На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 8. септембра 2025. године, донијело је
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима број: 02/1-021-834/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 3. јула 2025. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 1. августа 2025. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-350/25 од 1. августа 2025. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, број: 02/1-021-834/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 3. јула 2025. године. Уз наведени акт достављени су предметни закон, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/8.02-3-020-18/25 од 14. јула 2025. године са образложењем, те Образложење ове одлуке број: 03/8.02-3-020-18-1/25 од 21. јула 2025. године. У акту предсједавајуће Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на петнаестој редовној сједници, одржаној 3. јула 2025. године, изгласала Закон о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, број: 02/1-021-834/25, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Такође, наведено је да је Клуб делегата бошњачког народа, својим актом број: 03/8.02-3-020-18/25 од 14. јула 2025. године, покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа јер, како се наводи у акту предсједавајуће, сматра да су овим законом угрожени витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду - Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је оспореним Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Уз наведени акт предсједавајуће Вијећа народа Републике Српске, Суду је достављен извод из стенограма са петнаесте редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 1, 2. и 3. јула 2025. године (дио који се односи на поменути закон), извод из стенограма са четрнаесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске, одржане 30. јула 2025. године (дио који се односи на поменути закон), те извод из стенограма са сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа, одржане 31. јула 2025. године (дио који се односи на поменути закон).
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници, одржаној 7. августа 2025. године, донијело Рјешење број УВ-2/25 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, број: 02/1-021-834/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 3. јула 2025. године.
Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 7. августа 2025. године Клубу делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Народна скупштина Републике Српске, Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису дали одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.
У допису од 8. августа 2025. године Народна скупштина Републике Српске је обавијестила Суд да Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске, из објективних разлога, није у могућности да одржи сједницу како би утврдио одговор између осталог, у предмету УВ-2/25, а с обзиром на то да је период годишњих одмора у којем се не одржавају сједнице Народне скупштине, као ни сједнице скупштинских радних тијела, тражећи да се наведено узме у обзир приликом утврђивања мериторне одлуке у овом предмету. Уз то, у овом допису је напоменуто да Народна скупштина сматра да су материјали који су прослијеђени Вијећу народа Републике Српске у овом предмету и материјали који су прослијеђени Суду од стране Вијећа народа, након одржане сједнице Заједничке комисије, довољна основа за даље вођење поступка пред Уставним судом Републике Српске у циљу доношења мериторне одлуке.
Оспореним Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима прописано је:
Чланом 1. да се у Закону о полицији и унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/16, 110/16, 58/19, 82/19, 18/22 – Одлука Уставног суда Републике Српске, 55/23 и 48/24), послије члана 10. додаје нови назив члана и члан 10а. који гласи:
„Помоћни састав полиције
Члан 10а.
(1) Министарство може успоставити помоћни састав полиције у случајевима када треба да се надокнади велики број полицијских службеника за обављање одређених полицијских послова.
(2) На припаднике помоћног састава полиције када су ангажовани примјењују се одредбе овог закона које се односе на права и дужности полицијских службеника.
(3) Избор припадника помоћног састава полиције обавља се путем јавног конкурса, а услове за поступак пријављивања, селекцију и избор кандидата који учествују у јавном конкурсу за припадника помоћног састава полиције прописује Влада подзаконским актом.“
Чланом 2. да се послије члана 21. додаје нови назив члана и члан 21а. који гласи:
„Ангажовање помоћног састава полиције
Члан 21а.
(1) О ангажовању помоћног састава полиције одлучује министар, на приједлог директора полиције.
(2) Када је ангажован, припадник помоћног састава полиције примјењује овлашћења из члана 29. став 1. овог закона под надзором полицијског службеника Министарства.
(3) Права и обавезе припадника помоћног састава полиције, начин ангажовања, организација и рад помоћног састава, обука, начин држања и ношења оружја и припадајуће опреме, као и изглед, облик и садржај службене легитимације прописује Влада подзаконским актом.“
Чланом 3. да се послије члана 22. додаје нови назив члана и члан 22а. који гласи:
„Употреба система и опреме
Члан 22а.
Ради извршења послова и задатака, Министарство може употријебити опрему за ометање сигнала за комуникацију и системе за препознавање објеката.“
Надаље, чланом 4. су у члану 37. у ставу 1. у тачки 2) послије ријечи: „потрага“ додате ријечи: „из разлога наведених у члану 40. став 4. овог закона“, а чланом 5. став 1. су у члану 170. послије тачке 1) додате нове тач. 2) и 3) које гласе:
„2) поступку пријављивања, селекцији и избору кандидата који учествују у јавном конкурсу за припадника помоћног састава полиције (члан 10а. став 3),
3) правима и обавезама припадника помоћног састава полиције, начину ангажовања, организацији и раду помоћног састава, обуци, начину држања и ношења оружја и припадајуће опреме, као и изгледу, облику и садржају службене легитимације (члан 21а. став 3),“. Овим чланом је, такође, прописано да досадашње тач. 2), 3), 4) и 5) постају тач. 4), 5), 6) и 7).
Чланом 6. је прописано да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Приликом мериторног одлучивања да ли је оспореним Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа Вијеће је имало у виду да је тач. 2, 5. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, сигурност, остваривање и заштиту људских права и слобода, организацију, надлежности и рад државних органа, као и одредбу члана 70. став 1. тачка 2. Устава, према којој Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.
Вијеће је, такође, имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Поред тога, у конкретном случају релевантна је и одредба члана 5. став 1. алинеја 2. Устава, којом је утврђено да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа.
Уз то, Вијеће је имало у виду да је чланом 97. Устава, који је допуњен Амандманом LXXXV, утврђено:
"Конститутивни народи и група осталих ће бити пропорционално заступљени у јавним институцијама у Републици Српској. Као уставни принцип, таква пропорционална заступљеност ће се базирати на попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Овај општи принцип ће се прецизирати ентитетским законима. Ти закони ће утврдити конкретне рокове и регулисаће горе поменути принцип у складу са регионалном етничком структуром ентитета.
"Јавне институције", као што је поменуто у горњем тексту, су министарства у Влади Републике Српске, општински органи власти, окружни судови у Републици Српској, као и општински судови у Републици Српској."
Разматрајући овај захтјев Вијеће је констатовало да је у Образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да је Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима повријеђен витални национални интерес овог народа у смислу ал. 4. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, а који витални интерес је дефинисан као организација јавне власти и друга питања која би се третирала као питања виталног националног интереса уколико тако сматрају двије трећине једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа Републике Српске. Образлажући наведено, Клуб делегата бошњачког народа наводи да се за покретање овог поступка одлучио имајући у виду „улогу полиције у агресији на Босну и Херцеговину па и у геноциду у Сребреници, те актуелну попуњеност полицијских структура бошњачким конститутивним народом која је супротна члану 97. Устава Републике Српске“, као и због тога што оспорени закон не обезбјеђује „механизме заштите бошњачког народа у погледу заступљености у помоћним полицијским снагама“, те изазива и узнемиреност грађана и међународне заједнице. Наиме, по мишљењу Клуба делегата бошњачког народа оспорени закон мијења организацију јавне власти без гаранција пропорционалне заступљености конститутивних народа, због чега је у супротности са чланом 97. Устава Републике Српске. Оваква измјена организације јавне власти, како се наводи у Образложењу, угрожава витални национални интерес бошњачког народа кроз сљедеће аспекте: „сигурносни и историјски, попуњеност актуелног састава полиције према националној структури, узнемиреност и дестабилизација.“ Указујући на одређене пресуде Међународног суда правде, Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Суда Босне и Херцеговине, Клуб делегата бошњачког народа истиче да су припадници Полиције Републике Српске учествовали у „геноциду, системским злочинима против човјечности укључујући мучења, депортације и убиства цивила“, а оваква улога Полиције Републике Српске ствара дубоко укоријењен страх и неповјерење међу Бошњацима, посебно повратницима. Надаље се наводи да Бошњаци и Хрвати чине мање од 10% укупног броја запослених у МУП-у Републике Српске, као и да је број бошњачких полицајаца у повратничким општинама драстично опао, док у неким срединама нема полицајаца Бошњака. Оваква диспропорција је показатељ кршења члана 97. Устава, а будући да оспорени закон не предвиђа механизам који би гарантовао попуњавање помоћног састава полиције у складу са овом уставном одредбом, Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске сматра да се тиме значајно угрожава витални национални интерес Бошњака. Такође, наводи се да је формирање помоћног састава полиције препуштено дискреционој одлуци министра и директора полиције, те да није условљено поштовањем Уставом зајемчене пропорционалности. Како се наводи, редовном саставу полиције недостаје преко хиљаду полицијских службеника, због чега није јасно зашто се ствара законски оквир за нове полицијске службенике када ни редован састав није попуњен, те се указује да је овакво поступање изазвало реакције међународних партнера и опозиције у Републици Српској. Клуб делегата бошњачког народа сматра да оспорени закон изазива узнемиреност и страх, те подсјећа на ратне припреме из 1990-их, а да формирање „паралелне сигурносне структуре без надзора“ може водити ка нарушавању Дејтонског мировног споразума – Анекс XI о људским правима и структури власти. У образложењу се закључује да се оспореним законом крши члан 97. Устава Републике Српске, јер не гарантује пропорционалну заступљеност конститутивних народа, продубљује страх и неповјерење Бошњака према институцијама које су већ историјски компромитоване, те истиче да Закон не садржи механизме контроле, транспарентности и уставне усклађености, и да као такав представља директну пријетњу виталним интересима бошњачког народа. Имајући у виду изложено, као и чињеницу да је оспорени закон по „садржају и облику“ неприхватљив за бошњачки народ, Клуб делегата бошњачког народа сматра да његов текст није могуће поправити амандманима, због чега га у цјелини оспорава.
Полазећи од наведених одредаба Устава и оспореног Закона о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа који су изнесени у Образложењу Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, Вијеће је утврдило да предметним законом нису повријеђени витални национални интереси бошњачког народа утврђени Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава. Овакав став Вијеће је заузело имајући, прије свега, у виду чињеницу да је у надлежности Народне скупштине да уреди организацију и надлежност Министарства унутрашњих послова Републике Српске, а у оквиру тога и да утврди услове за успостављање помоћног састава полиције, односно да омогући Министарству унутрашњих послова да успостави помоћни састав полиције у случајевима када је потребно надокнадити велики број полицијских службеника за обављање одређених послова. При томе, Вијеће се не може упуштати у процјену да ли су предложена рјешења у вези са успостављањем помоћног састава полиције и ангажовањем његових припадника и адекватна рјешења, јер то није у његовој надлежности. Наиме, према тачки 1. Амандмана LXXXVIII, којим је допуњен члан 115. Устава Републике Српске и Амандмана LXXXII, којим је допуњен члан 70. Устава, Вијеће може само цијенити да ли се оспореним законом повређује витални национални интерес једног од конститутивних народа. Имајући у виду наведено Вијеће је оцијенило да одредбе оспореног Закона о измјени и допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима којима се омогућава Министарству унутрашњих послова да успостави помоћни састав полиције и то у случајевима када је потребно надокнадити велики број полицијских службеника за обављање одређених полицијских послова, те прописује избор припадника помоћног састава полиције путем јавног конкурса, као и начин ангажовања припадника помоћног састава полиције немају националну димензију и подједнако се односе на све грађане Републике Српске, усљед чега се не могу довести у везу с повредом виталних националних интереса конститутивних народа дефинисаних Амандманом LXXXII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава.
Поред тога, Вијеће је оцијенило неоснованим наводе подносиоца захтјева да се оспореним законом мијења организација јавне власти без гаранција пропорционалне заступљености конститутивних народа, односно да оспорени закон не обезбјеђује „механизме заштите бошњачког народа у погледу заступљености у помоћним полицијским снагама“, због чега је у супротности са чланом 97. Устава. Наиме, чињеница је да је овим законом, којим се мијења и допуњава Закон о полицији и унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/16, 110/16, 58/19, 82/19, 18/22 – Одлука Уставног суда Републике Српске, 55/23 и 48/24) само прописано да се избор припадника помоћног састава полиције обавља путем јавног конкурса, а да услове за поступак пријављивања, селекцију и избор кандидата који учествују у јавном конкурсу за припадника помоћног састава полиције прописује Влада подзаконским актом (члан 10а. став 3). Међутим, Вијеће је имало у виду да је чланом 4. став 1. Закона о полицији и унутрашњим пословима, који је систематизован у Глави I – Основне одредбе, прописан као обавезан принцип националне заступљености, тј. да структура полицијских службеника у Министарству треба да одражава националну структуру становништва према посљедњем попису, а што је додатно разрађено и конкретизовано одредбама овог закона које се односе на поступак запошљавања полицијских службеника. Према томе, основним текстом Закона о полицији и унутрашњим пословима, а чији су саставни дио оспорене измјене и допуне, већ је прописан као обавезан принцип националне заступљености, тј. да структура полицијских службеника треба да одражава националну структуру становништва према посљедњем попису, што подразумијева и припаднике помоћног састава полиције, чије ангажовање омогућава оспорени закон, те овај принцип није било потребно поново наглашавати у тексту оспореног закона. Сагласно наведеном, Вијеће је оцијенило да Законом о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима није повријеђено право бошњачког народа на пропорционалну заступљеност приликом избора у помоћни састав полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
Остали наводи из Образложења о повреди виталног националног интереса бошњачког народа су, по оцјени Вијећа, паушални, не садрже правну аргументацију у смислу уставних гаранција о заштити виталних националних интереса и не могу се довести у везу са одредбама Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, а којим су дефинисани витални национални интереси конститутивних народа у Републици Српској.
С обзиром на наведено, Вијеће је оцијенило да Закон о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, број: 02/1-021-834/25, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на петнаестој редовној сједници, одржаној 3. јула 2025. године, не доводи до повреде виталног националног интереса ниједног конститутивног нарада, па тако, у конкретном случају, ни конститутивног бошњачког народа.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајућа Вијећа академик проф. др Снежана Савић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић и проф. др Иванка Марковић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Академик проф. др Снежана Савић
Број: УВ-2/25
8. септембар 2025. године