Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. октобра 2025. године, д о н и о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Одлука за подршку пчеларству на територији општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 4/22) није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) и Законом о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицај развоја пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 43/02, 44/02 и 106/09).
О б р а з л о ж е њ е
Саво Томић из Угљевика дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке за подршку пчеларству на територији општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 4/22), коју је донио начелник општине Угљевик. У иницијативи се наводи да оспорена одлука није у сагласности са чланом 59. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), те да је супротна члану 11. Закона о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицај развоја пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 43/02, 44/02 и 106/09), из разлога што, по мишљењу даваоца иницијативе, начелник општине Угљевик није имао овлашћење за доношење ове одлуке. Из наведених разлога, предметна одлука је, како се истиче, супротна и члану 108. Устава. Као аргумент у прилог својим тврдњама давалац иницијативе указује на правни став овог суда изнесен у Одлуци број У-106/16 од 29. новембра 2017. године.
У одговору на иницијативу начелник општине Угљевик, који је донио оспорену одлуку, цитира наводе иницијативе, не износи свој став у погледу изнесених навода, те истиче да оставља Суду на оцјену уставност и законитост предметне одлуке.
Одлуку за подршку пчеларству на територији општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 4/22) донио је начелник општине Угљевик на основу члана 59. и члана 82. став 3. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19), као и члана 89. Статута Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 7/17 и 5/21). Овом одлуком прописани су услови за остваривање права за подршку у пчеларству, односно новчане подстицаје, начин на који корисници права на подстицаје могу остварити право на премију, висина премије, потребна документација и образац за подношење захтјева за остваривање права на подстицај, формирање комисије за подстицаје у пчеларству, те обавеза враћања подстицајних средстава када се утврди да је корисник дао лажне податке или на други начин злоупотријебио подстицајна средства. Поред тога, прописано је да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном билтену Општине Угљевик“.
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одлуке, Суд је, прије свега, имао у виду тач. 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске, којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, основне циљеве и правце развоја пољопривреде и села, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Чланом 108. Устава утврђено је да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, те да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
Суд је, такође, узео у обзир одредбе члана 17. став 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), којим је прописано да јединица локалне самоуправе има право да се бави свим питањима од локалног интереса која нису искључена из њене надлежности, нити додијељена неком другом нивоу власти, као и члана 82. став 3, који је, поред осталог, наведен као правни основ за доношење предметне одлуке, а према којем градоначелник, односно начелник општине, доноси одлуке, правилнике, упутства, рјешења, закључке, планове и програме.
Поред тога, Суд је имао у виду и Закон о пољопривреди („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/06, 20/07, 86/07 и 71/09) којим су уређени циљеви и мјере пољопривредне политике, те поред осталог, и институционална подршка у пољопривреди. Овим законом је, поред осталог, прописано: да у мјере пољопривредне политике, с обзиром на подручје дјеловања, спадају, између осталог, мјере подстицања у пољопривреди (члан 5. став 2. тачка г), да су мјере подстицања у пољопривреди подстицајна средства из буџета Републике Српске која имају за циљ подстицање пољопривредне производње и развој села, те да се мјере подстицања у пољопривреди спроводе у складу са Пољопривредном стратегијом и овим законом, до износа средстава планираних буџетом Републике Српске за те намјене, за одређену фискалну годину (члан 25), да корисници права остварују право на коришћење подстицајних средстава на основу захтјева у складу са овим законом и другим прописом (члан 26. став 2).
Одредбама Закона о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицај развоја пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 43/02, 44/02 и 106/09), које су од значаја за оцјењивање оспорене одлуке, прописано је: да се овим законом утврђују извори и начин коришћења средстава усмјерених за подстицање развоја пољопривреде и села и на тај начин обезбјеђење прехрамбене сигурности становништва Републике Српске (члан 1), да се средства за подстицање развоја пољопривреде усмјеравају у складу са планом употребе средстава (члан 6), да се план средстава за подстицање развоја пољопривреде и села доноси за сваку буџетску годину, утврђују се ближе намјене средстава, приоритети за њихово коришћење, динамика и други критеријуми за коришћење средстава (члан 7. став 1), да се подстицајна средства распоређују у складу са пољопривредном политиком утврђеном у Стратегији развоја пољопривреде Републике Српске (члан 7. став 2), да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети правилник о условима које морају да испуњавају правна и физичка лица за коришћење подстицајних средстава (члан 11).
Имајући у виду цитиране законске одредбе, Суд је утврдио да је доношењем оспорене одлуке нарушено уставно начело законитости, јер начелник општине Угљевик није имао овлашћење за доношење овог општег акта. Наиме, члан 59. и члан 82. став 3. Закона о локалној самоуправи, на које се у преамбули Одлуке позвао њен доносилац, не дају овлашћење градоначелнику, односно начелнику општине да уређује предметна правна питања. Истовремено, према члану 17. став 2. истог закона, јединице локалне самоуправе се не могу бавити питањима од локалног интереса која су додијељена неком другом нивоу власти. У вези са наведеним, Суд сматра да је неопходно указати на одредбу члана 11. Закона о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицај развоја пољопривреде и села, који је lex specialis у конкретном случају, а којим је законодавац дао у надлежност Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да донесе правилник о условима које морају да испуњавају правна и физичка лица за коришћење подстицајних средстава. Овим законом су, дакле, уређена темељна питања која се односе на услове и начин коришћења средстава усмјерених за подстицање развоја пољопривреде и села, а Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде је дато овлашћење да, са циљем спровођења овог закона и његове примјене у пракси, донесе правилник којим ће детаљније разрадити услове које морају да испуњавају правна и физичка лица за коришћење подстицајних средстава.
Сагласно наведеном овлашћењу из члана 11. Закона о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицај развоја пољопривреде и села, Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 4/22, 15/22, 23/22, 27/22, 60/22, 77/22, 81/22, 98/22, 119/22 и 123/22), који је донио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, а који је био на снази у вријеме доношења оспорене одлуке, прописани су начини остваривања права на новчане подстицаје, између осталог, и у пчеларству, као подршка пчеларској производњи и обављању узгојно-селекционих дјелатности у пчеларству (члан 6. став 2. тачка 4. и став 5. тачка 5. и члан 7. став 5), као и услови које морају испуњавати корисници да би остварили предвиђена права на подстицаје у виду одређених премија у области пчеларства (члан 14. и члан 15). На сличан начин су питања остваривања права на подстицаје у пчеларству уређена и важећим Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/25, 23/25, 40/25, 63/25 и 70/25).
Дакле, како из наведеног произлази, доношењем оспорене одлуке начелник општине Угљевик је прекорачио своја законска овлашћења, јер је регулисао материју коју је законодавац повјерио у надлежност републичком органу, односно Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, које је поменутим правилником уредило питање остваривања права на новчане подстицаје у пчеларству. Слиједом наведеног, оспореном одлуком дошло је до повреде начела законитости из члана 108. став 2. Устава, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности и законитости оспорене одлуке одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Mр Џерард Селман
Број: У-90/24
22. октобар 2025. године