На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 25. јуна 2024. године, д о н и ј е л о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Изборним законом Републике Српске, број 02/1-021-450/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Тринаестој посебној сједници одржаној 19. априла 2024. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 3. јуна 2024. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03/1-011-227/24 од 3. јуна 2024. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Изборном закону Републике Српске број 02/1-021-450/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Тринаестој посебној сједници одржаној 19. априла 2024. године. Уз наведени акт достављен је предметни закон, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03/8.02-3-020-11/24 од 29. априла 2024. године, те акт број 03/8.02-3-020-11-1/24 од 7. маја 2024. године, који садржи Образложење Одлуке Клуба Бошњака о покретању поступка заштите виталног националног интереса број 03/8.02-3-020-11/24 од 29. априла 2024. године.
У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Тринаестој посебној сједници одржаној 19. априла 2024. године изгласала Изборни закон Републике Српске, број 02/1-021-450/24, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овим законом повријеђен витални национални интерес тог народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса да одлучи да ли је Изборним законом Републике Српске, број 02/1-021-450/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на посебној сједници одржаној 19. априла 2024. године, повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Уз наведени акт предсједавајуће Вијећа народа од 3. јуна 2024. године, Суду је достављен извод из стенограма са Тринаесте посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 19. априла 2024. године (дио који се односи на предметни закон), извод из стенограма са Осме редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 16. маја 2024. године (дио који се односи на овај закон), те извод из стенограма са Пете сједнице Заједничке комисије Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске одржане 27. маја 2024. године (дио који се односи на усаглашавање ставова поводом изгласаног закона).
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 10. јуна 2024. године донијело Рјешење број УВ-3/24 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Изборном закону Републике Српске, број 02/1-021-450/24, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Тринаестој посебној сједници одржаној 19. априла 2024. године.
Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 10. јуна 2024. године Клубу делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису дали одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.
У одговору који је на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа доставила Народна скупштина Републике Српске, поред осталог, наведено је да предметни захтјев ни са формалног, ни са материјално-правног аспекта није утемељен на Уставу Републике Српске. Прије свега, наводи се да Клуб делегата бошњачког народа није навео релевантне правне чињенице које се односе на оспорени закон, да је захтјев нејасан и непотпун, без елемената који су за овакве захтјеве неопходни, те да се у конкретном случају злоупотребљава институт заштите виталног националног интереса. По мишљењу Народне скупштине, из образложења Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа није видљиво на који начин је повријеђен витални национални интерес тог народа осим што се неосновано позивају да је Изборни закон Републике Српске усмјерен против државе Босне и Херцеговине, конкретно Централне изборне комисије, те неаргументовано указују да поменутим законом неће моћи остварити право да буду заступљени у саставу органа за спровођење избора и саставу различитих органа власти јер избори прописани предметним законом не обезбјеђују пропорционалну заступљеност конститутивних народа базирану на основу пописа из 1991. године. У одговору се даље наводи да незадовољство законским рјешењем не може бити предмет одлучивања у поступку пред Вијећем за заштиту виталног интереса, па се оваквим захтјевом злоупотребљава уставни институт заштите виталног националног интереса конститутивних народа. Изборни закон Републике Српске, како се наводи у одговору, подједнако се односи на све адресате, без обзира на националност, јер се примјењује на све субјекте у изборном процесу. Оспорени закон, по мишљењу доносиоца, има за циљ да дефинише питање избора, као уставне материје која је од посебног значаја за Републику Српску и њене грађане. Изборни закон Републике Српске заснива се на принципима јачања интегритета изборног процеса, повећању транспарентности, те обезбјеђењу одржавања поштених избора. На основу наведеног сматрају да Изборни закон Републике Српске нема национални предзнак, да се закон у цјелини односи и примјењује једнако на све адресате у истим ситуацијама, да не садржи одредбе којима се дискриминишу или фаворизују припадници било ког конститутивног народа или припадника народа из реда Осталих.
Изборним законом Републике Српске уређују се избор и именовање посланика Народне скупштине Републике Српске и делегата Вијећа народа Републике Српске, предсједника и потпредсједника Републике Српске, делегата Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине из Републике Српске, одборника скупштине града, одборника скупштине општине, избор и опозив градоначелника града и начелника општине, избор чланова савјета мјесне заједнице, именовање органа за спровођење избора, заштита изборног права, правила понашања у изборној кампањи, финансирање изборне кампање, као и друга питања од значаја за спровођење овога закона (члан 1).
Законским одредбама у односу на које се тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа прописано је: да ниједно лице које је на издржавању казне изречене од Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (у даљем тексту: Трибунал) и ниједно лице које је под оптужницом Трибунала, а које се није повиновало наредби да се појави пред Трибуналом, не може бити уписано у бирачки списак, не може бити кандидат, ни вршити било коју именовану, изборну ни другу јавну функцију на територији Републике Српске, да уколико је у политичкој странци или коалицији на функцији или положају лице из става 1. овог члана, сматра се да политичка странка или коалиција не испуњава услове за учествовање на изборима (члан 10), да ниједно лице које је на издржавању казне коју је изрекао Суд Босне и Херцеговине, суд Републике Српске или суд Федерације Босне и Херцеговине и суд Брчко дистрикта Босне и Херцеговине или које се није повиновало наредби да се појави пред Судом Босне и Херцеговине, судом Републике Српске или судом Федерације Босне и Херцеговине и судом Брчко дистрикта Босне и Херцеговине због повреда хуманитарног права, а Трибунал је разматрао његов досије прије лишења слободе и утврдио да задовољава међународне правне стандарде, не може бити уписано у бирачки списак, не може бити кандидат, ни вршити било коју именовану, изборну ни другу јавну функцију на територији Републике Српске (члан 11), да ниједно лице које је на издржавању казне коју је изрекао суд друге земље или лице које се није повиновало наредби да се појави пред судом друге земље због повреда хуманитарног права, а Трибунал је разматрао његов досије прије хапшења и утврдио да задовољава међународне правне стандарде, не може бити уписано у бирачки списак, не може бити кандидат, ни имати било коју именовану, изборну ни другу јавну функцију на територији Републике Српске (члан 12), да састав органа за спровођење избора треба да буде мултиетничан, тако да одражава заступљеност конститутивних народа, укључујући и Остале, водећи рачуна о послједњем попису становништва (члан 22), да Народна скупштина Републике Српске има 83 народна посланика, које непосредно бирају бирачи уписани у бирачки списак, да одређени број посланика бира се из вишечланих изборних јединица према формули пропорционалне заступљености из члана 140. овог закона, да компензациони мандати додјељују се у складу са чланом 141. овог закона, да ће најмање четири члана сваког конститутивног народа бити заступљена у Народној скупштини Републике Српске, да бирач има један гласачки листић за мандате пропорционалне заступљености у вишечланој изборној јединици за коју је бирач регистрован у бирачки списак, да мандат посланика Народне скупштине Републике Српске траје четири године (члан 135), да Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине се састоји од 15 делегата, од којих је једна трећина из Републике Српске (пет Срба), да делегате у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске, да посланици из реда бошњачког и хрватског народа и из реда Осталих у Народној скупштини Републике Српске учествују у поступку избора делегата у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине из Републике Српске, да избор делегата из Републике Српске у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине спроводи се одмах по сазивању Народне скупштине Републике Српске, а најкасније 30 дана од дана овјеравања избора у складу са овим законом (члан 159), да припадници националних мањина имају право на заступљеност у скупштини града, односно скупштини општине сразмјерно проценту њиховог учествовања у становништву према посљедњем попису, да се број припадника националних мањина који се непосредно бирају у скупштину града, односно скупштину општине утврђује статутом града, односно општине при чему се припадницима свих националних мањина који у укупном броју становништва те изборне јединице, према посљедњем попису становништва, учествују са више од 3% гарантује најмање једно мјесто, да би се овјерили за учествовање на изборима за попуну гарантованог мандата за припаднике националних мањина у скупштини града, односно скупштини општине, политичке странке и независни кандидати подносе пријаву за учествовање на изборима за скупштину града, односно скупштину општине, у складу с одредбама овог закона, да право пријаве за учествовање на изборима за попуну гарантованог мандата за припаднике националних мањина има и регистровано удружење или други регистровани организовани облик дјеловања националних мањина и група од најмање 40 грађана који имају бирачко право који уз пријаву за учествовање на изборима достављају и имена кандидата, да кандидати које предложи удружење, односно други регистровани организовани облик дјеловања националних мањина и група од најмање 40 грађана који имају бирачко право имају статус независног кандидата, да политичке странке, коалиције политичких странака, удружења националних мањина и други регистровани организовани облици националних мањина, те група од најмање 40 грађана који имају бирачко право могу предложити највише онолико кандидата колико се припадника националних мањина бира у тој изборној јединици (члан 182), да статутом града, односно општине утврђује се потребан број присутних грађана на збору грађана за избор савјета, да за чланове савјета изабрани су кандидати који су добили највећи број гласова бирача који су гласали на збору грађана за избор чланова савјета (члан 187).
Клуб делегата бошњачког народа указује да до повреде виталног националног интереса тог народа, такође, доводе и одредбе чл. 163-181. закона којима се регулише избор органа општине и опозив начелника општине и избор органа града и опозив градоначелника.
У поступку оцјењивања да ли је оспореним Изборним законом Републике Српске дошло до повреде виталних националних интереса бошњачког народа, Вијеће је имало у виду одредбе Устава у односу на које Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске оспорава Закон, као и одредбе Устава које су према оцјени Вијећа од значаја за овај поступак. С тим у вези, Вијеће је узело у обзир: да је чланом 5. став 1. ал. 2. и 8. Устава предвиђено да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа и на слободним изборима; да је чланом 29. Устава предвиђено да грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран, да је бирачко право опште и једнако, да су избори непосредни, а гласање тајно, да се бирачко право на основу члана 29. стиче након претходног пребивалишта у одређеном мјесту у трајању које се утврђује законом; да тачком 5. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, између осталог, остваривање и заштиту људских права и слобода; да у складу са чланом 70. став 1. тачка 2. Устава Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте, да је чланом 71. став 2. Устава који је замијењен тачком 2. Амандмана XXXВИ на Устав Републике Српске утврђено да се изборним законима утврђују изборне јединице и систем подјеле мандата којима се обезбјеђује да све општине буду на одговарајући начин заступљене у Народној скупштини.
Поред тога, Вијеће је узело у обзир да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом ЛXXВИИ на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Разматрајући предметни захтјев, Вијеће је констатовало да је у Образложењу за које је назначено да се односи на предметну одлуку наведено: да избор прописан оспореним Изборним законом Републике Српске не обезбјеђује принцип адекватне заступљености у законодавним, извршним и правосудним органима власти сходно члану 97. Устава Републике Српске којим је гарантована пропорционална заступљеност у јавним институцијама у Републици Српској према попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Даље се наводи да је повреда очита у одредбама чл.10, 11. и 12, којима се прописује ограничење бирачког права, јер је, према мишљењу овог клуба, пропуштено да се ограничи бирачко право великом броју лица која су учествовала у извршењу ратних злочина, те ће се тако дозволити да исти партиципирају у власти, што је директно усмјерено на витални национални интерес тог народа; да се утврђивањем састава органа за спровођење избора у члану 22. Изборног закона Републике Српске оставља могућност за арбитрарност којом може доћи до повреде виталног националног интереса, јер не прописује обавезу, већ могућност мултиетничности, те се указује на измијењену етничку структуру становништва према послједњем попису становништва у односу на попис из 1991. године; да је одредбом члана 135. предложеног закона одређено да ће најмање четири члана сваког конститутивног народа бити заступљена у Народној скупштини Републике Српске, што је у складу са Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 71. Устава. Међутим, наводи се да је наведена одредба Устава супротна одредби члана 97. Устава Републике Српске, која се требала примијенити при изради овог закона јер је повољнија за бошњачки конститутивни народ; да се чланом 159. Изборног закона такође вријеђа витални национални интерес бошњачког народа јер прописује да се из Републике Српске бира пет делегата из реда српског народа у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, чиме се “преферира” један народ; наводе да је у одредбама чл. 163-181, 182 и 187. Изборног закона Републике Српске такође спорна примјена послједњег пописа становништва јер се законским прописивањем избора органа општине и опозива начелника општине, избора органа града и опозива градоначелника, учествовањем припадника националних мањина у изборима за локални ниво власти и избором савјета мјесне заједнице, по мишљењу клуба, онемогућава да Бошњаци као конститутивни народ остваре право да буду пропорционално заступљени у органима власти. С обзиром на изложено, закључују да је предметним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа у смислу ал. 1, 5. и 9. Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, оспоравајући га у цјелини.
На основу наведених уставних одредаба и Изборног закона Републике Српске, те узимајући у обзир одговор Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, Вијеће је утврдило да наводи из образложења Клуба делегата бошњачког народа не указују на повреду ниједног права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа посебно, који су утврђени чланом 70. Устава који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске.
Приликом ове оцјене Вијеће је прије свега утврдило да наводи о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у чл. 22, 135, 159, 163-182. и 187. Изборног закона Републике Српске, суштински, изражавају бојазан подносиоца захтјева да би будућом нормативном активношћу провођења избора могло доћи до угрожавања права тог народа сходно одредби члана 97. Устава Републике Српске који је допуњен Амандманом LXXXV на Устав, а који, између осталог, обезбјеђује пропорционалну заступљеност конститутивних народа у јавним институцијама Републике Српске, на основу пописа из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Овај општи принцип ће се прецизирати ентитетским законима. Будући да је Амандманом LXXXV на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 97. Устава утврђено да су јавне институције: министарства у Влади Републике Српске, општински органи власти, окружни и општински судови у Републици Српској, у конкретном случају, по оцијени Вијећа, наведеним одредбама закона не доводи се у подређен положај било који конститутивни народ у Републици Српској из разлога што органи за провођење избора нису јавне институције у смислу члана 97. Устава Републике Српске. У вези са наводима подносиоца захтјева да оспорени закон не обезбјеђује пропорционалну заступљеност конститутивних народа базирану на основу пописа из 1991. године, Вијеће је утврдило да је одредбама члана 99. став 2. Изборног закона Републике Српске прописано да бирач који, у складу с овим законом, има право да гласа у граду, односно општини у којој је имао пребивалиште 1991. године, може гласати на бирачком мјесту за гласање у одсуству. Оваквим прописивањем, по оцјени Вијећа, лица бошњачке националности нису стављена у неравноправан положај, због чега не стоје наводи из захтјева да оспорени закон не обезбјеђује пропорционалну заступљеност конститутивних народа на основу пописа из 1991. године. Дакле, Вијеће је оцијенило да чињеница што закон не садржи појам „пописа из 1991. године“, већ „послједњег пописа становништва“, не може бити предмет поступка заштите виталног националног интереса. Оспорени закон се једнако односи на све грађане Републике Српске, те ниједан конститутивни народ његовим прописивањем није доведен у неравноправан положај у уживању права зајамчених Уставом, односно овим законом нису нарушене уставне гаранције из члана 5. став 1. алинеја 2. Устава према којем се уставно уређење темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа. Остали наводи из Образложења о повреди виталног националног интереса бошњачког народа су паушални, не садрже правну аргументацију у смислу уставних гаранција о заштити виталних националних интереса и не могу се довести у везу са одредбама Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске којим је допуњен члан 70. Устава, а којим су дефинисани витални национални интереси конститутивних народа у Републици Српској.
У погледу навода Клуба делегата бошњачког народа, којим се указује на потребу другачијег законског рјешења у чл. 10, 11. и 12. Изборног закона Републике Српске, Вијеће је оцијенило да иста не могу бити предмет разматрања од стране Вијећа, већ само постојеће одредбе онако како су прописане.
На основу изложеног, Вијеће је већином гласова одлучило као у изреци ове одлуке.
Ово одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Вијећа проф. др Радомир В. Лукић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставногсуда Републике Српске
Проф. др Радомир В. Лукић
Број: УВ-3/24
25. јуни 2024. године