Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске ('“Службени гласник Републике Српске'“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 21. децембра 2022. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 56. став 1. у дијелу који гласи „...без назначавања периода за који се плаћа обавеза“ и члана 56. став 2. Закона о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 78/20 и 37/22).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Игор Марић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 56. став 1. у дијелу који гласи „...без назначавања периода за који се плаћа обавеза“ и члана 56. став 2. Закона о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 78/20 и 37/22). У иницијативи се наводи да оспорене законске одредбе нису у сагласности са чланом 13. Устава Републике Српске, којим је утврђено да су људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност и породични живот неповредиви. Давалац иницијативе, наиме, сматра да је право на имовину, као једна од основних тековина савременог демократског друштва, садржано у овој уставној одредби, јер је имовину неког лица немогуће посматрати одвојено од његовог личног и породичног живота. Због тога се, по његовом мишљењу, оспореним нормирањем задире у лични и породични живот адресата ове одредбе, јер им се, како истиче, онемогућава слободно располагање посебном и заједничком имовином с обзиром на то да, према оспореним  нормама, порески обвезник приликом плаћања пореза не може назначити период за који плаћа пореску обавезу, већ се распоред уплаћеног износа врши редослиједом према року доспијећа за плаћање појединих обавеза. Сходно наведеном, предлаже се да Суд утврди да оспорене норме овог закона нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

   

Чланом 56. став 1. Закона о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 78/20 и 37/22) прописано је да порески обвезник приликом уплате одређује коју врсту пореске обавезе или споредног пореског давања плаћа, без назначавања периода за који се плаћа обавеза. Ова одредба је оспорена у дијелу који гласи „...без назначавања периода за који се плаћа обавеза“. Оспореним ставом 2. истог члана прописано је да се распоред уплаћеног износа врши редослиједом, прво износ пореза према року доспијећа за плаћање, почев од најраније доспјеле обавезе за плаћање, а затим камата на износ пореске обавезе.

У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредаба Суд је имао у виду да је тач. 7, 10. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује банкарски и порески систем, организацију, надлежности и рад државних органа и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Одредбом члана 13. Устава, у односу на који давалац иницијативе тражи оцјењивање оспорених законских норми, утврђено је да су људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, те лични и породични живот неповредиви.

 

Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 78/20 и 37/22) уређени су организација и надлежност Пореске управе Републике Српске, права и обавезе пореских обвезника, порески поступак, плаћање пореских обавеза, редовна и принудна наплата пореских обавеза и други начини престанка пореских обавеза, пореска контрола, поступак по правном лијеку и надзор у области пореза у Републици Српској. Тако је овим законом, поред осталог, прописано: да је порез свака обавеза плаћања коју је порески обвезник дужан да уплати у корист буџета Републике Српске, општина, градова и фондова, која представља неповратно принудно давање, а обухвата порезе, доприносе, таксе и накнаде (члан 2. тачка 1), да пореска обавеза представља обавезу плаћања пореза доспјелих за плаћање у роковима који су прописани пореским прописима (члан 2. тачка 3), да је порески дуг доспјела, а неизмирена пореска обавеза и споредно пореско давање (члан 2. тачка 4), да је порески обвезник физичко или правно лице, дио правног лица или други субјекти који су у складу са пореским прописима у Републици Српској обавезни да плате порез (члан 2. тачка 5), да је Пореска управа републичка управа у саставу Министарства финансија (члан 10. став 1), те да Пореска управа остварује своје надлежности на начин прописан овим законом и другим прописима (члан 5. став 1). Уређујући поступак плаћања пореских обавеза законодавац је, поред осталог, оспореним нормама члана 56. ст. 1. и 2. прописао редослијед њиховог плаћања.

 

Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да оспореним прописивањем нису доведене у питање гаранције из члана 13. Устава, како то сматра давалац иницијативе. Наиме, по оцјени Суда, из садржаја предметних законских одредаба јасно произлази да се исте не могу довести у контекст ове уставне норме, којом су заштићени људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, те лични и породични живот, као основна људска права и слободе, односно темељне вриједности на којима почива уставни систем Републике Српске. Суд, дакле, сматра да се начин на који је уређено питање редослиједа плаћања пореских обавеза из оспорених законских норми не може довести у везу са овим уставним гаранцијама. Овакво законско рјешење је, прије свега, одраз цјелисходне процјене законодавног органа и политике у уређивању области пореза и пореског поступка. У конкретном случају, евидентно је да су наводи даваоца иницијативе о повреди члана 13. Устава, у смислу нарушавања имовинских права адресата оспорене законске одредбе, посљедица погрешног тумачења ове уставне норме и погрешног става да се иста односи и на заштиту права на имовину.   

 

У складу са Рјешењем овог суда број СУ-540/22 од 21.12.2022. године судија проф. др Иванка Марковић је изузета од вијећања и гласања у овом предмету.

 

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба предметног закона одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

  

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

 

                        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-90/21

21. децембра 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.