Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 60. став 1. тач. а) и б) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. октобра 2025. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 90. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, број С/М-И-020-1/23 од 24. августа 2023. године, са исправком од 31. августа 2023. године, у дијеловима којима је одређена стручна спрема за обављање послова и задатака радних мјеста „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора I категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске", бр. 67/20 и 107/24) и Законом о звањима која се стичу завршетком високог образовања ("Службени гласник Републике Српске", бр. 33/14 и 63/14).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање сагласности члана 90. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, број С/М-I-020-1/23 од 31. августа 2023. године и 31. августа 2023. године са чланом 2. Закона о забрани дискриминације (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 59/09 и 66/16).
О б р а з л о ж е њ е
Мехдин Чивић из Осмака дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 90. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, број С/М-I-020-1/23 од 31. августа 2023. године. По мишљењу даваоца иницијативе, оспорени члан наведеног правилника, у дијелу којим је као услов у погледу стручне спреме за одређена радна мјеста из дјелокруга рада Полицијске управе прописана само „виша стручна спрема“, није у сагласности са чл. 10. и 108. Устава Републике Српске, Болоњском декларацијом из 1999. године, чланом 2. Закона о забрани дискриминације (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 59/09 и 66/16), чл. 19. до 25. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 1/16, 66/18, 91/21 - Одлука Уставног суда Републике Српске, 119/21, 112/23 и 39/24), чл. 3, 4, 13, 14. и 15. Закона о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске” број 67/20), те чл. 1. до 28. Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 33/14 и 63/14). Образлажући наведено давалац иницијативе истиче да важећи закони који регулишу област високог образовања у Републици Српској и Босни и Херцеговини не познају термин “виша стручна спрема”, односно да наведени термин након усклађивања области високог образовања са Болоњском декларацијом није дио важећег законодавства, као и да су сва лица која су завршила студиј према раније важећим законским прописима из области високог образовања имала обавезу усаглашавања стечених звања са важећим законима и системом високог образовања. Надаље, давалац иницијативе тврди да су оспореним прописивањем дискриминисани полицијски службеници, и то по основу стручне спреме, јер ставља у повољнији положај лица чију стручну спрему не познаје важеће законодавство у области високог образовања у Републици Српској. Давалац иницијативе, такође, износи и друге разлоге због којих, по његовом мишљењу, оспорено прописивање није у сагласности са наведеним законским рјешењима, те предлаже да Суд, након спроведеног поступка, утврди неуставност и незаконитост оспореног члана Правилника у дијелу који се односи на услове за распоред полицијских службеника са “вишом стручном спремом”.
У одговору Министарства унутрашњих послова Републике Српске наводи се да је оспорени правилник донесен на основу члана 63. став 1. и члана 75. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 115/18, 111/21, 15/22, 56/22, 132/22 и 90/23), те чл. 11. и 75. Закона о полицији и унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/16, 110/16, 58/19, 82/19,18/22, 55/23 и 48/24), као и да је усклађен са Уредбом о критеријумима за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у републичким органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 109/19). У одговору се не оспорава да је чланом 90. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова за одређена радна мјеста као посебан услов за обављање послова и задатака прописана виша стручна спрема, али се тврди да, и поред тога, у поступку попуњавања упражњених радних мјеста код којих је прописана виша стручна спрема равноправно могу да конкуришу и лица која су завршила академски студиј првог циклуса у трајању од три, односно четири године, који се вреднује са 180 ЕТЦС бодова, односно 240 ЕТЦС бодова, одређеног струковног звања, који је прописан Правилником. У одговору се, такође, наводи да Устав не садржи ограничења у погледу надлежности доносиоца оспореног акта да уреди права по основу стеченог образовања у погледу посебних услова за обављање одређених послова и задатака и тврди да, у конкретном случају, постоје објективни, уставноправно прихватљиви разлози који оспорену подзаконску норму не чине дискриминаторном, при чему питање оправданости и цјелисходности оспореног нормативног рјешења према члану 115. Устава није у домену надлежности Уставног суда. Уз то, у одговору је наведено да се доносилац акта приликом прописивања посебних услова за обављање послова и задатака (врсте и степена стручне спреме) систематизованих радних мјеста руководио начелима на којима се према позитивно-правним прописима, који уређују ову област, заснива унутрашња организација и систематизација радних мјеста Министарства, без намјере дискриминације права по основу стеченог образовања. У одговору је, такође, наглашено да су доносиоци акта, којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних мјеста у органима управе, слободни у оцјени избора прописивања посебних услова за обављање послова и задатака у Министарству, као и категоризацији извршилаца, при чему се обавезно руководе природом и сложеношћу послова и задатака систематизованих радних мјеста, а избор могућности мора одговорити потребама конкретног радног мјеста. Сходно наведеном у одговору се предлаже да се иницијатива не прихвати.
Одредбама члана 90. под „VI ОПИСИ ПОСЛОВА И ЗАДАТАКА РАДНИХ МЈЕСТА ИЗ ДЈЕЛОКРУГА РАДА ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ“ Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, број С/М-И-020-1/23 од 24. августа 2023. године, са исправком од 31. августа 2023. године утврђена је, у оспореном дијелу, потребна стручна спрема за обављање послова и задатака радних мјеста, и то на сљедећи начин:
- „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“ и „шеф смјене (са ВШС)“ - виша стручна спрема полицијско-безбједносног, друштвеног или техничког смјера,
- „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „вођа сектора И категорије“ и „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“ - виша стручна спрема полицијског, правног, безбједносног или друштвеног смјера,
- „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ - виша стручна спрема правног или другог друштвеног смјера и
- „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“ и „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“ - виша стручна спрема друштвеног смјера.
Приликом разматрања основаности навода даваоца иницијативе Суд је имао у виду одредбе Устава Републике Српске којима је утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. став 3), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, организацију, надлежност и рад државних органа, радне односе, образовање, те запошљавање (тач. 10. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).
Поред наведених одредаба Устава, Суд је имао у виду да је одредбама Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 115/18, 111/21, 15/22, 56/22, 132/22 и 90/23) које су наведене као правни основ за доношење оспореног правилника прописано: да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте (члан 63. став 1), те да акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста доноси руководилац органа управе, уз сагласност Владе (члан 75. став 2).
Уз то, Суд је имао у виду да је одредбама Закона о полицији и унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/16, 110/16, 58/19, 82/19, 18/22 – Одлука Уставног суда Републике Српске, 55/23 и 48/24) које су наведене као правни основ за доношење предметног правилника, као и у другим одредбама овог закона које су релевантне за разматрање основаности навода даваоца иницијативе прописано: чланом 1. да се овим законом уређују надлежност, дјелокруг, основи организације и руковођења у Министарству унутрашњих, полицијски и други унутрашњи послови из надлежности Министарства, основни принципи у примјени полицијских овлашћења, полицијска овлашћења, дужности и права из радних односа, пријем у радни однос у Министарство полицијских службеника, државних службеника и намјештеника, чинови и унапређење полицијских службеника, радни услови полицијских службеника, дисциплинска и материјална одговорност полицијских службеника, обрада личних података и заштита тајних података, полицијска и стручна обука, контрола и јавност рада Министарства и друга питања; чланом 8. да полицијске послове из члана 5. овог закона обављају полицијски службеници, а послове из чл. 6. и 7. овог закона обављају државни службеници и намјештеници, као и полицијски службеници (став 2); чланом 11. да се назив, дјелокруг и сједиште основних и унутрашњих организационих јединица, међусобни односи између организационих јединица, број и статус запослених у Министарству, опис послова радних мјеста, као и посебни услови које треба да испуњава запослени утврђују Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова, који доноси министар унутрашњих послова, уз сагласност Владе; чланом 65. да министар одлучује о заснивању и престанку радног односа полицијских службеника, државних службеника и намјештеника запослених у Министарству (став 1), да министар одлучује и о другим правима из радног односа полицијских службеника, државних службеника и намјештеника (став 2); чланом 74. став 1. да приликом запошљавања у својству полицијског службеника лице мора испуњавати опште услове: 1) да има држављанство Републике Српске, односно Босне и Херцеговине (тачка 1), да има између 18 и 25 година за почетни чин - млађи полицајац и до 30 година за почетни чин - млађи инспектор, изузев за лице са завршеном Вишом школом унутрашњих послова, односно Високом школом унутрашњих послова и ако се запошљавање врши у складу са чланом 72. овог закона и до 30 година за лице са завршеном другом високошколском установом са којом Министарство има закључен уговор у складу са чланом 154. овог закона, уколико заснива радни однос у Министарству у чину млађег полицајца (тачка 2), да има најмање IV степен стручне спреме за чин млађег полицајца и најмање VII степен стручне спреме за чин млађег инспектора (тачка 3), да приложи љекарско увјерење које није старије од три мјесеца као доказ о посебној физичкој и психичкој способности за рад (тачка 4), да није отпуштено из институције државне управе или из војне службе у Босни и Херцеговини по основу изречене дисциплинске мјере у посљедњих пет година или да лицу у току трајања дисциплинског поступка, а прије изрицања коначне одлуке о дисциплинској одговорности, није на лични захтјев престао радни однос у посљедњих пет година (тачка 5), да против лица није покренут кривични поступак (тачка 6), да правоснажном пресудом није изречена казна за кривично дјело које се гони по службеној дужности, осим за кривична дјела угрожавања јавног саобраћаја за које је правоснажном пресудом изречена казна затвора до шест мјесеци (тачка 7), да није кажњено за прекршај са обиљежјем насиља (тачка 8), да досадашње понашање, навике или склоности указују на подобност за обављање полицијских послова (тачка 9) и да није оптужено од Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и да није одбило да се појави пред Трибуналом у својству свједока (тачка 10); чланом 75. да поред општих услова министар на приједлог директора одређује посебне услове, који се утврђују правилником.
Надаље, Суд је имао у виду одредбе Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске ", бр. 67/20 и 107/24) и то: члана 13. да се дјелатност високог образовања остварује кроз академске и струковне студије (став 1); члана 14. да су нивои високог образовања први циклус, други циклус и трећи циклус (став 1), да студије првог и другог циклуса високог образовања могу бити академске и струковне (став 2), да су студије трећег циклуса академске студије (став 3); члана 15. да се студије из члана 13. овог закона изводе у складу са Европским системом преноса и акумулације бодова (у даљем тексту: ЕЦТС) (став 1); члана 16. да студије првог циклуса трају три или четири године и вреднују се са најмање 180 ЕЦТС бодова, односно најмање 240 ЕЦТС бодова, осим кратког програма студија који траје од једне до двије године и вреднује се са најмање 60 ЕЦТС бодова до најмање 120 ЕЦТС бодова (став 2); члана 29. да завршетком студија првог, другог, интегрисаног или трећег циклуса лице стиче струковно, академско, научно или умјетничко звање у одређеној области, зависно од врсте и нивоа завршеног студијског програма (став 1), те да се звање које стиче лице из става 1. овог члана уређује прописима којима је уређена област звања (став 2).
С обзиром на наведене одредбе Закона о високом образовању Суд је имао у виду и Закон о звањима која се стичу завршетком високог образовања ("Службени гласник Републике Српске", бр. 33/14 и 63/14) и то: члан 3. да се звање стиче завршетком првог, другог и трећег циклуса студија, у складу са прописима о високом образовању, и може бити струковно, академско и научно (став 1), да се струковна звања стичу завршетком првог циклуса струковних студија (став 2), да се академска звања стичу завршетком првог и другог циклуса академских студија (став 3), да се научна звања стичу завршетком трећег циклуса академских студија (став 4); члан 5. да лице које заврши струковни студиј првог циклуса у трајању од три године, који се вреднује са 180 бодова по Европском систему преноса бодова (у даљем тексту: ЕЦТС), стиче звање "струковни" из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 180 ЕЦТС бодова (став 1), да лице које заврши струковни студиј првог циклуса у трајању од четири године, који се вреднује са 240 ЕЦТС бодова, стиче звање "струковни специјалиста" из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 240 ЕЦТС бодова (став 2); члан 6. да лице које заврши академски студиј првог циклуса у трајању од три, односно четири године, који се вреднује са најмање 180, односно 240 ЕЦТС бодова, стиче академско звање “дипломирани”, односно “дипломирани инжењер” из одговарајуће области уз навођење броја бодова, тј. 180 ЕЦТС, односно 240 ЕЦТС бодова (став 1); члан 15. да лица која су завршила студиј према раније важећим законским прописима из области високог образовања могу тражити од високошколске установе у којој су стекли звање да им, на начин утврђен статутом високошколске установе, изда јавну исправу о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем, у складу са овим законом (став 1).
Полазећи од изложеног Суд је оцијенио да је министар унутрашњих послова био овлашћен да, уз сагласност Владе, донесе Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, као и да њиме, између осталог, утврди посебне услове за обављање послова и задатака радних мјеста из дјелокруга Полицијске управе. Међутим, по оцјени Суда, наведено овлашћење министра унутрашњих послова да Правилником, на приједлог директора полиције, утврди посебне услове, што подразумијева и потребан услов у погледу стручне спреме за свако систематизовано радно мјесто, није неограничено, већ мора бити у складу са Уставом и релевантним одредбама закона. Наиме, из наведених одредаба Закона о високом образовању произлази да се дјелатност високог образовања остварује кроз академске и струковне студије, те да су нивои високог образовања први циклус, други циклус и трећи циклус (члан 13. став 1. и члан 14. ст. 1. и 2), као и да се обим студија изражава збиром ЕЦТС бодова (чл. 15. и 16). Надаље, из наведених одредаба Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања произлази да лице које заврши струковни студиј првог циклуса у трајању од три године, који се вреднује са 180 ЕЦТС бодова, стиче звање “струковни” из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 180 ЕЦТС бодова, а завршетком струковног студија првог циклуса у трајању од четири године, који се вреднује са 240 ЕЦТС, стиче звање "струковни специјалиста" из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 240 ЕЦТС бодова, те да лице које заврши академски студиј првог циклуса у трајању од три, односно четири године који се вреднује са 180 ЕЦТС, односно са 240 ЕЦТС бодова стиче академско звање “дипломирани” из одговарајуће области уз навођење броја бодова. Уз то, из наведених одредаба овог закона произлази да лица која су завршила студиј према раније важећим законским прописима из области високог образовања могу, али не морају, тражити од високошколске установе у којој су стекли звање да им, на начин утврђен статутом високошколске установе, изда јавну исправу о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем. Међутим, у конкретном случају, за обављање послова и задатака радних мјеста „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора И категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ одређена је само стручна спрема стечена у складу са раније важећим прописима у области високог образовања (виша стручна спрема полицијско-безбједносног, друштвеног или техничког смјера, виша стручна спрема полицијског, правног, безбједносног или друштвеног смјера, виша стручна спрема правног или друштвеног смјера, и виша стручна спрема друштвеног смјера). Имајући у виду наведено, дакле да министар унутрашњих послова приликом одређивања потребних услова у погледу стручне спреме за обављање послова и задатака радних мјеста „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора I категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ није узео у обзир одредбе важећих закона из области високог образовања (Закон о високом образовању и Закон о звањима која се стичу завршетком високог образовања), односно да је питања која се тичу стручне спреме за наведена радна мјеста регулисао на другачији начин у односу на важећа законска рјешења, Суд је утврдио да члан 90. Правилника, у дијеловима којима је одређена стручна спрема за обављање послова и задатака радних мјеста „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора I категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ није у сагласности са релевантним одредбама Закона о високом образовању и Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања.
Одређујући на овај начин чланом 90. Правилника услове у погледу стручне спреме за обављање послова и задатака радних мјеста „оперативни дежурни - руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора I категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ министар унутрашњих послова је, по оцјени Суда, нарушио начело равноправности и једнакости из члана 10. Устава, јер је лица која имају стручну спрему стечену у складу са раније важећим прописима у области образовања (виша стручна спрема полицијско-безбједносног, друштвеног или техничког смјера, виша стручна спрема полицијског, правног, безбједносног или друштвеног смјера, виша стручна спрема правног или друштвеног смјера, и виша стручна спрема друштвеног смјера) ставио у привилегован положај у односу на лица која су завршила студије у складу са важећим прописима, а која по нивоу и садржају образовања у потпуности одговарају траженим квалификацијама. Поред тога, Суд је оцијенио да је у конкретном случају дошло и до повреде уставних гаранција из члана 39. став 3. у дијелу у којем је зајемчено да је сваком под једнаким условима доступно радно мјесто. Оспорено прописивање, по оцјени Суда, представља јасан примјер кршења ове уставне норме, јер омогућава да послове и задатке одређених радних мјеста обављају само лица која имају одређену стручну спрему стечену према раније важећим прописима из области високог образовања, док истовремено онемогућава обављање тих послова и задатака лицима која су стекла одређену стручну спрему у складу са важећим прописима из области високог образовања, а која по нивоу и садржају образовања у потпуности одговара траженим квалификацијама, дакле онемогућава одређена лица да обављају послове и задатке радних мјеста „оперативни дежурни – руководилац“, „оперативни дежурни“, „помоћник командира јединице“, „вођа тима“, „помоћник командира полицијске станице за безбједност саобраћаја“, „стручни сарадник за обраду прекршаја“, „помоћник командира полицијске станице (ВШС), “командир станичног одјељења полиције“, „шеф смјене (са ВШС)“, „вођа сектора I категорије“, „стручни сарадник за КЕ и ОЕ (ВШС)“, „инспектор криминалистичке полиције са ВШС“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила – руководилац групе (у ПУ Бања Лука)“, „стручни сарадник за издавање личних докумената и регистрацију моторних возила (ВШС)“, „стручни сарадник за послове путних исправа и оружја – руководилац (у ПС Ново Горажде, Рудо, Рибник и Источни Стари Град)“, „стручни сарадник за радне односе и социјална питања“, „стручни сарадник за радне односе, социјална питања и кадровске евиденције“, „стручни сарадник за контролу оружја и муниције“, “стручни сарадник за послове оружја“ и „стручни сарадник за издавање личних докумената, регистрацију моторних возила и послове оружја“ само због тога што немају стручну спрему стечену према раније важећим прописима из области образовања.
С обзиром на изложено Суд је оцијенио да прописивање из члана 90. Правилника, у наведеном дијелу, није у сагласности ни са чланом 108. Устава.
Према члану 115. Устава Републике Српске, није у надлежности Суда да цијени усаглашеност прописа са законима које је усвојила Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, у конкретном случају са чланом 2. Закона о забрани дискриминације (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 59/09 и 66/16).
С обзиром на утврђене разлоге неуставности и незаконитости разматрање навода даваоца иницијативе о несагласности оспореног прописивања са одредбама Закона о раду није, по оцјени Суда, од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.
Наводе даваоца иницијативе о повреди Болоњске декларације из 1999. године Суд није разматрао, јер се ради о паушалним наводима, без образложења на који начин је оспореним прописивањем дошло до повреде наведене декларације.
Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-91/24
22. октобар 2025. године