Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ('“Службени гласник Републике Српске'“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула 2024. године, д о н и о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности запослених у Окружном јавном тужилаштву у Бијељини, број А-304/23 од 10. маја 2023. године, који је донио главни окружни тужилац у Бијељини, није у сагласности са Уставом Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Наташа Перић из Бијељине, коју заступа Ђорђе Васић, адвокат из Бијељине, дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 5. тачка н) и члана 7. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених у Окружном јавном тужилаштву у Бијељини, број А-304/23 од 10. маја 2023. године, који је донио главни окружни тужилац у Бијељини. У иницијативи се наводи да у преамбули овог правилника није наведен пропис на основу којег је донесен и чије одредбе се њиме детаљније разрађују, што је у супротности са чланом 52. став 1. тачка 1) Правила за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 24/12). Надаље, давалац иницијативе сматра да је оспореним одредбама Правилника дошло до повреде Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске и Закона о државним службеницима, јер је запосленима у Окружном јавном тужилаштву у Бијељини дат мањи обим права и утврђени су неповољнији услови рада од права и услова утврђених овим законом, што истовремено представља и повреду члана 9. став 1. Закона о раду. Такође је мишљења да предметно прописивање није у сагласности са чланом 9. Уредбе о дисциплинској и материјалној одговорности у републичким органима управе Републике Српске, јер истим није предвиђен претходни поступак у случају тежих повреда радне дужности. Накнадно, Данка Продановић из Бијељине дала је овом суду иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чл. 5, 6, 7, 42, 44, 51. и 53. истог правилника, јер сматра да ове одредбе нису у сагласности са чл. 140, 141. и 149. став 1. Закона о раду. Такође, указује на то да Правилник не предвиђа право на жалбу против првостепеног рјешења о дисциплинској одговорности, те посебно истиче да овај правилник није објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“, нити је добио сагласност Републичког јавног тужилаштва.
У одговору на иницијативе који је доставило Окружно јавно тужилаштво у Бијељини наводи се да запослени у тужилаштвима и судовима немају статус државних службеника нити намјештеника, да јавни конкурс за пријем запослених расписује главни тужилац, те доноси одлуку о избору најбољег кандидата, на коју учесници у конкурсу имају право приговора о којем одлучује главни тужилац, а против ове одлуке кандидати могу покренути управни спор. Надаље, у одговору се указује на то да су према Закону о јавним тужилаштвима Републике Српске тужилаштва самостални државни органи и да немају статус органа управе, те да овај закон не предвиђа да је за правилник донесен унутар окружног тужилаштва, који доноси главни тужилац, неопходна сагласност главног републичког тужиоца. Коначно, у погледу питања објављивања оспореног правилника, његов доносилац наводи да је овај акт након доношења, у интегралном тексту достављен свим запосленима и тужиоцима ради упознавања са садржајем истог.
С обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више лица посебним иницијативама тражило да се оцијени уставност и законитост истог правилника, Суд је, на основу члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-1/24 од 28. фебруара 2024. године, спојио ове иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу број У-7/24 иницијативи која је евидентирана под бројем У-1/24.
Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности запослених у Окружном јавном тужилаштву у Бијељини, број А-304/23 од 10. маја 2023. године, донио је главни окружни тужилац у Бијељини на основу члана 8. став 2. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 69/16) и члана 8. став 1. тач. 1. и 12. Правилника о унутрашњој организацији и пословању јавних тужилаштава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 101/22). Оспореним одредбама овог правилника прописани су: теже повреде радних дужности (члан 5), лакше повреде радних дужности (члан 6), дисциплинске мјере за повреду радних дужности из члана 5. овог правилника (члан 7), рок за доношење рјешења о дисциплинској одговорности, лица којима се доставља ово рјешење, те услови за обустављање дисциплинског поступка (члан 42), рок за изјављивање приговора против првостепеног рјешења, те даљи поступак по приговору (члан 44), услови за суспендовање запосленог против кога је покренут дисциплински поступак (члан 51), рок за изјављивање приговора против рјешења о суспензији, те да приговор не одлаже извршење рјешења (члан 53).
Разматрајући наводе иницијативе Суд је имао у виду одредбе члана 128. Устава, којим је утврђено да је јавно тужилаштво самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других по закону кажњивих дјела и улаже правна средства ради заштите законитости (став 1), да се оснивање, организација и надлежности јавног тужилаштва уређују законом (став 2), те да јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава и закона (став 3). Према члану 109. Устава, закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу (став 1), а прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу (став 2).
Чланом 65. оспореног Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених у Окружном јавном тужилаштву у Бијељини прописано је да овај правилник ступа на снагу даном доношења.
Окружно јавно тужилаштво у Бијељини је у свом одговору на иницијативу, на захтјев Суда да се децидно изјасни да ли је оспорени правилник објављен, навело да је исти након доношења, у интегралном тексту достављен свим запосленима и тужиоцима ради упознавања са његовим садржајем, из чега произлази да овај општи акт није објављен, као и да не садржи одредбу о објављивању, односно да ступа на снагу даном доношења.
Полазећи од наведеног, Суд је заузео став да је, према члану 109. Устава, Правилник морао бити објављен како би се учинио доступним, те да би тек протеком прописаног времена од дана објављивања ступио на снагу, односно постао дио правног поретка. Имајући у виду да оспорени правилник није могао постати дио правног поретка због чињенице необјављивања на прописани начин, а које је саставни дио материјализације правног акта, као елемента његове форме, Суд је оцијенио да исти није сагласан са Уставом.
У вези са наведеним утврђењем, Суд је имао у виду да је његова примарна улога заштита уставности и законитости, односно заштита виталних вриједности на којима почива правни поредак у цјелини, те да се необјављивањем општих аката на прописани начин нарушава интегритет уставноправног система Републике Српске. Суд је, дакле, заузео став да треба интервенисати у случајевима када се поставља питање уставности општег акта који није објављен на прописани начин, а примјењује се и производи правне посљедице. Стога, у конкретном случају Суд је утврдио да оспорени правилник, који није објављен и не садржи одредбу о објављивању, у цијелости није сагласан са чланом 109. Устава.
С обзиром на овакав став у погледу уставности Правилника у цјелини, Суд сматра да је беспредметно разматрати и оцјењивати уставност и законитост појединих одредаба овог акта које су оспорене у иницијативама.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности предметног правилника одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-1/24
17. јул 2024. године