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, број 19/24 од 17. јануара 2024. године, коју је донио Надзорни одбор овог предузећа на основу члана 7. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/04 и 78/11), члана 20. став 3. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) и члана 55. Статута КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град. Овом одлуком прописано је: да Надзорни одбор предузећа утврђује цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град (тачка I), да су цијене услуга из претходног члана утврђене у Прилогу I, који чини саставни дио ове одлуке (тачка II), те да ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примјењиваће се од дана давања сагласности Скупштине општине Нови Град на утврђене цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град (тачка III).
Прилог II је цјеновник услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, како слиједи:
- ПРОИЗВОДЊА И ДИСТРИБУЦИЈА ВОДЕ ЗА ПИЋE
- Вода за домаћинство
м³ 1,18 КМ
- Вода за буџетске кориснике
м³ 1,63 КМ
- Вода за привреду и услужне дјелатности
м³ 2,29 КМ
- ОДВОДЊА ОТПАДНИХ ВОДА
м³ 0,27 КМ
- Одводња за буџетске кориснике
м³ 0,67 КМ
- Одводња за привреду и услужне дјелатности
м³ 1,12 КМ
1. ФИКСНА ЦИЈЕНА ДИСТРИБУЦИЈЕ ВОДЕ
- Домаћинства
5 КМ
5 КМ
Цијене испоруке и одводње отпадних вода увећавају се за:
- Допринос за искоришћену воду
0,005 КМ
- Допринос за загађену воду
0,04
17%
КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, које је доносилац Одлуке о утврђивању цијена услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, са цјеновником услуга (који су означени као Прилог I и Прилог II оспорене одлуке), у свом изјашњењу на приједлог позива се на релевантне норме Одлуке о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22), коју је донијела Скупштина општине Нови Град.
С обзиром на чињеницу да су одредбе члана 45. ст. 2, 3. и 4. Одлуке о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22), по свом садржају у директној вези са оспореном одлуком, Суд је, на основу члана 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), оцјењивање уставности и законитости проширио и на ове одредбе Одлуке о производњи и испоруци воде.
Одлуку о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22) донијела је Скупштина општине Нови Град на основу чл. 2. и 6. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), Закона о заштити потрошача („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21), члана 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), члана 52. Статута Општине Нови Град („Службени гласник Општине Нови Град“ број 2/17) и члана 3. Одлуке о комуналним дјелатностима („Службени гласник Општине Нови Град“ број 2/22). Овом одлуком уређени су изградња, одржавање, коришћење и начин формирања цијена за коришћење јавног водовода, као и друга питања од значаја за обављање дјелатности у области јавног водовода. Чланом 45. став 2. ове одлуке прописано је да се цијена услуге водоснабдијевања и одвођења отпадних вода састоји од фиксног и варијабилног дијела цијене, доприноса за искоришћену воду по м³ воде, доприноса за загађење воде по м³ воде и пореза на додату вриједност (ПДВ). Према ставу 3. истог члана ове одлуке, фиксни дио цијене плаћају сви потрошачи који користе воду са прикључка на јавну водоводну и канализациону мрежу, а чине га финансијска средства потребна за инвестиционо одржавање свих објеката, опреме, машина и уређаја, закључно са мјерним уређајем у функцији водоснабдијевања и одвођења отпадних вода.
У поступку оцјењивања уставности и законитости члана 45. ст. 2, 3. и 4. Одлуке о производњи и испоруци воде („Службени гласник Општине Нови Град“ број 4/22), Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности (члан 102. став 1. тачка 2), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).
Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16, 36/19 и 61/21) прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука воде, у складу са законом, те оснивање привредних друштава, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање (члан 18. тачка 2) подт. 2. и 3), као и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје сагласност на цијену комуналне услуге (члан 39. став 2. тач. 2. и 11).
Поред тога, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) утврђене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те је прописано да су, поред осталих, комуналне дјелатности производње и испоруке воде и пречишћавање и одвођење отпадних вода дјелатности од посебног јавног интереса (члан 2. став 1. тачке а) и б)). Надаље, овим законом је прописано да производња и испорука воде обухватају сакупљање, пречишћавање и испоруку воде корисницима за пиће и друге потребе водоводном мрежом до мјерног инструмента корисника, укључујући и мјерни инструмент (члан 3. тач. б)), да се комуналним објектима сматрају грађевински објекти са уређајима, опремом и инсталацијама који служе за обављање комуналних дјелатности, као и сама постројења, опрема и инсталације који чине комуналну инфраструктуру или служе за производњу комуналног производа и вршење комуналних услуга, грађевинско земљиште на којем су изграђени и добра у општој употреби која служе за ове намјене (члан 3. тачка с), те да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности (члан 3. тачка т)). Уређујући обављање комуналних дјелатности, законодавац је овим законом прописао: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, те да скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком детаљније прописује: услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6. став 1. тач. а), б), в) и е) и став 2), да јединица локалне самоуправе за обављање комуналних дјелатности и других дјелатности од јавног интереса може основати јавно комунално предузеће или те послове може повјерити другим привредним субјектима који су дужни да комуналну дјелатност која им је повјерена обављају у складу са овим законом и другим прописима (члан 7. став 1), да јединица локалне самоуправе даје даваоцу комуналне услуге на управљање, коришћење и одржавање комуналне објекте и уређаје индивидуалне и заједничке комуналне потрошње (члан 7. став 4), да корисник комуналне услуге користи ту услугу у складу са одредбама овог закона (члан 9а. став 1), да је давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи трајно и несметано пружање корисницима комуналне услуге под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима, исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја, одређени квалитет комуналних услуга и да је давалац комуналне услуге одговоран за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под наведеним условима (члан 13); да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе, те да је у случају спора између уговорних страна надлежан суд (члан 16. став 2); да се средства за обављање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потрошње обезбјеђују из цијене комуналних услуга (члан 20. став 1), да се цијеном комуналних услуга обезбјеђују средства за покриће укупних расхода даваоца комуналне услуге и унапређивање постојећих комуналних објеката и уређаја, према нормативима и стандардима у комуналним дјелатностима и тржишним цијенама улазних трошкова (члан 20. став 2), те да цијену комуналне услуге утврђује давалац комуналне услуге, а сагласност на цијену даје надлежни орган јединице локалне самоуправе (члан 20. став 3).
Суд је, у конкретном случају, такође узео у обзир и одредбу члана 9. став 3. Закона о регулисању цијена („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09), којом је прописано да привредни субјекти који се баве производњом одређених производа, односно вршењем услуга које су према посебним прописима утврђене као комуналне услуге, формирају цијене тих производа и услуга уз претходно прибављену сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Из цитираних уставних и законских одредаба, по оцјени Суда, произлази да су производња и испорука воде, као и пречишћавање и одвођење отпадних вода, комунална дјелатност коју уређује и обезбјеђује јединица локалне самоуправе, да се ради о дјелатности од посебног јавног интереса за чије обављање јединица локалне самоуправе може основати јавно комунално предузеће или те послове може повјерити другим привредним субјектима, те да скупштина јединице локалне самоуправе даје сагласност на акте предузећа којима се утврђује цијена комуналне услуге.
Слиједом наведеног, Скупштина општине Нови Град је, по оцјени овог суда, била овлашћена да донесе Одлуку о производњи и испоруци воде, којом је, између осталог, чланом 45. ст. 2, 3. и 4. утврдила структуру цијене услуге водоснабдијевања и одвођења отпадних вода на подручју ове јединице локалне самоуправе.
Међутим, Суд је оцијенио да је оспореним прописивањем из наведене одлуке њен доносилац изашао из оквира законских овлашћења и корисницима комуналне услуге водоснабдијевања утврдио обавезу у фиксном новчаном износу која представља накнаду супротну Закону о комуналним дјелатностима. Приликом ове оцјене, прије свега, Суд је имао у виду да комуналне објекте чине, између осталог, и сама постројења, опрема и инсталације комуналне инфраструктуре, те да је, према члану 13. став 1. тачка б) Закона о комуналним дјелатностима, давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја. Поред тога, чланом 20. ст. 1. и 2. овог закона прописано је да се средства за обављање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потрошње обезбјеђују из цијене комуналне услуге, те да се из ове цијене обезбјеђују и средства за покриће укупних расхода даваоца комуналне услуге и унапређење постојећих комуналних објеката и уређаја. Како из наведених законских одредаба несумњиво произлази, објекти, инсталације, опрема и мјерни уређаји за водоснабдијевање чине саставни дио комуналне инфраструктуре и средства за њихово одржавање се обезбјеђују из цијене комуналне услуге, односно у ту цијену улазе сви трошкови које давалац ове комуналне услуге сноси приликом производње и испоруке воде. Због тога је, по оцјени Суда, комунално предузеће које је давалац комуналне услуге производње и испоруке воде и одвођења отпадних вода дужно да из цијене коју плаћају крајњи корисници ове комуналне услуге обезбиједи одржавање објеката, опреме, мјерног мјеста и мјерног инструмента, као и њихово исправно функционисање, без увођења посебне накнаде за њихово одржавање. Слиједом наведеног, прописивање плаћања посебног фиксног дијела цијене за комуналну дјелатност индивидуалне комуналне потрошње, односно водоснабдијевања и одвођења отпадних вода, по оцјени Суда, представља увођење посебне накнаде (која је, у конкретном случају, дефинисана као један од елемената цијене комуналне услуге), што није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима. С обзиром на то да оспорене норме Одлуке о производњи и испоруци воде нису у складу са овим законом, тиме је истовремено нарушено и начело законитости из члана 108. став 2. Устава.
Приликом оцјене оспорене Одлуке о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, Суд је утврдио да иста није у сагласности са одредбом члана 39. став 2. тач. 11. Закона о локалној самоуправи, којим је прописано да скупштина јединице локалне самоуправе даје сагласност на цијену комуналне услуге, као и чланом 20. став 3. Закона о комуналним дјелатностима, према којем цијену комуналне услуге утврђује давалац комуналне услуге, а сагласност на цијену даје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Исто тако, чланом 9. став 3. Закона о регулисању цијена прописано је, поред осталог, да привредни субјекти који се баве вршењем услуга које су према посебним прописима утврђене као комуналне услуге, формирају цијене тих услуга уз претходно прибављену сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе. У вези са наведеним, Суд сматра да је неопходно указати на то да је тачком II оспорене Одлуке о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град прописано да Одлука о утврђивању цијена услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, број 19/24 од 17. јануара 2024. године, коју је донио Надзорни одбор овог предузећа, чини саставни дио ове одлуке. Оваквим нормирањем је, по оцјени Суда, Скупштина општине Нови Град изашла из оквира својих надлежности утврђених релевантним одредбама Закона о локалној самоуправи, Закона о комуналним дјелатностима и Закона о регулисању цијена, јер је, према цитираним одредбама ових закона, надлежност овог органа ограничена искључиво на давање или ускраћивање сагласности на цијену комуналних услуга. Међутим, прописивањем да одлука комуналног предузећа, којом се утврђују цијене услуга које пружа корисницима, чини саставни дио одлуке о давању сагласности на цијене услуга које пружа то комунално предузеће, Скупштина општине Нови Град посредно улази у домен утврђивања цијене комуналне услуге, односно уређивање односа између даваоца и примаоца предметне комуналне услуге, што је супротно овлашћењима која су јој дата релевантним нормама Закона о локалној самоуправи, Закона о комуналним дјелатностима и Закона о регулисању цијена. Слиједом наведеног, Суд је утврдио да Одлука о давању сагласности на цијене услуга које пружа КП “Водовод и канализација“ а.д. Нови Град у цијелости није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима, Законом о локалној самоуправи и Законом о регулисању цијена, те тиме ни са чланом 108. став 2. Устава.
Поред наведених разлога неуставности и незаконитости ове одлуке у цјелини, Суд је оцијенио основаним наводе приједлога у погледу незаконитости прописивања из Прилога 2. ове одлуке, који чини цјеновник услуга које пружа КП „Водовод и канализација“ а.д. Нови Град, у дијелу „Фиксна цијена дистрибуције воде“ којим је прописана обавеза плаћања 5 КМ за домаћинства и остале кориснике, јер се, из истих разлога који су напријед изнесени у погледу Одлуке о производњи и испоруци воде, ради о незаконитом увођењу плаћања фиксног износа цијене водоснабдијевања, који представља посебну накнаду супротну Закону о комуналним дјелатностима.
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-19/25
17. децембар 2025. године