Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 22. октобра 2025. године, д о н и о  је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање број: 01-1324-10/24/Р-120-1310 од 17. децембра 2024. године („Службени гласник Републике Српске“ број 111/24) коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске.

О б р а з л о ж е њ е

Александар Шкорић из Приједора дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање („Службени гласник Републике Српске“ број 111/24), коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске. Давалац иницијативе наводи да оспорена одлука није у сагласности са одредбама чл. 53. и 108. Устава Републике Српске те одредбама члана 52. став 2, члана 47. став 3. и члана 70. Закона о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21), чл. 10, 11. и 14. Закона о облигационим односима и члана 81. став 5. Закона о електричној енергији. Даље се наводи да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске донијела оспорени акт без прибављеног мишљења Савјетодавног тијела за заштиту потрошача, како је то предвиђено чланом 52. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској, чиме је повриједила право потрошача на адекватну заштиту њихових интереса, а самим тим и начело равноправности прописано чланом 11. Закона о облигационим односима. Такође, иницијативом се указује да је Одлука незаконита и у погледу рока обавјештења потрошача о одобравању цијене енергије и тарифних ставова, јер се обрачун испоручене електричне енергије по увећаној цијени почео вршити већ након девет дана од дана саопштавања промјене цијене, што је у супротности са чланом 47. став 3. Закона о заштити потрошача у Републици Српској и чланом 81. став 5. Закона о електричној енергији. На наведени начин је, по мишљењу даваоца иницијативе, нарушена равнотежа права и обавеза на штету потрошача, што је довело и до повреде одредбе члана 70. Закона о заштити потрошача у Републици Српској. Поред тога, давалац иницијативе истиче да из образложења Одлуке произилази да је јавни снабдјевач за количину енергије за јавно снабдијевање у 2025. години спровео поступак прикупљања понуда, али да се због високо понуђених цијена од стране трговаца те избјегавања шокова за најосјетљивије категорије купаца јавни снабдјевач одлучио да се предметна електрична енергија набави искључиво од производних предузећа из састава Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, гдје је на основу уговора о уређењу међусобних односа, те сагледавањем укупних потреба за електричном енергијом купаца који имају право на јавно снабдијевање израчуната цијена набавке електричне енергије у износу од 0,0777 КМ/kWh. На овај начин је, по мишљењу даваоца иницијативе, дошло до повреде чл. 10. и 14. Закона о облигационим односима, којима је дефинисано начело савјесности и поштења те забрана стварања и искоришћавања монополског положаја на тржишту. Сходно наведеном, предлаже се да Суд утврди да оспорени правни акт није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о заштити потрошача и Законом о облигационим односима.

Такође, Дарио Љ. Сандић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање („Службени гласник Републике Српске“ број 111/24), коју је донијела Регулаторна комисија за енергетику. У иницијативи се наводи да оспорена одлука није у сагласности са одредбама чл. 5, 10, 13, 21, 35, 36, 51, 53 и 68. Устава Републике Српске и одредбама Закона о електричној енергији, уз указивање на Одлуку Уставног суда Републике Српске број У-3/23 од 28. фебруара 2024. године којом је утврђена неуставност тачке IV Одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској број 01-421-25/22/Р-443 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22), те неуставност и незаконитост тач. II и IV Одлуке о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године  („Службени гласник Републике Српске“ број 125/22). Образлажући разлоге оспоравања, давалац иницијативе истиче да оспореним одредбама одлуке нису отклоњене дискриминација и неуставност које је Уставни суд утврдио у Одлуци број У-3/23, односно да је ова одлука остала идентична ранијој одлуци коју је Уставни суд утврдио неуставном. Наиме, по мишљењу даваоца иницијативе, одредбе оспорене одлуке којима се уводе појмови тарифних група: бијела, плава и црвена идентичне су одредбама раније неуставне одлуке у којој су тарифне групе биле означене као домаћинство 1. и  домаћинство 2. На тај начин, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је оспореним прописивањем опет довела у „неравноправан положај грађане који троше више електричне енергије мјесечно од грађана који троше мање електричне енергије, а у зависности од броја чланова породичног домаћинства, подручја гдје живе, врсте објекта становања и начина живота“. Закључно, предлаже да Суд на основу одредаба чл. 108, 109. и 115. Устава Републике Српске и одредаба Закона о електричној енергији утврди неуставност и незаконитост Одлуке о одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање („Службени гласник Републике Српске“ број 111/24).

С обзиром на то да је у конкретној уставноправној ствари више субјеката посебним иницијативама тражило оцјењивање уставности и законитости исте одлуке, Суд је, на основу члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 114/12, 29/13 и 90/14), рјешењем број У-6/25 од 28. маја 2025. године, спојио наведене иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу број У-41/25 иницијативи која је евидентирана под бројем У-6/25.

У одговорима на обје иницијативе, које је доставила Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, наводи се да се одредбе чл. 51. и 52. Закона о заштити потрошача у Републици Српској односе на пружаоца услуге, а не на рад јавних институција, указујући на то да је  Уставни суд Републике Српске, Одлуком број У-3/23 од 28. фебруара 2024. године, Одлуку о тарифним ставовима за јавно снабдијевање прогласио општим правним актом, а у чијим поступцима доношења, по мишљењу доносиоца акта, не постоји обавеза формирања савјетодавног тијела. Даље се наводи да одредбе члана 47. став 3. Закона о заштити потрошача Републике Српске и члана 81. став 5. Закона о електричној енергији нису релевантне и не могу имати утицај на правну ваљаност одлуке. Наиме, оспорена одлука је објављена дана 23.12.2024. године у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 111/24, а ступила на снагу 31.12.2024, што је у складу са одредбом члана 109. став 1. Устава Републике Српске. Такође истичу да иако је објављивање промјене цијене и других услова продаје у разумном року од 15 дана прије примјене, обавеза снабдјевача електричном енергијом, сходно члану 81. Закона о електричној енергији, Регулаторна комисија је поред тога, поштујући начело јавности рада, у поступку доношења оспорене одлуке, дана 20. новембра и 11. децембра 2024. године, објавила обавјештење за јавност о поднесеном захтјеву Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, за одобрење тарифних ставова за јавно снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом у Републици Српској, који би се примјењивали од 1. јануара 2025. године, као и да се достављени захтјев јавног снабдјевача са промијењеном цијеном налази на интернет страници Регулаторне комисије (у прилогу одговора у документацији, између осталог, налазе се два саопштења за јавност, број 01-1324-3/24 од 20. новембра 2024. и број 01-1324-9/24 од 11. децембра 2024. године). Сем тога, наводи се да је Регулаторна комисија 17. децембра 2024. године објавила обавјештење за јавност, да је донесена одлука о давању сагласности на цијену енергије за јавно снабдијевање крајњих купаца и на захтијеване укупне тарифне ставове за јавно снабдијевање, а за потврду својих навода, доносилац акта је доставио допис насловљен као „обавјештење за јавност“ под бројем 01-1324-11/24 од 17. децембра 2024. године. У одговору се такође оспоравају наводи иницијативе о повреди чл. 10 и 14. Закона о облигационим односима. Доносилац оспореног акта наводи да је цијена набавке електричне енергије образложена у мјери која оправдава њену неопходност и сврсисходност, те да оспорена одлука управо има за циљ заштиту купаца који се снабдијевају у систему јавног снабдијевања, у односу на нестабилност цијена на отвореном тржишту. Наводе да је у побијаној одлуци јасно образложено како је утврђена цијена електричне енергије, да је јавни снабдјевач образложио да је извршено прикупљање понуда, односно истраживање тржишта, а на основу чега је утврђено да би просјечна цијена електричне енергије на велепродајном тржишту била вишеструко већа од цијене електричне енергије утврђене оспореном одлуком, чиме је испоштована суштина одредбе члана 72. став 5. Закона о електричној енергији, да се обезбиједи што повољнија цијена јавног снабдијевања с једне стране, односно да се осигурају услови за редовно и сигурно снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом (од стране јавног снабдјевача), с друге стране. У одговору се такође негира дио иницијативе којом се указује да одредбама оспорене одлуке нису отклоњене дискриминације и неуставности из одлуке Уставног суда број У-3/23 од 28. марта 2024. године, при чему се указује на рјешење Уставног суда Републике Српске број У-31/24 од 26. марта 2025. године, којим није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности и законитости чл. 4. и 19. Тарифног система за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже („Службени гласник Републике Српске“ бр. 119/22 и 24/24), а на основу којих одредаба Тарифног система је и донесена ова оспорена одлука. Слиједом наведеног предлажу да Уставни суд Републике Српске не прихвати предметне иницијативе.

Одлуку о  одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање („Службени гласник Републике Српске“, бр. 111/24) донијела је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на основу члана 28. тачка 14, члана 30. став 2. и члана 87. став 2. Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20) и одредбе члана 33. став 1. тачка в) Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 59/10). Овом одлуком се прихвата захтјев јавног снабдјевача Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, и одобрава цијена енергије за јавно снабдијевање крајњих купаца електричне енергије у износу од 0,0777 КМ/kWh за набавку електричне енергије и 2,48 КМ по мјерном мјесту мјесечно за услугу снабдијевања (тачка I); тачком II прихвата се захтјев јавног снабдјевача Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, и одобравају се тарифни ставови за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској, како слиједи:

Тарифни ставови наведени у горњој табели не садрже порез на додату вриједност, а обрачунска снага за крајње купце којима се обрачунска снага не утврђује мјерењем износи: остала потрошња 2, 3, 6. и 7. тарифна група: 5 кW и домаћинства 1. и 2. тарифна група: 3,3 кW. Мањи дневни тарифни ставови (МТ) примјењују се у времену од 22 - шест часова за зимско рачунање времена, односно од 23 до седам часова за љетно рачунање времена и у дане викенда непрекидно од петка у 22 (23) до понедјељка у шест (седам) часова; тачком III јавни снабдјевач Мјешовити холдинг „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, дужан је да, на одговарајући начин, објави тарифне ставове и релевантне одредбе ове одлуке и учини их доступним крајњим купцима који имају право на јавно снабдијевање, док је тачком IV одређено да се ова одлука објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“ и на интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске, а ступа на снагу 1. јануара 2025. године; тачком В одређено је да даном ступања на снагу ове одлуке престаје важити Одлука о тарифним ставовима за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској број 01-599-2/22/Р-58-445 од 15. децембра 2022. године („Службени гласник Републике Српске“, број 125/22 и 25/24).

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одлуке Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске утврђено да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да Република обезбјеђује заштиту потрошача (члан 53), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, те да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Поред наведеног, Суд је имао у виду да су Законом о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20) уређени циљеви и начин остваривања електроенергетске политике, услови и начин обављања електроенергетских дјелатности, надлежности Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске у сектору електричне енергије, начин функционисања и развоја тржишта електричне енергије, права и обавезе учесника на тржишту, надзор над тржиштем, заштита купаца електричне енергије, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за уређивање електроенергетске области (члан 1); да се овај закон заснива на начелима недискриминације, правичности, транспарентности, тржишне конкуренције, слободе кретања робе и слободе пружања услуга, заштите права крајњих купаца, јавног интереса и заштите животне средине, те слободе избора снабдјевача електричном енергијом (члан 3); да је оператер дистрибутивног система електричне енергије енергетски субјект који обавља дјелатност дистрибуције електричне енергије и управљања дистрибутивним системом електричне енергије, да је одговоран за рад, одржавање и развој дистрибутивног система на одређеном подручју, његово повезивање са другим системима и за обезбјеђење дугорочне способности система да испуни потребе за дистрибуцијом електричне енергије на економски оправдан начин (члан 5. тачка 4), да снабдијевање означава продају електричне енергије крајњим купцима, укључујући и препродају, да је снабдјевач електроенергетски субјект који обавља дјелатност снабдијевања електричном енергијом (члан 5. тач. 6. и 7), да  купац  означава купца на велико или крајњег купца електричне енергије, да крајњи купац означава купца који купује електричну енергију за сопствену употребу (члан 5. тач. 13. и 14), да је корисник система произвођач, односно крајњи купац (члан 5. тачка 25); да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске регулаторно тијело које регулише и врши надзор над тржиштем електричне енергије на принципима непристрасности, транспарентности, правичности, недискриминације, ефикасне конкуренције, независности и заштите свих учесника на тржишту електричне енергије (члан 26); да у извршавању послова из своје надлежности, утврђених овим законом, Регулаторна комисија предузима мјере и активности којима се доприноси, између осталог, обезбјеђивању стабилног, транспарентног и недискриминаторског регулаторног оквира (члан 27. тачка 3), те заштита купаца електричне енергије (члан 27. тачка 12); да Регулаторна комисија има надлежност да, поред осталог, доноси тарифни систем за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже, да утврђује тарифне ставове за кориснике дистрибутивних система (дистрибутивна мрежна тарифа) и одобрава цијене јавног снабдијевања купаца који имају право на универзалну услугу  (члан 28. тач. 5, 6. и 14); да у вршењу својих надлежности Регулаторна комисија доноси опште и појединачне правне акте, да се општи акти, као и појединачни акти који су од значаја за права и обавезе већег броја субјеката, а односе се на регулаторну надлежност, објављују у “Службеном гласнику Републике Српске” и на интернет страници Регулаторне комисије (члан 30. ст. 1, 2. и 4); да Регулаторна комисија доноси методологију за утврђивање накнаде за коришћење дистрибутивне мреже (дистрибутивна мрежна тарифа), засновану на начелима пропорционалности и недискриминације, јавних и недискриминаторских критеријума за признавање трошкова, подстицања ефикасног коришћења дистрибутивне мреже, фер баланса између квалитета услуге и цијене коју плаћају корисници мреже, забране унакрсне субвенције између различитих група корисника мрежа, подстицања повећања ефикасности рада оператера дистрибутивног система, повећање сигурности снабдијевања, укључујући и информациону безбједност, интеграције тржишта и примјене савремених технологија, одрживог инвестирања у дистрибутивну мрежу (члан 55. став 1), да начин обрачуна и износ накнаде за коришћење дистрибутивне мреже и висине тарифних ставова по категоријама потрошње и групама купаца утврђује Регулаторна комисија, на приједлог оператера дистрибутивног система, а на основу методологије за утврђивање накнаде за коришћење дистрибутивне мреже из става 1. овог члана (члан 55. став 2); да су тарифни ставови за коришћење дистрибутивне мреже јединствени на цијелој територији Републике Српске (члан 55. став 3); да се снабдијевање електричном енергијом врши у складу са овим законом, општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом и уговором који закључују снабдјевач и купац, те другим подзаконским актима донесеним на основу овог закона (члан 71. став 1); да с циљем обезбјеђења универзалне услуге снабдијевања електричном енергијом малих купаца и домаћинстава који нису изабрали снабдјевача на тржишту, Влада, на основу извјештаја из члана 28. став 1. тачка 12) овог закона, доноси одлуку којом одређује јавног снабдјевача, да се универзална услуга коју обавља снабдјевач из става 1. овог члана обавља као јавна услуга снабдијевања према регулисаним условима оним купцима који имају право на јавно снабдијевање и који слободно изаберу или по аутоматизму користе такав начин снабдијевања, по лако упоредивим, недискриминаторским и транспарентним цијенама (члан 72. ст. 1. и 2); да је јавни снабдјевач дужан да, с циљем осигурања потребних услова за редовно и сигурно снабдијевање крајњих купаца електричном енергијом који имају право на јавно снабдијевање, набавља потребну електричну енергију у конкурентском поступку (аукција, јавни оглас, организовано тржиште и слично) (члан 72. став 5); да је снабдјевач електричном енергијом дужан да купце непосредно обавијести о промјени цијена и других услова продаје у разумном року, а најкасније 15 дана прије примјене измијењених цијена или услова продаје (члан 81. став 1. тачка 5); да тарифне ставове за снабдијевање крајњих купаца код јавног снабдјевача одобрава Регулаторна комисија на основу цијене електричне енергије остварене у конкурентском поступку из члана 72. став 5. овог члана (члан 87. став 2), да су тарифни ставови за јавно снабдијевање крајњих купаца исте категорије и групе купаца једнаки за све купце у Републици Српској (члан 87. став 3); да тарифни систем за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже доноси Регулаторна комисија, да се тарифним системом из става 1. овог члана утврђују категорије потрошње и групе купаца, тарифни елементи за утврђивање количине испоручене електричне енергије и начин примјене тарифних ставова за израчунавање цијене испоручене електричне енергије (члан 88).

Одредбама Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ” бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени гласник Републике Српске” бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), на које се указује иницијативама, прописано је да су стране у облигационим односима слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи (члан 10); да су стране у облигационом односу равноправне (члан 11) и да у заснивању облигационих односа стране не могу установљавати права и обавезе којима се за било кога ствара или искоришћава монополски положај на тржишту (члан 14).

Такође, Законом о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) ) прописано је да је услуга од општег економског интереса, између осталог, услуга снабдијевања електричном енергијом, која се пружа посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе или орган на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса те да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (члан 46. ст. 1 и 2); да трговац који пружа економску услугу посредством дистрибутивне мреже дужан је да омогући потрошачима прикључак на дистрибутивну мрежу и употребу прикључка, мреже и услуге под унапријед познатим и уговореним условима прописаним од трговца или другог овлашћеног органа, уколико за то постоји техничка могућност, да услове и промјене услова из става 1. овог члана трговац или други овлашћени орган дужан је да објави у најмање једном дневном листу који се дистрибуира на територији Републике и на својој интернет страници, да је за пружање услуга из става 1. овог члана трговац дужан да са потрошачем закључи уговор у писаној форми на основу општих услова, као и да потрошача обавијести, у писаној форми, о свакој промјени услова пружања економских услуга из уговора, најкасније мјесец дана прије почетка примјене тих услова (члан 47. ст. 1, 2. и 3); да је трговац који пружа економску услугу дужан да успостави бесплатну и лако доступну контакт линију за помоћ потрошачима у вези са коришћењем економске услуге, да потрошач који је незадовољан квалитетом и обрачуном пружене економске услуге има право да трговцу поднесе приговор у писаној или електронској форми у року који је прописан у уговору из члана 46. став 2. овог закона, да је трговац који пружа економску услугу дужан да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду морају учествовати представници удружења за заштиту потрошача, да је комисија из става 3. овог члана обавезна да на рекламацију потрошача одговори у писаној форми у року од 30 дана од дана пријема приговора, о чему води посебну евиденцију, да у одговору комисија из става 3. овог члана мора да наведе да ли уважава потрошачки приговор, да образложи своју одлуку по приговору и понуди конкретан приједлог за разрјешење потрошачког приговора (члан 51); да надлежни органи који одлучују о правима и обавезама потрошача - економских услуга обавезни су да формирају савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача, а то тијело своје одлуке доноси без дискриминације, на транспарентан и објективан начин, да надлежни органи из става 1. овог члана своје одлуке доносе након прибављања мишљења Савјетодавног тијела из става 1. овог члана (члан 52. ст. 1. и 2); да непоштена одредба у потрошачком уговору је одредба о којој се није појединачно преговарало и која, супротно начелу савјесности и поштења, нарушава равнотежу права и обавеза на штету потрошача или чијим би се испуњењем значајно одступило од оправданог очекивања потрошача, да се сматра да се о појединој уговорној одредби није појединачно преговарало ако је ту одредбу унапријед формулисао трговац, а потрошач није имао утицај на њен садржај, а нарочито ако је ријеч о одредби унапријед сачињеног типског уговора, да ако се појединачно преговарало о појединој уговорној одредби или појединим аспектима уговорне одредбе, то не утиче на могућност да се остале одредбе уговора оцијене као непоштене, ако цјелокупна оцјена уговора указује на то да је ријеч о типском уговору, да када трговац тврди да се о појединој уговорној одредби у унапријед формулисаном типском уговору појединачно преговарало, дужан је да то докаже (члан 70).

Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, сагласно цитираним законским одредбама, у којима су садржане надлежности овог органа,  била овлашћена да донесе оспорену одлуку којом се одобрава цијена енергије за јавно снабдијевање крајњих купаца електричне енергије и одобри тарифне ставове за јавно снабдијевање електричном енергијом у Републици Српској.

Оцјењујући оспорену одлуку у односу на Закон о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21), Суд је оцијенио да истом није дошло до повреде одредаба на које се позива давалац иницијативе. Наиме, чланом 46. став 2. овог закона прописано је  да се пружање ове услуге заснива на уговорном односу између потрошача и трговца, да потрошач који је незадовољан квалитетом и обрачуном пружене економске услуге има право да трговцу поднесе приговор у року одређеном  у уговору, а трговац је дужан да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду морају учествовати представници удружења за заштиту потрошача (члан 51. ст. 2. и 3), док је чланом 52. ст. 1. и 2. прописано да надлежни органи који одлучују о правима и обавезама потрошача -  економских услуга су обавезни да формирају савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача, које своје одлуке доносе након прибављања мишљења овог савјетодавног тијела. Дакле, имајући у виду наведене одредбе Закона о заштити потрошача у Републици Српској, произлази да је формирање савјетодавног тијела, односно обезбјеђење учешћа представника потрошача обавеза даваоца услуге у поступку одлучивања по приговору потрошача/корисника предметне услуге, а не обавеза доносиоца оспореног акта. Суд је такође оцијенио да наводи иницијативе, којима се указује на повреду одредаба члана 47. став 3. истог закона, није од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

У погледу навода даваоца иницијативе да јавни снабдјевач Мјешовити холдинг „Електропривреда Републике Српске“, Матично предузеће, а.д. Требиње, користи своју доминантну позицију набављајући електричну енергију унутар свог холдинга, ограничавајући могућност за ниже цијене и стварање конкуренције која би могла смањити трошкове, по оцјени Суда, представља посебан поступак набавке и утврђивања цијене електричне енергије, гдје Регулаторна комисија у оквиру својих надлежности врши надзор над тржиштем електричне енергије у складу са Законом о електричној енергији, о чему Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да одлучује.

У вези са наводима даваоца иницијативе, којима се указује на повреду члана 10. Устава Републике Српске, Суд напомиње да је  рјешењем број У-31/24 од 26. марта 2025. године („Службени гласник Републике Српске“ број 30/25), између осталог, утврђено да је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске била овлашћена да купце у категорији потрошње домаћинства разврста у тарифне групе: тарифна група једнотарифна бијела, тарифна група једнотарифна плава, тарифна група једнотарифна црвена, тарифна група двотарифна бијела, тарифна група двотарифна плава и тарифна група двотарифна црвена, као и да одреди тарифне елементе који се примјењују приликом утврђивања тарифних ставова за обрачун цијене електричне енергије за тарифне купце, на начин како је то предвиђено одредбама члана 19. ст. 4. до 10. Тарифног система за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже („Службени гласник Републике Српске,“ бр. 119/22 и 24/24), те да се истим разврставањем у наведене тарифне групе не нарушава  начело једнакости из члана 10. Устава, јер подразумијева да сви купци електричне енергије који се налазе у истој тарифној групи уживају исти правни третман и плаћају исту цијену електричне енергије. Дакле, на основу наведених одредабаТарифног система, у оспореној одлуци су утврђене категорије потрошње и групе купаца, тарифни елементи за утврђивање количине испоручене електричне енергије и начин примјене тарифних ставова за израчунавање цијене испоручене електричне енергије, а све у складу са чланом 88. став 2. Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број 68/20).

Имајући у виду наведено, оспорено прописивање је, по оцјени Суда, у сагласности и са чланом 108. Устава.

Суд није разматрао наводе даваоца иницијативе да оспорене одредбе Одлуке о  одобравању цијене енергије и тарифних ставова за јавно снабдијевање нису у сагласности  са  одредбама чл. 5, 13, 21, 35, 36, 51, 53. и  68. Устава Републике Српске, јер у иницијативи нису наведени уставноправни разлози у чему се, у конкретном случају, састоји повреда ових одредаба.  

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске,  у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                              ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                             УСТАВНОГ СУДА    

                                                                                                          Мр  Џерард  Селман

Број: У-6/25

22. октобар 2025. године