Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. јуна 2023. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности члана 6. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18 и 119/21) и члана 2. став 2. и  члана 6.  ст. 1, 2, 3. и 4. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 56/22).

О б р а з л о ж е њ е

Удружење судија Републике Српске поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 6. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18), те члана 2. став 2. и члана 6. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 56/22). Иако се у приједлогу оспорава члан 6. важећег Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској у цјелини из садржаја приједлога и навода о повреди Устава произлази да предлагач у суштини оспорава ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана. Према наводима предлагача одредбе члана 6. раније важећег Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској у вријеме важења нису биле у сагласности са одредбама члана 108. став 1, члана 121. став 2. и члана 127. Устава Републике Српске јер умањују плате судија, те повређују финансијску самосталност судија и доводе у питанје уставно јемство независног и самосталног судства. Из истих разлога предлагач оспорава и оспорене одредбе члана 6. важећег Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској. Поред тога, у приједлогу се образлажу разлози несагласности члана 2. став 2. важећег Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској са чланом 39. став 5. Устава, којим је утврђено да свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором, те предлаже да Суд, након одржане јавне расправе, утврди неуставност оспорених законских рјешења.

Оспореним чланом 6. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18 и 119/21) је прописано да се плате из чл. 2. и 3. овог закона неће повећавати све док просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину не достигне или не буде већа од 1.625 КМ (став 1), да ће се, почевши од године која услиједи након године у којој просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину први пут достигне или буде већа од 1.625 КМ, основна мјесечна плата судија и јавних тужилаца прописана чл. 2. и 3. овог закона, годишње повећати за проценат повећања просјечне мјесечне бруто плате у Републици Српској (став 2), да се проценат повећања из става 2. овог члана израчунава тако што се упореди просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској за календарску годину са просјечном мјесечном бруто платом у Републици Српској из претходне календарске године (став 3), да у случају да се у некој години просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину смањи, основна мјесечна плата судија и јавних тужилаца остаје иста и неће се поново повећати све док просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину не достигне највиши ниво од првог повећања плата у складу са ставом 2. овог члана, а након тога плате судија и јавних тужилаца се повећавају у складу са ставом 2. овог члана (став 4), да је просјечна мјесечна бруто плата за календарску годину она плата коју објави Републички завод за статистику (став 5).

Оспореним чланом 2. став 2. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 56/22) прописано је да је у основну мјесечну плату из става 1. овог члана урачуната накнада за топли оброк, која се не може посебно исказивати.

Оспореним одредбама члана 6. наведеног закона, које су такође предмет оспоравања од стране предлагача, прописано је да се плате из чл. 2. и 3. овог закона неће повећавати све док просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину не достигне или не буде већа од 1.625 КМ (став 1), да ће се, почев од године која услиједи након године у којој просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину први пут достигне или буде већа од 1.625 КМ, основна мјесечна плата судија и тужилаца прописана чл. 2. и 3. овог закона, годишње повећати за проценат повећања просјечне мјесечне бруто плате у Републици Српској (став 2), да се проценат повећања из става 2. овог члана израчунава тако што се упореди просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској за календарску годину са просјечном мјесечном бруто платом у Републици Српској из претходне календарске године (став 3), да у случају да се у некој години просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину смањи, основна мјесечна плата судија и тужилаца остаје иста и неће се поново повећати све док просјечна мјесечна бруто плата у Републици Српској израчуната за календарску годину не достигне највиши ниво од првог повећања плата у складу са ставом 2. овог члана, а након тога плате судија и тужилаца се повећавају у складу са ставом 2. овог члана (став 4).

У току поступка Суд је утврдио да је Одлуком број У-68/21 од 26. априла 2023. године („Службени гласник Републике Српске“ број 43/23) овај суд, у тачки 1. изреке, утврдио да члан 2. став 2. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 56/22) није у сагласности са Уставом Републике Српске, а у тачки 2. изреке није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности, између осталих,  члана 6. ст. 1, 2, 3. и 4. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 56/22). Истом одлуком, у тачки 3. изреке, обустављен је поступак за оцјењивање уставности, између осталог, члана 6. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/18 и 119/21).

Имајући у виду да је наведеном одлуком већ одлучено о истој ствари, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да одбаци поднесени приједлог.

У складу са Рјешењем Суда број: СУ-540/22 од 21. децембра 2022. године, судија проф. др Иванка Марковић је изузета од вијећања и гласања у овом предмету.

На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.