Ус­та­вни суд Ре­пу­бли­ке Српске, на осно­ву чла­на 115. Ус­та­ва Ре­пу­бли­ке Српске, чла­на 37. став 1. тач. а) и г), чла­на 40. став 5,  чла­на 60. став 1. тач. а) и б) и чла­на 61. став 1. тач. г) и д) За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сје­дни­ци одржаној 7. де­цем­бра 2022. го­ди­не,  д о н и о   ј е

 

 

О Д Л У К У

 

Ут­врђује се да члан 17. став 3, члан 56. ст. 2. и 3, члан 58. и  члан 59. став 1. тач. д) и е) Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске и За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17).

Ут­врђује се да члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у ди­је­лу ко­ји гла­си:"..., али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге." Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04).

Ут­врђује се да члан 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21).

Ут­врђује се да члан 56. став 1. тачка е) Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о одржава­њу згра­да ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 101/11).

Не при­хва­та се ини­ци­ја­ти­ва за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на  14. став 1, чла­на 17. став 2, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), чла­на 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 64. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Не при­хва­та се ини­ци­ја­ти­ва за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 5,  чла­на 17. став 1,  чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4 и 5,  чла­на 28, чла­на 65. став 1. тачка д),  чла­на 66. и чла­на 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Дра­ган По­по­вић из Ба­ње Лу­ке дао је Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ини­ци­ја­ти­ву за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 1, чла­на 5, чла­на 16. став 1. тачка е),  чла­на 17. ст. 1, 2. и 3, чла­на 22, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 28, чла­на 29, чла­на 30, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 54, чла­на 56, чла­на 58, чла­на 59, чла­на 61. ст. 1. и 3, чла­на 64. став 2, чла­на 65. став 1. тачка д), чла­на 66. и чла­на 68. Одлу­ке о оп­штим  усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је  ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) (у да­љем тек­сту: Одлу­ка). Из садржине на­во­да да­ва­оца ини­ци­ја­ти­ве прои­зла­зи, при­је све­га, да оспо­ре­на одлу­ка ни­је у са­гла­снос­ти с чла­ном 108. Ус­та­ва Ре­пу­бли­ке Српске из ра­зло­га што је до­не­се­на без по­зи­ва на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр.  97/16 и 36/19) и Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17), као и због то­га што је Уго­вор о стра­те­шком пар­тнер­ству, број 12-Г-1540/17 од 30. ма­ја 2017. го­ди­не, с об­зи­ром на то да  ни­је ја­вна ис­пра­ва и ни­је објав­љен у  службе­ном гла­си­лу, не­до­пу­штен пра­вни основ за ње­но до­но­ше­ње. По­ред то­га, из обра­зложења  ини­ци­ја­ти­ве прои­зла­зи да се њо­ме оспо­ра­ва ус­та­вност одре­да­ба чл. 1, 54. и 68. Одлу­ке и то у одно­су на одре­дбе чл. 68, 101. и 102. Ус­та­ва, те за­ко­ни­тост одре­да­ба чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на 14. став 1, чла­на 17. ст. 1, 2. и 3, чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 28, чла­на 29. став 1, чла­на 30. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 54. ст. 3, 4, 5. и 6, чла­на 58, чла­на 59. став 1, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 65. став 2. Одлу­ке због, ка­ко се на­во­ди, њи­хо­ве не­са­гла­снос­ти с одре­дба­ма За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), За­ко­на  о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), За­ко­на о одржава­њу згра­да („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, број 101/11) и За­ко­на о енер­ге­ти­ци ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 49/09). Обра­злажући на­ве­де­но да­ва­лац ини­ци­ја­ти­ве изно­си ра­зло­ге не­са­гла­снос­ти оспо­ре­них одре­да­ба Одлу­ке са по­је­ди­ним одре­дба­ма на­ве­де­них за­ко­на ко­ји се, у су­шти­ни, мо­гу свес­ти на пре­ко­рачење овлашћења до­но­си­оца акта, по­го­до­ва­ње да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге, те по­вре­ду осно­вних прин­ци­па обли­га­ци­оних одно­са. Уз то, у ини­ци­ја­ти­ви се на­во­ди да је члан 5. Одлу­ке, с об­зи­ром на то да је не­ја­сан и ства­ра кон­фу­зи­ју, те ос­тав­ља мо­гућност да се по­гре­шно ту­мачи и при­мје­њу­је, не­са­гла­сан с Ус­та­вом и Пра­ви­ли­ма за изра­ду за­ко­на и дру­гих про­пи­са у Ре­пу­бли­ци Српској ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 24/14), а изно­си се миш­ље­ње и о одре­дба­ма чла­на 65. став 1. тачка д) и чла­на 66. Одлу­ке, али без на­вођења ус­та­вно-пра­вних ра­зло­га оспо­ра­ва­ња, те одре­да­ба за­ко­на са ко­ји­ма су не­са­гла­сне. Пре­длаже да Суд ут­врди да оспо­ре­не одре­дбе Одлу­ке ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом и на­ве­де­ним за­ко­ни­ма.

Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка ни­је дос­та­ви­ла од­го­вор на на­во­де из ини­ци­ја­ти­ве.

У изјаш­ње­њу на на­во­де из ини­ци­ја­ти­ве ко­је је дос­та­ви­ла Град­ска упра­ва Гра­да Ба­ња Лу­ка, Одје­ље­ње за ко­му­нал­не по­сло­ве, на­во­ди се, између ос­та­лог, да су оспо­ре­ном одлу­ком про­пи­са­ни усло­ви и начин обав­ља­ња ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, као дје­ла­тнос­ти од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са, те да је Одлу­ка до­не­се­на на осно­ву чла­на 82. став 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 97/16), чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), чла­на 32. Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка  ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и чла­на 12. Уго­во­ра о стра­те­шком пар­тнер­ству ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 18/17), ко­јим је ут­врђена оба­ве­за Скуп­шти­ни Гра­да да, у ро­ку од 30 да­на од да­на осни­ва­ња но­воо­сно­ва­ног друш­тва "Еко то­пла­не Ба­ња Лу­ка" д.о.о., до­не­се оспо­ре­ни пра­вни акт, прет­хо­дно уса­гла­шен међу стра­те­шким пар­тне­ри­ма. С об­зи­ром на на­ве­де­но, Скуп­шти­на Гра­да Ба­ње Лу­ке је, пре­ма на­во­ди­ма из изјаш­ње­ња, по­шту­јући пра­вну при­ро­ду и оквир за­кон­ских и под­за­кон­ских одре­да­ба, као и Ус­тав Ре­пу­бли­ке Српске, оспо­ре­ном одлу­ком де­та­љно ре­гу­ли­са­ла пре­дме­тну област, не изла­зећи из за­ко­ном пос­тав­ље­них окви­ра.  По­ред овог, у изјаш­ње­њу се ука­зу­је на За­кон о енер­ге­ти­ци, као и на одлу­ке Ус­та­вног су­да Ре­пу­бли­ке Српске ко­јим је одлучива­но о ус­клађенос­ти оспо­ре­не одлу­ке с Ус­та­вом и ре­ле­ван­тним за­ко­ни­ма.  Има­јући у ви­ду да је оспо­ре­на одлу­ка, одно­сно ње­не по­је­ди­не одре­дбе, уса­гла­ше­на са Ус­та­вом и важећом за­кон­ском ре­гу­ла­ти­вом и да у све­му по­шту­је пра­ва ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, став­ља­јући их у ра­вно­пра­ван по­ложај, у изјаш­ње­њу се пре­длаже да се ини­ци­ја­ти­ва не при­хва­ти.

Одлу­ку  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је  до­ни­је­ла је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка на осно­ву чла­на 82. став 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 97/16), чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), чла­на 32. Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17)  и чла­на 12. Уго­во­ра о стра­те­шком пар­тнер­ству, број 12-Г-1540/17 од 30. ма­ја 2017. го­ди­не.

Одре­дба­ма ове одлу­ке, ко­је су оспо­ре­не ини­ци­ја­ти­вом, про­пи­са­но је: чла­ном 1. да  се овом одлу­к­ом о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је уређују: прои­зво­дња, испо­ру­ка и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је за по­тре­бе гри­ја­ња, кли­ма­ти­за­ци­је и вен­ти­ла­ци­је у обје­кти­ма (тачка а), усло­ви за при­кључење обје­кта (тачка б), уго­вор­ни одно­си (тачка ц), прои­зво­дња, испо­ру­ка и про­да­ја то­пло­тне енер­ги­је (тачка д), оба­ве­зе и од­го­вор­нос­ти да­ва­оца услу­ге и ко­ри­сни­ка услу­ге (тачка е), усло­ви мје­ре­ња, обрачуна и плаћања то­пло­тне енер­ги­је (тачка ф), пос­туп­ци нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је (тачка г), усло­ви за при­мје­ну пос­туп­ка пре­ки­да испо­ру­ке или обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (тачка х) и пос­туп­ци ут­врђива­ња на­кна­де ште­те (тачка и); чла­ном 5. да се под ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је по­дра­зу­ми­је­ва уређење: усло­ва за при­кључење и при­кључно мјер­но мјес­то (тачка а), уго­вор­них одно­са између да­ва­оца услу­ге и ко­ри­сни­ка услу­ге (тачка б), испо­ру­ке и про­да­је то­пло­тне енер­ги­је (тачка ц), оба­ве­за и од­го­вор­нос­ти (тачка д), усло­ва мје­ре­ња, обрачуна и плаћања то­пло­тне енер­ги­је (тачка е), пре­ки­да испо­ру­ке или обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (тачка ф) и пос­ту­па­ка ут­врђива­ња и обрачуна нео­влашћене по­трош­ње то­пло­тне енер­ги­је (тачка г); чла­ном 6. тачка е) да је ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге оба­ве­зан при­ба­ви­ти са­гла­сност да­ва­оца услу­ге у случају при­вре­ме­ног из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма; чла­ном 14. став 1. да је код про­мје­не вла­сниш­тва/ко­ришћења обје­кта, ко­ри­сник услу­ге дужан у ро­ку од осам да­на од про­мје­не вла­сниш­тва/ко­ришћења по­дни­је­ти зах­тјев за рас­кид уго­во­ра о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је, уз пре­дочење од­го­ва­ра­јућег до­ку­мен­та о про­мје­ни вла­сниш­тва/ко­ришћења и по­дми­ре­њу тро­шко­ва за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју, а но­ви ко­ри­сник услу­ге тог обје­кта дужан је у ро­ку од осам да­на по­дни­је­ти зах­тјев за скла­па­ње но­вог уго­во­ра; чла­ном 17. да ко­ри­сник услу­ге може по­дни­је­ти зах­тјев за рас­кид уго­во­ра о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је и за­тражити из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма у скла­ду са овом одлу­ком (став 1), да се пос­ту­пак из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма ко­ри­сни­ка услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на спро­во­ди у ро­ку од 30 да­на од да­на при­је­ма зах­тје­ва, уз испу­ње­ње усло­ва за из­два­ја­ње из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма (став 2), да да­ва­лац услу­ге може рас­ки­ну­ти уго­вор о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је с ко­ри­сни­ком услу­ге у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако ко­ри­сник услу­ге да лажне или не­по­тпу­не по­дат­ке ко­ји оне­мо­гућава­ју уре­дно испу­ње­ње уго­во­ре­них оба­ве­за, а пре­дме­тни по­да­ци не бу­ду ис­прав­ље­ни у за­хти­је­ва­ном ро­ку и б) ако ко­ри­сник услу­ге не от­кло­ни ра­зло­ге због ко­јих му је обус­тав­ље­на или на­ложена обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је у ро­ку од 60 да­на од да­на обус­та­ве, или да­на ка­да је по­ку­ша­но из­врше­ње обус­та­ве (став 3); чла­ном 22. да се ко­ри­сни­ку услу­ге може, на ње­гов пи­сме­ни зах­тјев, одо­бри­ти из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма/ис­кључити ако те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке сис­те­ма то омо­гућава­ју (став 1), да је ко­ри­сник услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на ко­јем је одо­бре­но из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, ако то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју, одно­сно ако се ти­ме не угрожава­ју ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је, стан­дард и си­гур­ност дру­гих ко­ри­сни­ка услу­ге и ако се ти­ме не­га­ти­вно не утиче на живо­тну сре­ди­ну, дужан да пла­ти тро­шко­ве из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма (став 2), да је ис­кључење згра­де, као цје­ли­не, из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма мо­гуће уко­ли­ко се обе­зби­је­ди са­гла­сност за из­два­ја­ње свих ко­ри­сни­ка услу­ге уну­тар згра­де, те прет­хо­дна са­гла­сност да­ва­оца услу­ге, а да се у случају зах­тје­ва за по­но­вним при­кључењем при­мје­њу­ју одре­дбе чла­на 12. ове одлу­ке (став 3), те да се, уко­ли­ко те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке не омо­гућава­ју по­тпу­но ис­кључење ко­ри­сни­ка из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма због про­лас­ка ци­је­ви кроз прос­тор ко­ри­сни­ка, а ко­је на­па­ја­ју дру­ге ко­ри­сни­ке то­пло­тном енер­ги­јом, ко­ри­сни­ку услу­ге, на ње­гов пи­сме­ни зах­тјев, може одо­бри­ти ис­кључење, уз прет­хо­дно при­бав­ље­ну са­гла­сност свих ста­на­ра ЗЕВ-а, одно­сно вла­сни­ка обје­ка­та, на начин да при­хва­ти је­дан од три по­нуђена мо­да­ли­те­та: а) да на осно­ву дос­тав­ље­ног стручног миш­ље­ња о испу­ње­нос­ти усло­ва за ис­кључење из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, по испос­тав­ље­ном рачуну пла­ти ци­је­ну гри­ја­ња на ба­зи ра­да од 24 часа дне­вно за испо­ручену енер­ги­ју пу­тем во­до­ва ко­ји про­ла­зе кроз прос­тор ко­ри­сни­ка, а снаб­ди­је­ва­ју дру­ге ко­ри­сни­ке, те да стручно миш­ље­ње, о тро­шку ко­ри­сни­ка, сачиња­ва ли­це овлашћено за та­кву врсту по­сла, а ис­то садржи ја­сне па­ра­ме­тре из ко­јих је ви­дљи­во ко­ли­ко то­пло­тне енер­ги­је прос­то­ру ко­ри­сни­ка да­ју пос­то­јећи во­до­ви ко­ји про­ла­зе кроз ис­ти и снаб­ди­је­ва дру­ге ко­ри­сни­ке; б) да о свом тро­шку, пу­тем овлашћеног стручног ли­ца, из­врши изо­ла­ци­ју во­до­ва ко­ји про­ла­зе кроз прос­тор ко­ри­сни­ка не­ким од изо­ла­ци­оних ма­те­ри­ја­ла ко­ји се ко­рис­те у облас­ти тер­мо­те­хни­ке, о чему се сачиња­ва за­пи­сник ко­ји по­тпи­су­ју овлашћени пред­ста­вник ко­ри­сни­ка, да­ва­оца услу­ге и стручно ли­це ко­је је из­врши­ло изо­ла­ци­ју во­до­ва, а ко­ри­сни­ку се да­ље не испос­тав­ља рачун за то­пло­тну енер­ги­ју, в) да са испо­ручиоцем за­кључи уго­вор ко­јим ће се оба­ве­за­ти да за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју плаћа 30% од пу­не ци­је­не за гри­ја­ње, у ком случају се неће врши­ти ра­дње из тачке а) и б) овог ста­ва, те да не­по­тпу­но ис­кључење из тач. а), б) и в) по­дра­зу­ми­је­ва и ис­кључење гриј­них ти­је­ла (ра­ди­ја­то­ри) са пос­то­јећих во­до­ва, о чему ће би­ти сачињен за­пи­сник ко­ји по­тпи­су­ју овлашћени пред­ста­вник ко­ри­сни­ка и да­ва­оца услу­ге, а ови ра­до­ви ће се изво­ди­ти под над­зо­ром да­ва­оца услу­ге (став 4); чла­ном 23. да ко­ри­сник ко­ји жели да се из­дво­ји из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге може то да учини уз испу­ња­ва­ње свих по­зи­ти­вних за­кон­ских про­пи­са и у скла­ду са пра­тећим до­зво­ла­ма и са­гла­снос­ти­ма (став 1), да је по­дно­ше­ње зах­тје­ва за из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оцу услу­ге мо­гуће у пе­ри­од од 15. ма­ја до 15. сеп­тем­бра за на­ре­дну гриј­ну се­зо­ну (став 2), да се ис­кључење врши бло­ки­ра­њем вен­ти­ла на мјес­ту при­кључка, одно­сно бло­ки­ра­њем првих вен­ти­ла у под­ста­ни­ци куп­ца, или фи­зичким одва­ја­њем ин­ста­ла­ци­је куп­ца уко­ли­ко се ра­ди о ин­ди­ви­ду­ал­ном стам­бе­ном или по­сло­вном обје­кту, а уко­ли­ко се ра­ди о ис­кључењу ста­на, оно се врши фи­зичким одва­ја­њем уну­траш­ње то­пло­тне ин­ста­ла­ци­је куп­ца, уко­ли­ко за то пос­то­је те­хничке мо­гућнос­ти (став 3), да је ис­кључени ко­ри­сник услу­ге од­го­во­ран за сву евен­ту­ал­ну ште­ту ко­ја нас­та­не због из­два­ја­ња из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, на уну­траш­њој ин­ста­ла­ци­ји, одно­сно у уну­траш­њос­ти обје­кта или ста­на, као што је смрза­ва­ње и пу­ца­ње цје­во­во­да, изли­ва­ње то­пле во­де, или би­ло ко­је дру­ге ште­те ко­ја нас­та­не због ис­кључења (став 4); чла­ном 24. став 1. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан успос­та­ви­ти: а) праћење ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је, б) сис­тем за при­ку­пља­ње, обра­ду и спре­ма­ње по­да­та­ка о по­ре­мећаји­ма и пре­ки­ди­ма испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је и ц) про­це­ду­ре при­го­во­ра ко­ри­сни­ка; чла­ном 25. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан ко­ри­сни­ку услу­ге, овлашћеном пред­ста­вни­ку ко­ри­сни­ка и/или ЗЕВ-у на пи­са­ни зах­тјев по­дни­је­ти пи­са­ни из­вје­штај о ни­воу ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је на обрачун­ском мјер­ном мјес­ту; чла­ном 27. став 3. да тро­шко­ве пражње­ња и пу­ње­ња уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја из ста­ва 1. овог чла­на сно­си по­дно­си­лац зах­тје­ва, као и евен­ту­ал­не ште­те трећим ли­ци­ма ко­је су нас­та­ле због пре­ки­да испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је проу­зро­ко­ва­не овим пос­туп­ци­ма; чла­ном 28. да је да­ва­лац услу­ге, ако ко­ри­сник услу­ге по­дне­се при­го­вор на ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно на ви­си­ну тем­пе­ра­ту­ре у прос­то­ри­ја­ма, дужан по при­ја­ви ко­ри­сни­ка услу­ге о по­ре­мећају испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је прис­ту­пи­ти ут­врђива­њу узро­ка по­ре­мећаја нај­ка­сни­је у ро­ку од 48 са­ти по при­је­му при­ја­ве, одно­сно од тре­нут­ка од ко­јег је мо­гуће ут­врђива­ње по­ре­мећаја (став 1), да је да­ва­лац услу­ге,  на­кон што ут­врди узрок по­ре­мећаја из ста­ва 1. овог чла­на, уко­ли­ко је по­ре­мећај узро­ко­ван кри­ви­цом да­ва­оца услу­ге то­пло­тне енер­ги­је, дужан у нај­краћем мо­гућем ро­ку прис­ту­пи­ти от­кла­ња­њу узро­ка по­ре­мећаја на сво­јим тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма (став 2), да, уко­ли­ко је по­ре­мећај из ста­ва 1. овог чла­на узро­ко­ван кри­ви­цом ко­ри­сни­ка услу­ге и/или ЗЕВ-а, ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ дужан, у нај­краћем мо­гућем ро­ку, прис­ту­пи­ти от­кла­ња­њу узро­ка по­ре­мећаја на тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма и ин­ста­ла­ци­ја­ма ко­је је оба­ве­зан да одржава (став 3), да ће, ако је за ут­врђива­ње по­ре­мећаја по­тре­бно из­врши­ти мје­ре­ње тем­пе­ра­ту­ре прос­то­ри­ја, да­ва­лац услу­ге из­врши­ти мје­ре­ње, а ин­фор­ма­ци­ју о ре­зул­та­ти­ма мје­ре­ња ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је дос­та­ви­ти ко­ри­сни­ку услу­ге у нај­дужем ро­ку од 10 да­на (став 4),  да се мје­ре­ње тем­пе­ра­ту­ре из ста­ва 4. овог чла­на врши атес­ти­ра­ним тер­мо­ме­тром тачнос­ти мин. 0,1 C на сре­ди­ни прос­то­ри­је на ви­си­ни од 1,5 м од по­да и уз обез­бјеђење свих усло­ва за мје­ре­ње ко­ји су узе­ти у об­зир код про­рачуна то­пло­тних гу­би­та­ка (тем­пе­ра­ту­ре су­сје­дних прос­то­ри­ја, тем­пе­ра­ту­ра по­ла­зног и по­вра­тног цје­во­во­да но­си­оца то­пло­тне енер­ги­је у за­ви­снос­ти од спољ­не тем­пе­ра­ту­ре ваз­ду­ха, по­ложај и ста­ње еле­ме­на­та уну­траш­ње опре­ме прос­то­ри­је као што су: мас­ке гри­јаћих ти­је­ла, вра­та, про­зо­ри, ра­зни отво­ри за вен­ти­ла­ци­ју, за­вје­се, уну­траш­њи изво­ри то­пло­те и сл.) (став 5), да ако се ут­врди да је при­го­вор био нео­сно­ван, тро­шко­ве мје­ре­ња сно­си ко­ри­сник услу­ге, а ако је при­го­вор осно­ван, а да­ва­лац услу­ге од­го­во­ран за по­ре­мећај у ква­ли­те­ту испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је, тро­шко­ве пре­гле­да и мје­ре­ња сно­си да­ва­лац услу­ге (став 6), да у случају да се ут­врди да је ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ од­го­во­ран за по­ре­мећај испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је, тро­шко­ве пре­гле­да и мје­ре­ња сно­си ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ (став 7), да у ври­је­ме тра­ја­ња по­ре­мећаја ко­ри­сник услу­ге има пра­во на ума­ње­ње рачуна у изно­су од 6% за сва­ки сте­пен испод 20 C +/- 1C, у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 8), да уко­ли­ко ко­ри­сник ус­лу­ге и/или ЗЕВ ни­је от­кло­нио узро­ке по­ре­мећаја, у ро­ку од је­дне го­ди­не на тер­мо­енер­гет­ским пос­тро­је­њи­ма и ин­ста­ла­ци­ја­ма ко­је је оба­ве­зан да одржава, а због ко­јих су прет­хо­дно из­врше­на ума­ње­ња рачуна, по­нов­ље­ни при­го­вор ко­ри­сни­ка услу­ге на ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је неће би­ти ра­зма­тран (став 9), да ако је не­мо­гуће ут­врди­ти ка­да је нас­тао по­ре­мећај, ума­ње­ње рачуна се врши од да­на ула­га­ња оправ­да­ног при­го­во­ра ко­ри­сни­ка услу­ге (став 10), те да ће се при­го­во­ри на квалитет то­пло­тне енер­ги­је за по­тре­бе гри­ја­ња по­дне­се­ни ван се­зо­не гри­ја­ња сма­тра­ти нео­прав­да­ним (став 11); чла­ном 29.  став 1. да се одре­дбе о оба­ве­за­ма и од­го­вор­нос­ти­ма да­ва­оца услу­ге у ве­зи с испо­ру­ком то­пло­тне енер­ги­је не при­мје­њу­ју за ври­је­ме ви­ше си­ле и дру­гих ван­ре­дних окол­нос­ти; чла­ном 30. став 3. да је у случају из ста­ва 2. овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да пре­ду­зме од­го­ва­ра­јуће акци­је ра­ди по­но­вног успос­тав­ља­ња испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је у нај­краћем мо­гућем ро­ку, али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге; чла­ном 43. да је ко­ри­сник услу­ге дужан да омо­гући овлашћеном ли­цу да­ва­оца услу­ге прис­туп при­кључку и обрачун­ском мјер­ном мјес­ту, а у про­ти­вном да­ва­лац услу­ге има пра­во, на­кон дос­тав­ље­ног пи­са­ног упо­зо­ре­ња, да из­врши па­ушал­ни обрачун у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом, одно­сно при­ми­је­ни мје­ру обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 5), те да је ко­ри­сник услу­ге дужан да омо­гући да­ва­оцу услу­ге и/или овлашћеном ли­цу ЗЕВ-а прис­туп дје­ли­те­љи­ма, у про­ти­вном да­ва­лац услу­ге то­пло­тне енер­ги­је има пра­во да из­врши па­ушал­ни обрачун у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом, одно­сно при­мије­ни мје­ру обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 6); чла­ном 54. да је ко­ри­сник услу­ге, уко­ли­ко не пла­ти тро­шко­ве то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 2. овог чла­на, дужан да омо­гући да­ва­оцу услу­ге прис­туп уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма у обје­кту ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге (став 3), да да­ва­лац услу­ге, уко­ли­ко ко­ри­сник услу­ге оне­мо­гући прис­туп уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма у обје­кту, ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, по­дно­си на­длежном ор­га­ну за ову област зах­тјев за при­вре­ме­но ис­кључење са сис­те­ма гри­ја­ња (став 4), да на­длежни ор­ган за ову област до­но­си рје­ше­ње за ула­зак у обје­кат по хи­тном пос­туп­ку, ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге (став 5), да се у случају не­мо­гућнос­ти улас­ка у обје­кат са рје­ше­њем на­длежног ор­га­на из става 5. овог чла­на рје­ше­ње из­врша­ва по пра­ви­ли­ма при­ну­дног из­врше­ња рје­ше­ња, по службе­ној дужнос­ти, при­мје­њу­јући начело хи­тнос­ти пос­туп­ка, у скла­ду са За­ко­ном о оп­штем упра­вном пос­туп­ку (став 6), те да се про­тив рје­ше­ња из ста­ва 5. овог чла­на може изја­ви­ти жал­ба на­длежном ор­га­ну у ро­ку од осам да­на (став 7); чла­ном 56. да се под нео­влашћеним ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно нео­влашћеним ра­дња­ма по­дра­зу­ми­је­ва­ју случаје­ви ако: а) се фи­зичко или пра­вно ли­це са­мо­во­љно при­кључи на тер­мо­енер­гет­ска пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је, б) се фи­зичко или пра­вно ли­це са­мо­во­љно ис­кључи са тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ц) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ омо­гући дру­гом ли­цу при­кључење на тер­мо­енер­гет­ска пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, д) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­влашћено ис­кључи стан/прос­тор са тер­мо­енер­гет­ског пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је, ски­да, из­мје­шта или на дру­ги начин оштећује мјер­ну опре­му и плом­бу, е) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­вла­ште­но врши из­мје­ну на  уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма и ф) ко­ри­сник услу­ге да­је не­тачне по­дат­ке за одређива­ње ка­те­го­ри­је по­тро­шача у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 1), да у случају оне­мо­гућава­ња пос­туп­ка кон­тро­ле и/или ут­врђива­ња нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је да­ва­лац услу­ге може да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је без прет­хо­дног оба­вје­ште­ња (став 2), да за нео­влашћено ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је из ст. 1. и 2. овог чла­на да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је и дужан је да обрачуна на­кна­ду за нео­влашћену по­трош­њу то­пло­тне енер­ги­је, као и ос­та­ле тро­шко­ве ко­је је проу­зро­ко­ва­ло нео­влашћено ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 3); чла­ном 58. да да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ко­ри­сни­ку услу­ге на­кон прет­хо­дног упо­зо­ре­ња у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако ни­је за­кључен уго­вор о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је кри­ви­цом ко­ри­сни­ка, б) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, на­мјер­но оштећује и у ос­тав­ље­ном ро­ку не до­ве­де сво­је тер­мо­енер­гет­ске обје­кте и ин­ста­ла­ци­је у ис­пра­вно ста­ње, ц) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, омо­гућује ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је дру­гим осо­ба­ма без одо­бре­ња да­ва­оца услу­ге, д) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, не омо­гући прис­туп обрачун­ском мјер­ном мјес­ту и при­кључку ра­ди пре­гле­да и очито­ва­ња, е) ако ЗЕВ или вла­сни­ци тер­мо­енер­гет­ских обје­ка­та и ин­ста­ла­ци­ја за испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ни­су пи­са­ним пу­тем оба­ви­јес­ти­ли да­ва­оца услу­ге о из­врше­ном про­бном ра­ду ње­го­вих тер­мо­енер­гет­ских обје­ка­та и за­је­дничких ин­ста­ла­ци­ја при­је почет­ка се­зо­не гри­ја­ња, ф) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, нео­сно­ва­но оме­та дру­ге ко­ри­сни­ке услу­га и ако сво­јим ра­дом проу­зро­ку­је сме­тње дру­гим тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма и за­је­дничким ин­ста­ла­ци­ја­ма са ко­ји­ма је по­ве­зан и г) ако ко­ри­сник услу­ге у ос­тав­ље­ном ро­ку не изми­ри тро­шко­ве то­пло­тне енер­ги­је, под усло­вом да је дуг не­спо­ран (став 1), те да је о обус­та­ва­ма испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 1) овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ка услу­ге нај­ка­сни­је 24 са­та при­је обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 2); чла­ном 59. да да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је без прет­хо­дног упо­зо­ре­ња у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако су ди­рек­тно угрожени живо­ти или здрав­ље љу­ди у бли­зи­ни тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ко­ји за­хти­је­ва­ју њи­хо­во ис­кључење, б) у случају по­ја­ве пожара, по­пла­ве, по­тре­са и дру­гих до­гађаја у око­ли­ни дис­три­бу­ти­вне мреже ко­ји за­хти­је­ва­ју ис­кључење тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ц) ван­ре­дног по­го­на тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, у ко­јем при­је­ти опа­сност од ра­спа­да ди­је­ло­ва, д) у свим случаје­ви­ма нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је из чла­на 56. став 1. ове одлу­ке и е) у случају оне­мо­гућава­ња пос­туп­ка кон­тро­ле и/или ут­врђива­ња нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је (став 1), те да је о обус­та­ви испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 1. овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ка услу­ге нај­ка­сни­је 24 са­та од обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 2); чла­ном 61. да ако у то­ку се­зо­не гри­ја­ња  у обје­кту без мје­ри­ла то­пло­тне енер­ги­је пре­кид, одно­сно обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је тра­је три да­на или дуже, да­ва­лац услу­ге неће обрачуна­ти то­пло­тну енер­ги­ју за број да­на пре­ки­да, одно­сно обус­та­ве испо­ру­ке, увећан за је­дан дан у обрачун­ском пе­ри­оду у ко­јем је из­врше­на услу­га (став 1), те да је ко­ри­сник услу­ге дужан да пла­ти тро­шко­ве при­вре­ме­не обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (при­вре­ме­ног ис­кључења) и да ре­до­вно плаћа тро­шко­ве дис­три­бу­ци­је по ин­ста­ли­са­ној сна­зи у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом за ври­је­ме при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, као и да при­ли­ком по­но­вног укључења ко­ри­сник ко­ји је при­вре­ме­но ис­кључен не плаћа тро­шко­ве укључења на то­пли­фи­ка­ци­они сис­тем (став 3); чла­ном 64. став 2. да ин­спе­кциј­ски над­зор над спро­вођењем ове одлу­ке врши ко­му­нал­на по­ли­ци­ја је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве, одно­сно на­длежна ин­спе­кци­ја; чла­ном 65. став 1. да ће се новчаном ка­зном у изно­су од 1.500 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај да­ва­лац услу­ге то­пло­тне енер­ги­је ако не обе­зби­је­ди ква­ли­тет и по­уз­да­ност испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из чл. 23. и 30. ове уре­дбе (тачка д); чла­ном 66. да ће се новчаном ка­зном у изно­су од 100 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај фи­зичко и пра­вно ли­це као ко­ри­сник услу­ге, ако се не придржава оба­ве­за из чл. 6, 7, 9. ст. 3, 13, 14. став 1, 15, 16. став 2, 18. став 6, 21, 22, 31. став 1, 34, 43. ст. 5. и 6, 45, 54, 55. и 67. ове одлу­ке (став 1), те да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на од­го­вор­но ли­це ко­ри­сни­ка услу­ге ка­зни­ти новчаном ка­зном у изно­су од 500 КМ до 1.500 КМ (став 2); чла­ном 68. да ће се ка­зном за­тво­ра од шест мје­се­ци до три го­ди­не и новчаном ка­зном ка­зни­ти ко су­про­тно важећим про­пи­си­ма нео­влашћено ко­рис­ти то­пло­тну енер­ги­ју или оне­мо­гући овлашћено ли­це да­ва­оца услу­ге да учита утро­ше­ну то­пло­тну енер­ги­ју (став 1), те да је по­ку­шај дје­ла из ста­ва 1. овог чла­на кажњив (став 2).

Ус­та­вни суд је, при­је све­га, ут­врдио да је о ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) одлучивао у ра­ни­је вођеним пос­туп­ци­ма.

На­име, Одлу­ком број: У-23/18 од 30. окто­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 95/19) Ус­та­вни суд је ут­врдио да члан 22. ст. 3. и 5. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о одржава­њу згра­да ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 101/11).

По­ред то­га, Одлу­ком број: У-72/18 од 27. но­вем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 103/19) Ус­та­вни суд  је, у тачки 2. изре­ке,  ут­врдио да члан 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, а у тачки 3. изре­ке  ни­је при­хва­тио ини­ци­ја­ти­ву за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 17. став 1. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Уз то, рје­ше­њи­ма бр. У-20/18 од 25. сеп­тем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 82/19), У-85/18 од 27. но­вем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 103/19) и У-82/19 од 28. окто­бра 2020. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 110/20), Ус­та­вни суд ни­је при­хва­тио ини­ци­ја­ти­ве за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 22. ст. 1, 2. и  4. и  чла­на 28. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Има­јући у ви­ду да је Ус­та­вни суд већ одлучивао о ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти одре­даба и чла­на 17. став 1,  чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5,  чла­на 28. и  чла­на 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19), Суд је, на осно­ву чла­на 37. став 1. тачка г) За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12) одлучио да не при­хва­ти ини­ци­ја­ти­ву за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти ових одре­да­ба.

У пос­туп­ку оцје­њи­ва­ња ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти ос­та­лих одре­даба Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) Суд је  имао у ви­ду да је  Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске ут­врђено: да оп­шти­на пре­ко сво­јих ор­га­на у скла­ду са за­ко­ном уређује и обез­бјеђује обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти (члан 102. став 1. тачка 2), као и да про­пи­си и дру­ги оп­шти акти мо­ра­ју би­ти у са­гла­снос­ти са за­ко­ном (члан 108. став 2).

По­ред на­ве­де­них одре­да­ба Ус­та­ва Суд је имао у ви­ду ре­ле­ван­тне одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 97/16, 36/19 и 61/21), За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, бр. 124/11 и 100/17), За­ко­на о енер­ге­ти­ци ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 49/09), За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), За­ко­на о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) и За­ко­на о одржава­њу згра­да („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, број 101/11).

За­ко­ном о ло­кал­ној са­моу­пра­ви про­пи­са­но је да са­мос­тал­не на­длежнос­ти је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве обу­хва­та­ју, по­ред ос­та­лих, уређење и обез­бјеђење обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, у окви­ру ко­јих је про­пи­са­на прои­зво­дња и испо­ру­ка то­пло­тне енер­ги­је, у скла­ду са за­ко­ном (члан 18. тачка 2) под­тачка 2), да скуп­шти­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве до­но­си одлу­ке и дру­га оп­шта акта и да­је њи­хо­во аутен­тично ту­мачење (члан 39. став 2. тачка 2), као и да ор­га­ни је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве у врше­њу по­сло­ва из сво­је на­длежнос­ти до­но­се: ста­тут, по­сло­вник, одлу­ке, пра­вил­ни­ке, на­ре­дбе, рје­ше­ња, упут­ства, за­кључке, пре­по­ру­ке, ре­зо­лу­ци­је, стра­те­ги­је, пла­но­ве и про­гра­ме, те да Скуп­шти­на до­но­си ста­тут, по­сло­вник, одлу­ке, рје­ше­ња, за­кључке, пре­по­ру­ке, ре­зо­лу­ци­је, стра­те­ги­је, пла­но­ве и про­гра­ме (члан 82. ст. 1. и 2). 

За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ут­врђене су ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са и начин обез­бјеђива­ња по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са, ор­га­ни­за­ци­ја обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти и начин њи­хо­вог фи­нан­си­ра­ња (члан 1), те је, између ос­та­лог, и то чла­ном 2. став 1. тачка в) и чла­ном 3. тач. г), ф), х) и ц) про­пи­са­но да је ко­му­нал­на дје­ла­тност прои­зво­дње и испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је дје­ла­тност од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са ко­ја обу­хва­та прои­зво­дњу и испо­ру­ку па­ре и то­пле во­де из да­љин­ског цен­тра­ли­зо­ва­ног изво­ра или по­је­ди­них изво­ра за гри­ја­ње и дру­ге сврхе дис­три­бу­ти­вном  мрежом до под­ста­ни­це по­тро­шача, укључујући и под­ста­ни­цу, да су уну­траш­ње гриј­не ин­ста­ла­ци­је то­пло­во­дне ин­ста­ла­ци­је и уређаји ко­ји почињу од под­ста­ни­це, а чине их уређаји, ра­зво­дна мрежа и гриј­на ти­је­ла у обје­кту, да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге ја­вно ко­му­нал­но пре­ду­зеће или дру­ги при­вре­дни су­бјект ко­јем су по­вје­ре­ни по­сло­ви обав­ља­ња ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти и да је ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге фи­зичко ли­це, пре­ду­зе­тник, удружење грађана, при­вре­дно друш­тво и дру­га пра­вна ли­ца, ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је и ин­сти­ту­ци­је ја­вних служби ко­ји на за­ко­нит начин ко­рис­те ко­му­нал­не прои­зво­де и услу­ге; чла­ном 6. да је­ди­ни­ца ло­кал­не са­моу­пра­ве обез­бјеђује ор­га­ни­зо­ва­но обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, те да сво­јом одлу­ком де­та­љни­је про­пи­су­је усло­ве и начин обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, ма­те­ри­јал­не, те­хничке и дру­ге усло­ве за фи­нан­си­ра­ње, ра­звој, из­гра­дњу и одржава­ње ко­му­нал­них обје­ка­та, усло­ве за фун­кци­они­са­ње и те­хничко-те­хно­ло­шко је­дин­ство сис­те­ма и уређаја, оп­ште усло­ве ко­је садржи уго­вор између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге, усло­ве за ко­ришћење и прес­та­нак ко­ришћења ко­му­нал­не услу­ге, мо­гућност за суб­вен­ци­они­са­ну ци­је­ну ко­му­нал­не услу­ге, ка­те­го­ри­је ко­ри­сни­ка и усло­ве суб­вен­ци­они­ра­ња, је­ди­ни­цу обрачуна за сва­ку врсту ко­му­нал­не услу­ге и начин на­пла­те ко­му­нал­них услу­га (став 1), те да одлу­ку из ста­ва 1. овог чла­на до­но­си скуп­шти­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 2); чла­ном 9а. да ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге ко­рис­ти ко­му­нал­не услу­ге ко­је је је­ди­ни­ца ло­кал­не са­моу­пра­ве ор­га­ни­зо­ва­ла на свом по­дручју у скла­ду са одре­дба­ма овог за­ко­на (став 1), да се изу­зе­тно од ста­ва 1. овог чла­на ко­ри­сни­ку ко­му­нал­не услу­ге може на ње­гов зах­тјев одо­бри­ти да не ко­рис­ти не­ку ко­му­нал­ну услу­гу или прес­та­нак ње­ног ко­ришћења, одно­сно да ко­ри­сник има пра­во на рас­кид уго­во­ра ако да­ва­лац те услу­ге не може обе­зби­је­ди­ти про­пи­са­ни ква­ли­тет, ако те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке сис­те­ма не омо­гућава­ју ње­но ко­ришћење или ако за ко­ри­сни­ка пос­то­је бо­ља те­хничка и еко­ном­ски по­во­љни­ја рје­ше­ња, под усло­вом да то не шко­ди дру­гим ко­ри­сни­ци­ма, во­дећи рачуна о мје­ра­ма из чла­на 5. овог за­ко­на (став 2), да се усло­ви под ко­ји­ма се ко­ри­сни­ку ко­му­нал­не услу­ге може одо­бри­ти да не ко­рис­ти не­ку ко­му­нал­ну услу­гу де­та­љни­је про­пи­су­ју у одлу­ци из чла­на 6. став 2. овог за­ко­на (став 3), те да про­вје­ру испу­ње­нос­ти усло­ва из ста­ва 2. овог чла­на и изра­ду од­го­ва­ра­јућег стручног миш­ље­ња врши ли­це овлашћено за та­кву врсту по­сло­ва ко­је је не­за­ви­сно од да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге (став 4);  чла­ном 13. да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да обе­зби­је­ди: а) трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га ко­ри­сни­ци­ма ко­му­нал­них услу­га под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма, б) ис­пра­вност и фун­кци­онал­ност ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја и в) одређени ква­ли­тет ко­му­нал­них услу­га ко­ји по­дра­зу­ми­је­ва на­рочито: здрав­стве­ну и хи­ги­јен­ску ис­пра­вност пре­ма про­пи­са­ним стан­дар­ди­ма и нор­ма­ти­ви­ма, за­шти­ту око­ли­не и тачност у по­гле­ду ро­ко­ва испо­ру­ке (став 1), те да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге од­го­во­ран за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се ко­му­нал­на услу­га врши под усло­ви­ма из ста­ва 1. овог чла­на (став 2); чла­ном 14. да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да у сред­стви­ма ја­вног ин­фор­ми­са­ња или на дру­ги по­го­дан начин оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ке о пла­ни­ра­ним или очеки­ва­ним сме­тња­ма и пре­ки­ди­ма ко­ји ће нас­та­ти или мо­гу нас­та­ти у пружању ко­му­нал­них услу­га нај­ка­сни­је три да­на при­је очеки­ва­ног пре­ки­да у пружању тих услу­га; чла­ном 15. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан да, ако дође до пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи, одмах пре­ду­зме мје­ре за от­кла­ња­ње узро­ка по­ре­мећаја, одно­сно пре­ки­да или да на дру­ги начин обе­зби­је­ди пружање ко­му­нал­них услу­га и да о то­ме оба­ви­јес­ти ор­ган је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве на­длежан за ко­му­нал­не по­сло­ве (став 1), да ако пре­кид или по­ре­мећај у пружању услу­га из ста­ва 1. овог чла­на може угро­зи­ти живот и здрав­ље љу­ди или до­вес­ти у опа­сност рад ја­вног пре­ду­зећа, при­вре­дног су­бје­кта и дру­гих ин­сти­ту­ци­ја или иза­зва­ти ште­ту ве­ли­ких раз­мје­ра, на­длежни ор­ган из ста­ва 1. овог чла­на дужан је да одмах оба­ви­јес­ти ор­ган је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве на­длежан за по­сло­ве ци­вил­не за­шти­те ко­ји ће без од­гађања: а) одре­ди­ти ред првен­ства и начин пружања услу­га оним ко­ри­сни­ци­ма код ко­јих би усљед пре­ки­да нас­та­ла опа­сност по живот и рад грађана или рад ја­вног пре­ду­зећа, при­вре­дног друш­тва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја или би нас­та­ла ве­ли­ка, одно­сно не­на­до­кна­ди­ва ште­та,  б) на­ре­ди­ти мје­ре за за­шти­ту ко­му­нал­них обје­ка­та и дру­ге имо­ви­не ко­ја је угрожена, в) пре­ду­зе­ти мје­ре за от­кла­ња­ње нас­та­лих по­сље­ди­ца и дру­ге по­тре­бне мје­ре за обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти и г) ут­врди­ти ра­зло­ге и евен­ту­ал­ну од­го­вор­ност за по­ре­мећај, одно­сно пре­кид врше­ња дје­ла­тнос­ти и учиње­ну ште­ту; чла­ном 16. да се пружање и ко­ришћење ко­му­нал­них услу­га врши на осно­ву уго­во­ра за­кљученог између да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге и ко­ри­сни­ка (став 1), да се уго­во­ри за­кључени са ко­ри­сни­ци­ма ко­му­нал­них услу­га ко­ји те услу­ге ко­рис­те за личне по­тре­бе или по­тре­бе свог до­маћин­ства за­кључују у скла­ду са одре­дба­ма за­ко­на ко­јим се уређују за­шти­та пра­ва по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској (став 2), да ко­ри­сник плаћа ут­врђену ци­је­ну за пружену ко­му­нал­ну услу­гу на осно­ву рачуна ко­ји испос­тав­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге и ко­ји има сна­гу вје­ро­дос­тој­не ис­пра­ве (став 3) и да је у случају спо­ра између ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге на­длежан суд (став 4); чла­ном 19. да се ко­му­нал­на услу­га не може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку (став 1), да се изу­зе­тно ко­му­нал­на услу­га може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку ако: а) из­врши при­кључење на ко­му­нал­ни обје­кат без одо­бре­ња на­длежног ор­га­на, одно­сно да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, б) не­на­мјен­ски ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу, в) не пла­ти ис­ко­ришћену ко­му­нал­ну услу­гу два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци, г) одби­је да за­кључи уго­вор о ко­ришћењу ко­му­нал­не услу­ге и д) не придржава се мје­ра ште­дње у ври­је­ме огра­ничене по­трош­ње због по­се­бних окол­нос­ти из чла­на 15. овог за­ко­на (став 2), те да је по прес­та­нку ра­зло­га за ус­краћива­ње ко­му­нал­не услу­ге да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да на зах­тјев ко­ри­сни­ка, нај­ка­сни­је у ро­ку од три да­на од да­на по­дно­ше­ња зах­тје­ва, нас­та­ви пружање ко­му­нал­не услу­ге уз на­кна­ду тро­шко­ва да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге за по­но­вно укључење ко­ри­сни­ка (став 3); чла­ном 33. да ин­спе­кциј­ски над­зор (кон­тро­лу) над спро­вођењем овог за­ко­на и про­пи­са до­не­се­них на осно­ву овог за­ко­на врши ко­му­нал­на по­ли­ци­ја је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 1), те да по ука­за­ној по­тре­би или на зах­тјев ор­га­на из ста­ва 1. овог чла­на ин­спе­кциј­ски над­зор може из­врши­ти и дру­га ин­спе­кци­ја (став 2); чла­ном 34. да у врше­њу ин­спе­кциј­ског над­зо­ра, по­ред овлашћења ут­врђених про­пи­си­ма о ко­му­нал­ној по­ли­ци­ји, ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац овлашћен је и да: а) кон­тро­ли­ше да ли се ко­му­нал­не услу­ге пружају у скла­ду са про­пи­са­ним усло­ви­ма, б) кон­тро­ли­ше одржава­ње и ко­ришћење ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја као што су: ја­вне сао­браћај­не по­врши­не у на­се­љу, ја­вне зе­ле­не по­врши­не, обје­кти за снаб­ди­је­ва­ње на­се­ља и ста­но­вниш­тва во­дом за пиће, обје­кти за пречишћава­ње и одвођење отпа­дних во­да и одвођење атмо­сфер­ских во­да из на­се­ља, обје­кти за де­по­но­ва­ње отпа­да­ка, обје­кти за прои­зво­дњу и дис­три­бу­ци­ју то­пло­те, обје­кти за дис­три­бу­ци­ју га­са, в) кон­тро­ли­ше врше­ње по­гре­бне и ди­мњачар­ске дје­ла­тнос­ти, г) кон­тро­ли­ше одржава­ње и ко­ришћење дру­гих ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја, као што су: жеље­зничке и ауто­бус­ке ста­ни­це и ста­ја­ли­шта, ја­вна ку­па­ти­ла и ку­па­ли­шта, че­сме и бу­на­ри, ја­вна скло­ни­шта, ја­вни то­але­ти, сеп­тичке ја­ме, дјечија игра­ли­шта, тржни­це, сточне и дру­ге пи­ја­це, ја­вни прос­то­ри за пар­ки­ра­ње во­зи­ла, обје­кти за смје­штај кућних љу­би­ма­ца, д) на­ре­ди укла­ња­ње ста­рих и дру­гих пре­дме­та са ја­вних по­врши­на ако су ос­тав­ље­ни про­ти­вно про­пи­си­ма је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве, као што су слу­па­ни ауто­мо­би­ли, ста­ре ства­ри и дру­ги пре­дме­ти и ђ) из­да­је пре­кршај­ни на­лог за пре­кршај ут­врђен одре­дба­ма овог за­ко­на (став 1) и да ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац врши и дру­ге по­сло­ве над­зо­ра из облас­ти ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти за ко­је је овлашћен за­ко­ном и про­пи­си­ма скуп­шти­не је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве; чла­ном 35. да ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац рје­ше­њем на­ређује из­врше­ње одређених мје­ра и одређује рок за њи­хо­во из­врше­ње у скла­ду са за­ко­ном и одлу­ком скуп­шти­не једини­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 1); чла­ном 37. став 1. да ће се новчаном ка­зном од 1.500 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге ако се не придржава оба­ве­за ут­врђених у чла­ну 13. тач. а) и б) овог за­ко­на (тачка а), ус­кра­ти ко­му­нал­ну услу­гу ко­ри­сни­ку су­про­тно одре­дби чла­на 19. став 2. овог за­ко­на (тачка г); чла­ном 39. да ће се новчаном ка­зном од 1.000 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај пра­вно ли­це као ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге ако: а) се без са­гла­снос­ти да­ва­оца ко­му­нал­них услу­га при­кључи на ко­му­нал­не обје­кте ко­ји­ма управ­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге или без ње­го­ве са­гла­снос­ти ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу (члан 17. став 2. и члан 18. став 1), б) уни­шта­ва или на не­аде­ква­тан начин ко­рис­ти ко­му­нал­не обје­кте и уређаје ин­ди­ви­ду­ал­не и за­је­дничке ко­му­нал­не по­трош­ње ко­ји­ма да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге управ­ља и ра­спо­лаже (члан 17. тачка а),  г) оне­мо­гући да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге не­сме­тан прис­туп ње­го­вој мрежи и мјер­ним уређаји­ма ко­ји се на­ла­зе уну­тар по­се­бног ди­је­ла згра­де или по­сје­да ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге (члан 17. тачка в) и д) са­мо­во­љно нас­та­ви са ко­ришћењем ко­му­нал­не услу­ге на­кон што му је пра­во ко­ришћења ус­краћено (члан 19. став 2) (став 1), да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на ка­зни­ти новчаном ка­зном од 500 КМ до 1.500 КМ и од­го­вор­но ли­це у пра­вном ли­цу (став 2), те да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на ка­зни­ти фи­зичко ли­це као ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге новчаном ка­зном од 100 КМ до 1.000 КМ (став 4); чла­ном 40. да ће се новчаном ка­зном од 500 КМ до 3.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај за­је­дни­ца етажних вла­сни­ка ако на зах­тјев да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге не дос­та­ви еви­ден­ци­је о етажним вла­сни­ци­ма и по­дат­ке о њи­хо­вој етажној сво­ји­ни у згра­ди ко­јом за­је­дни­ца управ­ља (члан 4).

За­ко­ном о енер­ге­ти­ци про­пи­са­но је да је прои­зво­дња енер­ги­је фи­зички или хе­миј­ски про­цес пре­ра­де, између ос­та­лог, у то­пло­тну енер­ги­ју, ко­ја се дис­три­бу­ира, одно­сно пре­но­си/тран­спор­ту­је  дис­три­бу­ти­вној мрежи или куп­ци­ма (члан 3. тач. ј), м) и р)) и да је, у сми­слу овог за­ко­на, прои­зво­дња то­пло­тне енер­ги­је, дис­три­бу­ци­ја и управ­ља­ње дис­три­бу­ти­вним сис­те­мом за то­пло­тну енер­ги­ју, снаб­ди­је­ва­ње и трго­ви­на то­пло­тном енер­ги­јом, енер­гет­ска дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са, ко­ја се обав­ља у сис­те­му оба­ве­зе ја­вне услу­ге у скла­ду са за­ко­ном (члан 10. став 1. тачка д) и члан 11).

За­ко­ном о обли­га­ци­оним одно­си­ма про­пи­са­но је: да су стра­не у обли­га­ци­оним одно­си­ма сло­бо­дне, у гра­ни­ца­ма при­ну­дних про­пи­са, ја­вног по­рет­ка и до­брих обичаја, да сво­је одно­се уре­де по сво­јој во­љи (члан 10), да су стра­не у обли­га­ци­оном одно­су ра­вно­пра­вне (члан 11), да је уго­вор за­кључен кад су се уго­вор­не стра­не са­гла­си­ле о би­тним сас­тој­ци­ма уго­во­ра (члан 26), да ако је не­ко по за­ко­ну оба­ве­зан да за­кључи уго­вор, за­ин­те­ре­со­ва­но ли­це може за­хти­је­ва­ти да се та­кав уго­вор без одла­га­ња за­кључи (члан 27. став 1), да пре­ду­зећа и дру­га пра­вна ли­ца ко­ја врше ко­му­нал­ну или дру­гу сличну дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са од­го­ва­ра­ју за ште­ту ако без оправ­да­ног ра­зло­га обус­та­ве или не­ре­до­вно врше сво­ју услу­гу (члан 184).

За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској про­пи­са­но је, и то чла­ном 46, да је услу­га од оп­штег еко­ном­ског ин­те­ре­са, по­ред ос­та­лог, услу­га снаб­ди­је­ва­ња то­пло­тном енер­ги­јом (став 1), те да се пружање еко­ном­ске услу­ге по­тро­шачу за­сни­ва на уго­вор­ном одно­су између по­тро­шача и тргов­ца (став 2); чла­ном 47. да је трго­вац ко­ји пружа еко­ном­ску услу­гу дужан да омо­гући по­тро­шачима при­кључак на дис­три­бу­ти­вну мрежу и упо­тре­бу при­кључка, мреже и услу­ге под уна­при­јед по­зна­тим и уго­во­ре­ним усло­ви­ма про­пи­са­ним од тргов­ца или дру­гог овлашћеног ор­га­на, уко­ли­ко за то пос­то­ји те­хничка мо­гућност (став 1), да је за пружање услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на трго­вац дужан да са по­тро­шачем за­кључи уго­вор у пи­са­ној фор­ми на осно­ву оп­штих усло­ва, као и да по­тро­шача оба­ви­јес­ти, у пи­са­ној фор­ми, о сва­кој про­мје­ни усло­ва пружања еко­ном­ских услу­га из уго­во­ра, нај­ка­сни­је мје­сец да­на при­је почет­ка при­мје­не тих усло­ва (став  3); чла­ном 53. да ако се рачун за пружену еко­ном­ску услу­гу оспо­ра­ва у суд­ском или ван­суд­ском пос­туп­ку, а по­тро­шач уре­дно плаћа све сље­деће не­спор­не рачуне, трго­вац не сми­је по­тро­шачу обус­та­ви­ти пружање услу­ге до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка (став 1), да је трго­вац дужан, ако је обус­та­вио  пружање услу­ге при­је не­го што је од на­длежног ор­га­на оба­ви­је­штен о по­кре­та­њу пос­туп­ка из ста­ва 1. овог чла­на, да нас­та­ви пружање услу­ге по­тро­шачу до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка (став 2), да се оба­ве­за из ст. 1. и 2. овог чла­на одно­си и на случаје­ва ка­да трго­вац по­кре­не пос­ту­пак при­сил­не на­пла­те про­тив по­тро­шача (став 3), те да се суд­ским или ван­суд­ским пос­туп­ком у сми­слу ст. 1. овог чла­на сма­тра сва­ки пос­ту­пак пре­двиђен важећим про­пи­си­ма, као и сва­ки пос­ту­пак пре­двиђен оп­штим усло­ви­ма или дру­гим пра­ви­ли­ма пружаоца еко­ном­ске услу­ге (став 4).

За­ко­ном о одржава­њу згра­да про­пи­са­но је: чла­ном 7. да по­се­бан дио згра­де одржава и фи­нан­си­ра етажни вла­сник; чла­ном 8. став 1. да о извођењу ра­до­ва ре­до­вног одржава­ња по­се­бног ди­је­ла згра­де одлучује етажни вла­сник са­мос­тал­но;  чла­ном 10. да је етажни вла­сник дужан да врши ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње свог по­се­бног ди­је­ла згра­де, на начин и под усло­ви­ма про­пи­са­ним овим за­ко­ном, што, по­ред ос­та­лог, обу­хва­та ин­ста­ла­ци­је и уређаје за цен­трал­но гри­ја­ње во­де у ста­ну (став 1. и 2. тачка а); чла­ном  11. да је етажни в­ла­сник дужан да ква­ро­ве из чла­на 10. став 2. овог за­ко­на ко­јим се на­но­си ште­та дру­гим по­се­бним или за­је­дничким ди­је­ло­ви­ма згра­де или до­во­ди у пи­та­ње њи­хо­во фун­кци­они­са­ње от­кло­ни без одла­га­ња (став 1), те да је ште­ту ко­ја је нас­та­ла као по­сље­ди­ца тог ква­ра дужан да по­пра­ви или на­до­кна­ди (став 2); чла­ном 12. да за­је­дничке ди­је­ло­ве згра­де одржава­ју и фи­нан­си­ра­ју етажни вла­сни­ци; чла­ном 13. да ре­до­вно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де обу­хва­та по­прав­ке и за­мје­не и сличне по­сло­ве, а то су ре­до­вни пре­гле­ди и сер­ви­си­ра­ње, по­ред ос­та­лог, ин­ста­ла­ци­ја цен­трал­ног гри­ја­ња (ко­тлар­ни­ца, под­ста­ни­ца, мреже са гриј­ним ти­је­ли­ма, вен­ти­ла, ди­мња­ка цен­трал­ног гри­ја­ња и дру­гих ин­ста­ла­ци­ја) (тачка г); чла­ном 14. да ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де обу­хва­та одржава­ње ин­ста­ла­ци­ја цен­трал­ног гри­ја­ња, гриј­них ти­је­ла у згра­ди, ди­је­ло­ва то­пло­тних пос­тро­је­ња и уређаја згра­де са пу­ње­њем, пражње­њем и озрачива­њем то­пло­тне мреже, као и по­прав­ка или за­мје­на инс­та­ла­ци­ја за гас (став 1. тачка г), те да је при­је извођења ра­до­ва из ста­ва 1. овог чла­на по­тре­бно при­ба­ви­ти од­го­ва­ра­јуће одо­бре­ње про­пи­са­но За­ко­ном о уређењу прос­то­ра и грађењу, у случају ка­да је оно по­тре­бно (став 2).

Има­јући у ви­ду на­при­јед на­ве­де­не ус­та­вне и за­кон­ске одре­дбе Суд је, при­је све­га, ут­врдио да је пре­ма чла­ну 18. тачка 2. под­тачка 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви, као и чла­ну 6. став 2. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка би­ла овлашћена да до­не­се оспо­ре­ну одлу­ку с ци­љем спро­вођења у пра­кси ре­ле­ван­тних одре­да­ба За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма.

На­во­ди да­вао­ца ини­ци­ја­ти­ве да је оспо­ре­на одлу­ка  не­са­гла­сна с чла­ном 108. Ус­та­ва јер се Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка ни­је по­зва­ла на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви и Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка, те да је по­зи­ва­ње на  Уго­вор о стра­те­шком пар­тнер­ству не­до­пу­ште­но, ни­су од ути­ца­ја на оцје­ну ње­не ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти, с об­зи­ром на то да не­по­зи­ва­ње до­но­си­оца оспо­ре­ног акта на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе ре­ле­ван­тних за­кон­ских и под­за­кон­ских про­пи­са не чини овај  акт са­мим тим не­ус­та­вним, одно­сно не­за­ко­ни­тим. 

Међутим, овлашћење је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве да уређује и обез­бјеђује обав­ља­ње ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти ко­ја се одно­си на прои­зво­дњу и испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је, као и овлашћење да сво­јом одлу­ком де­та­љни­је про­пи­су­је, између ос­та­лог, усло­ве и начин обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, ма­те­ри­јал­не, те­хничке и дру­ге усло­ве за фи­нан­си­ра­ње, ра­звој, из­гра­дњу и одржава­ње ко­му­нал­них обје­ка­та, фун­кци­они­са­ње и  те­хничко-те­хно­ло­шко је­дин­ство сис­те­ма и уређаја, оп­ште усло­ве ко­је садржи уго­вор између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге, усло­ве за ко­ришћење и прес­та­нак ко­ришћења ко­му­нал­них услу­га, те је­ди­ни­цу обрачуна за сва­ку врсту ко­му­нал­не услу­ге и начин на­пла­те ко­му­нал­них услу­га, ни­је нео­гра­ничено већ мо­ра би­ти у скла­ду са за­ко­ном.  На­име, из на­ве­де­них одре­да­ба За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма прои­зла­зи да је основ за пружање ко­му­нал­не услу­ге снаб­ди­је­ва­ња то­пло­тном енер­ги­јом и ко­ришћење ове услу­ге уго­вор­ни однос између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка услу­ге, као и да је испо­ру­ка ко­му­нал­не услу­ге, у кон­кре­тном случају то­пло­тне енер­ги­је, за­кон­ска оба­ве­за да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, ко­ја се може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку ако из­врши при­кључење на ко­му­нал­ни обје­кат без одо­бре­ња на­длежног ор­га­на, одно­сно да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, ка­да не­на­мјен­ски ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу, не пла­ти ис­ко­ришћену ко­му­нал­ну услу­гу два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци, одби­је да за­кључи уго­вор о ко­ришћењу ко­му­нал­не услу­ге и кад се не придржава мје­ра ште­дње у ври­је­ме огра­ничене по­трош­ње због по­се­бних окол­нос­ти из чла­на 15. овог за­ко­на. По­ред то­га, из на­ве­де­них одре­да­ба овог за­ко­на прои­зла­зи и да је у случају спо­ра између ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге на­длежан суд, те да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан да обе­зби­је­ди ис­пра­вност и фун­кци­онал­ност ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја и да од­го­ва­ра за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма. Има­јући у ви­ду на­ве­де­но, као и  да гри­ја­ње, са­гла­сно одре­дба­ма За­ко­на о за­шти­ти по­тро­шача Ре­пу­бли­ке Српске спа­да у гру­пу еко­ном­ских услу­га од оп­штег ин­те­ре­са, ко­је су  у режиму уго­вор­ног одно­са, да­кле да се на уго­ва­ра­ње та­квих услу­га при­мје­њу­ју ре­ле­ван­тне одре­дбе За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка пре­ко­рачила сво­ја овлашћења из чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ка­да је оспо­ре­ним одре­дба­ма  чла­на 17. ст. 3, чла­на 56. ст. 2. и 3, чла­на 58. и  чла­на 59. став 1. тач. д) и е) Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је омо­гућила да­ва­оцу услу­ге да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ко­ри­сни­ку и у дру­гим случаје­ви­ма, осим оних ко­ји су та­кса­ти­вно на­ве­де­ни у чла­ну 19. став 2. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, одно­сно да оспо­ре­но про­пи­си­ва­ње не­ма упо­ри­шта у ре­ле­ван­тним за­кон­ским одре­дба­ма.

По­ред то­га, Суд је  оци­је­нио да одре­дба чла­на 29. став 1. и чла­на 30. став 3. у ди­је­лу ко­ји гла­си: „..., али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге." Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ни­је у са­гла­снос­ти са За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, с об­зи­ром на то да су овим за­ко­ном про­пи­са­не оба­ве­зе да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге и то у ре­до­вним усло­ви­ма (члан 13), у случају пла­ни­ра­них пре­ки­да или очеки­ва­них сме­тњи (члан 14) и у случају по­ре­мећаја или пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи (члан 15), као и од­го­вор­ност да­ва­оца услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се ко­му­нал­на услу­га врши под усло­ви­ма и нор­ма­ти­ви­ма  ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма. Има­јући у ви­ду да је  на­ве­де­ним за­кон­ским одре­дба­ма про­пи­са­на од­го­вор­ност да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га ко­ри­сни­ци­ма под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма, као и  оба­ве­зе и од­го­вор­ност не са­мо да­ва­оца услу­ге, већ и на­длежних ор­га­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве  у случају по­ре­мећаја или пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка про­пи­су­јући на начин као у оспо­ре­ном чла­ну 29. став 1, те чла­ну 30. став 3. у на­ве­де­ном ди­је­лу, су­про­тно на­ве­де­ним одре­дба­ма За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, ис­кључила оба­ве­зе и од­го­вор­нос­ти да­ва­оца услу­ге у ве­зи с испо­ру­ком то­пло­тне енер­ги­је за ври­је­ме ви­ше си­ле и дру­гих ван­ре­дних окол­нос­ти, одно­сно ис­кључила од­го­вор­ност да­ва­оца услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се испо­ру­ка то­пло­тне енер­ги­је врши на начин про­пи­сан за­ко­ном. Уз то, по оцје­ни Су­да, на­ве­де­не одре­дбе ове одлу­ке (члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у на­ве­де­ном ди­је­лу) ни­су са­гла­сне ни са чла­ном 184. За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма ко­јим је про­пи­са­но да пре­ду­зећа и дру­га пра­вна ли­ца ко­ја врше ко­му­нал­ну или дру­гу сличну дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са од­го­ва­ра­ју за ште­ту ако без оправ­да­ног ра­зло­га обус­та­ве или не­ре­до­вно врше сво­ју услу­гу.

Суд је, та­кође, оци­је­нио да одре­дбе чла­на 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке ни­су у са­гла­снос­ти са За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача Ре­пу­бли­ке Српске. При­ли­ком ова­кве оцје­не Суд је имао у ви­ду да је За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­тима про­пи­са­на оба­ве­за ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге да плаћа ут­врђену ци­је­ну за пружену ко­му­нал­ну услу­гу на осно­ву рачуна ко­ји испос­тав­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге, ко­ји има сна­гу вје­ро­дос­тој­не ис­пра­ве, као и  на­длежност су­да у случају спо­ра између уго­вор­них стра­на. Та­кође, Суд је имао у ви­ду члан 19. став 2. овог за­ко­на ко­јим је про­пи­са­но у ко­јим случаје­ви­ма се ко­му­нал­на услу­га може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку, а као је­дан од тих случаје­ва пре­двиђено је не­плаћање ис­ко­ришћене услу­ге два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци. Уз то,  Суд је имао у ви­ду и да је За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача про­пи­са­но  да трго­вац ко­ји је по­кре­нуо пос­ту­пак при­сил­не на­пла­те про­тив по­тро­шача не може, све до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка,  обус­та­ви­ти пружање услу­ге. Има­јући у ви­ду да су оспо­ре­ним чла­ном 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке на дру­гачији начин не­го што је на­ве­де­ним за­ко­ни­ма про­пи­са­но уређена пи­та­ња ко­ја се тичу  на­пла­те ду­га за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју и ис­кључење због не­плаћања, као и на­длежност дру­гог ор­га­на, а не су­да, за пос­ту­пак при­ну­дне на­пла­те Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка на тај начин иза­шла из окви­ра сво­јих за­кон­ских овлашћења, одно­сно да оспо­ре­но про­пи­си­ва­ње не­ма упо­ри­шта у ре­ле­ван­тним одре­дба­ма на­ве­де­них за­ко­на.

Оцје­њу­јући  оспо­ре­ни члан 56. став 1. тачка е) Одлу­ке Суд је имао  у ви­ду ци­ти­ра­не одре­дбе За­ко­на о одржава­њу згра­да, ко­јим је уређено ре­до­вно и ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де, те ре­до­вно и ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де. Има­јући у ви­ду да на­ве­де­ним одре­дба­ма За­ко­на о одржава­њу згра­да ни­је ут­врђена дужност етажног вла­сни­ка, одно­сно за­је­дни­це етажних вла­сни­ка да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де при­ба­ви са­гла­сност би­ло ко­га, одно­сно да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње  за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де при­ба­ве дру­ге са­гла­снос­ти осим оних ко­је су про­пи­са­не За­ко­ном о уређењу прос­то­ра и грађењу, Суд је ут­врдио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка пре­ко­рачила за­ко­ном ут­врђена овлашћења ка­да је оспо­ре­ном одре­дбом члана 56. став 1. тачка е) Одлу­ке про­пи­са­ла да се под нео­влашћеним ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно нео­влашћеним ра­дња­ма по­дра­зу­ми­је­ва ако ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­влашћено врши из­мје­ну на уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма.  С тим у ве­зи Суд је имао у ви­ду и да је, у ра­ни­је вођеном пос­туп­ку оцје­њи­вао ус­та­вност и за­ко­ни­тост чла­на 21. став 5. Одлу­ке, ко­јим је би­ло про­пи­са­но да ко­ри­сник услу­ге не може без пи­сме­не са­гла­снос­ти да­ва­оца услу­ге обав­ља­ти за­мје­не, пре­прав­ке или до­гра­дњу на уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма, те до­нио Одлу­ку У-23/18 од 30. окто­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 95/19) ко­јом је ут­врдио да на­ве­де­на одре­дба Одлу­ке ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и За­ко­ном о одржава­њу згра­да, ис­тичући у обра­зложењу да одре­дба­ма чла­на 7, чла­на 8. став 1, чла­на 10. ст. 1. и 2. тачка а) и чла­на 11. За­ко­на о одржава­њу згра­да ни­је ут­врђена дужност етажног вла­сни­ка да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де при­ба­ви са­гла­сност од би­ло ко­га, те да та­ква са­гла­сност као услов одржава­ња уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја ко­ри­сни­ка услу­ге ни­је пре­двиђена ни За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, ко­ји је про­пис ко­јим се уређују пи­та­ња ко­ја су од значаја за обав­ља­ње ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти. 

Не­са­гла­сност оспо­ре­них одре­даба Одлу­ке са за­ко­ном има за по­сље­ди­цу и њи­хо­ву не­са­гла­сност са Ус­та­вом ко­ји одре­дба­ма чла­на 108. став 2. на­лаже да про­пи­си и дру­ги оп­шти акти мо­ра­ју би­ти у са­гла­снос­ти са за­ко­ном.

На осно­ву уви­да у садржину оспо­ре­них одре­да­ба чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на 14. став 1, чла­на 17. став 2, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), чла­на 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 64. Одлу­ке, а по­ла­зећи од ци­ти­ра­них одре­да­ба чл. 6, 9а, 13, 14, 15,  17. и 33. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и чла­на 11. За­ко­на о одржава­њу згра­да, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ње Лу­ке би­ла овлашћена да сво­јом одлу­ком уре­ди пи­та­ња ут­врђена оспо­ре­ним одре­дба­ма Одлу­ке, те је оци­је­нио да не­ма осно­ва за при­хва­та­ње ини­ци­ја­ти­ве за оцје­њи­ва­ње њи­хо­ве не­за­ко­ни­тос­ти, одно­сно не­ус­та­внос­ти.

О ра­зло­зи­ма оспо­ра­ва­ња по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке, ко­ји се тичу њи­хо­ве цје­лис­хо­днос­ти, не­до­во­љне пре­ци­знос­ти, не­по­тпу­нос­ти и при­мје­не, Ус­та­вни суд, са­гла­сно чла­ну 115. Ус­та­ва, ни­је на­длежан да одлучује.

Ци­је­нећи на­во­де и ра­зло­ге оспо­ра­ва­ња чла­на 5, чла­на 65. став 1. тачка д) и  чла­на 66. Одлу­ке, Суд је ут­врдио да се ра­ди о пи­та­њи­ма изван на­длежнос­ти Ус­та­вног су­да ут­врђене чла­ном 115. Ус­та­ва, с об­зи­ром на то да Ус­та­вни суд ни­је на­длежан да оцје­њу­је ус­та­вност и за­ко­ни­тост по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке са ста­но­ви­шта њи­хо­ве  пре­ци­знос­ти, ја­сноће и не­до­реченос­ти. Та­кође, ни ос­та­ли на­во­ди и ра­зло­зи ко­ји садрже кри­ти­ку и миш­ље­ње да­ва­оца ини­ци­ја­ти­ве да је спор­на пи­та­ња тре­ба­ло дру­гачије уре­ди­ти ни­су основ за ут­врђива­ње не­ус­та­внос­ти и не­за­ко­ни­тос­ти ових одре­дби Одлу­ке. Уз то, Ус­та­вни суд, са­гла­сно чла­ну 115. Ус­та­ва, ни­је на­длежан да оцје­њу­је са­гла­сност  чла­на 5. Одлу­ке с Пра­ви­ли­ма за изра­ду за­ко­на и дру­гих про­пи­са у Ре­пу­бли­ци Српској, а ни­ти међусо­бну уса­гла­ше­ност по­је­ди­них одре­да­ба оспо­ре­не одлу­ке.

Ка­ко је у то­ку прет­хо­дног пос­туп­ка пра­вно ста­ње по­тпу­но ут­врђено и при­ку­пље­ни по­да­ци пружају по­уз­дан основ за одлучива­ње, Суд је, на осно­ву чла­на 40. став 5. За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом пре­дме­ту одлучио без до­но­ше­ња рје­ше­ња о по­кре­та­њу пос­туп­ка.

На осно­ву изложеног одлучено је као у  изре­ци ове одлу­ке.

Ову одлу­ку Ус­та­вни суд је до­нио у сас­та­ву: пред­сје­дник Су­да мр Џерард Сел­ман и су­ди­је: Ми­лен­ко Ара­по­вић, Во­јин Бо­ја­нић, Амор Бу­кић, Злат­ко Ку­ле­но­вић, проф. др Иван­ка Мар­ко­вић, проф. др Мар­ко Рајчевић и ака­де­мик проф. др Снежана Са­вић.                                                                        

Број: У-63/21

7. децембра 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.