Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске,  члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 13. јула 2022. године, донио је

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да Одлука о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

          Заједница етажних власника Алеја Светог Саве број 22, Заједница етажних власника Алеја Светог Саве број 20, Заједница етажних власника Алеја Светог Саве број 18, Заједница етажних власника Алеја Светог Саве број 4, 8. и 12. и Заједница етажних власника Алеја Светог Саве број 16. из Бањалуке дале су Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18), којом је, како се наводи, поред осталог, регулисан и дио централног подручја Града у улици Симе Шолаје, на мјесту бившег кина Козара. Даваоци иницијативе оспоравају наведену одлуку у односу на члан 5. Устава Републике Српске и чланове 47, 48, 49. и 102. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16). У иницијативе се суштински оспорава поступак припреме, израде и доношења оспореног документа просторног уређења прописан Законом о уређењу простора и грађењу. Истиче се да је у поменутом поступку, према прописаној процедури, пред јавност изнијет нацрт оспореног документа просторног уређења, на који су грађани из улица Симе Шолаје и Алеја Светог Саве ставили примједбе, на које им је од стране носиоца израде оспореног документа, дат образложен одговор у писменој форми (који је достављен у спис Суда), у којем су, како се наводи, суштински прихваћене примједбе станара (међу којима су и даваоци иницијативе) на нацрт оспореног регулационог плана, с образложењем да ће умјесто првобитне спратности По+П+6, коначни хоризонтални и вертикални габарити планираног објекта бити дефинисани кроз израду конкурсног рјешења, које је прописано у графичком дијелу документа, уз сагласност Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа. С  обзиром на наведено, даваоци иницијативе сматрају да је обавеза провођења јавног конкурса, у којем би се дефинисали коначни хоризонтални и вертикални габарити планираног објекта, требала да буде саставни дио регулационог плана за предметну локацију. Како усвојена одлука уопште не помиње конкурс, нити у свом графичком, нити у текстуалном дијелу, даваоци иницијативе истичу да су грађани као учесници јавне расправе обманути од стране јединице локалне самоуправе, због чега сматрају да је начин и поступак доношења оспорене одлуке супротан принципу владавине права из члана 5. Устава Републике Српске, који подразумијева забрану злоупотребе права и овлашћења. Такође се наводи, да оспорена одлука није у складу са члановима 47, 48, 49. и 102. Закона о уређењу простора и грађењу. Истиче се да цитиране законске одредбе прописују да се приједлог будућег документа просторног уређења не смије разликовати од нацрта, као и да одговор носиоца израде документа просторног уређења на достављене примједбе грађана, обавезује Град Бањалуку, што он у конкретном случају није испоштовао. С тим у вези се указује  на садржај одредбе члана 49. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, те истиче да, уколико је носилац израде касније промијенио став у смислу да конкурс није потребан, било је неопходно изнијети такво ново рјешење на увид за јавност, што у конкретном случају није учињено. Такође се наводи да не предвиђање јавног конкурса за израду идејног рјешења будућег објекта на предметној локацији, чини ову одлуку незаконитом и са аспекта члана 102. Закона о уређењу простора и грађењу. У вези са наведеним се указује на чињеницу да се спорна локација налази у зони са споменицима културе од републичког значаја, што је, како се наводи, вјероватно и био разлог да носилац израде регулационог плана услови градњу са спровођењем јавног конкурса, како би се нашло најоптималније рјешење за ову локацију од културно-историјског значаја.

         Од стране даваоца иницијативе Суду је накнадно достављен приједлог за доношење наредбе о обустављању од извршења појединачног акта, рјешења Одјељења за просторно уређење Града Бањалука број: 03-360-2/2021 од 08. фебруара 2022. године, до доношења коначне одлуке Суда о уставности и законитости оспорене одлуке, с образложењем да би извршење наведеног рјешења и почетак градње, изазвало неотклоњиву штету сусједним зградама и интересима етажних власника овог насеља.

          Поред наведеног, Центар за животну средину из Бањалуке, доставио је Суду поднесак означен као придруживање иницијативи за оцјену уставности и законитости Одлуке о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18). У поднеску се наводи да се ово удружење придружује поднесеној иницијативи грађана за оцјену уставности и законитости оспорене одлуке, чије разлоге у потпуности подржава.

          У одговору на иницијативу који је Суду доставио доносилац оспореног акта, изложен је проведени поступак припреме, израде и доношења оспореног документа просторног уређења, те достављена одређена документација у вези са истим. Истакнуто је да је у потпуности спроведена процедура утврђивања нацрта плана и његовог излагања на јавни увид дефинисана одредбама чланова 47, 48, 49. Закона о уређењу простора и грађењу, док члан 102. Закона не уређује процедуру доношења документа просторног уређења, већ се односи на израду техничке документације. У одговору се такође наводи, да даваоци иницијативе као главни аргумент за повреду процедуре истичу садржај, односно образложење одговора носиоца израде плана на примједбу упућену у току јавног увида на нацрт плана. С тим у вези се наводи да примједба грађана из улица Симе Шолаје и Алеја Светог Саве није прихваћена од стране носиоца израде плана, већ је образложено да ће планско рјешење вертикалних и хоризонталних габарита бити предмет даље анализе кроз израду идејног рјешења, односно у тексту је наведено кроз израду конкурсног рјешења. Наводи се да конкурсна рјешења значе идејна рјешења објеката која се прибављају разним врстама конкурсних процедура, те да је тако, у графичком прилогу дефинисана обавеза прибављања идејног рјешења прије издавања грађевинске дозволе, ради коначног дефинисања вертикалних и хоризонталних габарита будућег објекта. Такође се наводи да се носилац израде у образложењу одговора на примједбу, није обавезао станарима да ће за предметни локалитет бити неопходан јавни конкурс, те да у том смислу, нема никаквих одступања, као и да оцјена цјелисходности урбанистичких рјешења није у надлежности Уставног суда која је утврђена чланом 115. Устава.У одговору на иницијативу се наводи да је оспорена одлука већ била предмет оцјене уставности и законитости од стране овог суда, који рјешењем број У-13/19 од 26. фебруара 2020. године, није прихватио иницијативу за оцјену уставности и законитости исте.

          Одлука о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука број 07-013-601/18 („Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18) коју је Скуштина Града Бањалука донијела на сједници одржаној дана 26. и 27. децембра 2018. године, донесена је на основу члана 38. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник  Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16) и члана 38. Статута Града Бањалука („Службени гласник Града Бањалука“ број 14/18). Овом одлуком је утврђено: да се доноси Регулациони план дијела централног подручја града Бањалука (у даљем тексту: План), да су границе простора који је обухваћен Планом одређене у графичком дијелу елабората Плана (тачка I), да се Елаборат Плана састоји од текстуалног и графичког дијела, те је дефинисано шта садржи сваки од ова два дијела (тачка II), да је Елаборат плана израђен у предузећу Институт за грађевинарство „ИГ“ д.о.о. Бањалука у мјесецу новембру 2018. године, да је прилог и саставни дио ове одлуке (тачка III), да се План излаже на стални јавни увид код градског органа управе надлежног за послове просторног уређења (тачка IV), да ће се о провођењу ове одлуке старати орган из тачке IV ове одлуке (тачка V), да ступањем на снагу ове одлуке, престају да важе раније донесени просторно-плански документи проведбеног карактера, у дијелу у којем нису у сагласности са Планом (тачка VI), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана по објављивању у Службеном гласнику Града Бањалука (тачка VII). 

        Рјешењем Уставног суда Републике Српске број: У-13/19 од 26. фебруара 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 22/20) није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18), али у односу на прописивање из члана 35. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу, а не и у односу на поступак припреме, израде и доношења оспореног документа просторног уређења.

          У поступку оцјењивања оспорене одлуке Суд је имао у виду да је одредбом члана 102. став 1. тачке 1. и 3.  Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа у складу са законом, доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун и уређује и обезбјеђује коришћење грађевинског земљишта и пословног простора, те да према члану 108. став 2. Устава, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. Иста надлежност скупштине општине/града утврђена је чланом 39. став 2. тач. 6. и 7. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19и 61/21), док је тачком 8. члана 39. истог закона прописано да скупштина јединице локалне самоуправе доноси спроведбене документе просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе (члан 39. став 2. тачка 8).

       Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16) на основу којег је донесена оспорена одлука (у даљем тексту: Закон) прописано је да је регулациони план спроведбени, односно техничко-регулативни документ просторног уређења на основу којег се дефинишу услови за пројектовање и извођење објеката, који важи до његове измјене или доношења новог (члан 25. став 4. тачка в) и ст. 8. и 9). Поступак припреме, израде и доношења докумената просторног уређења регулисан је члановима 38. до 52. Закона. Тако је чланом 40. овог закона прописано да одлуку о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења доноси надлежна скупштина, која одлука треба да садржи врсту документа просторног уређења чијој се изради, односно измјени или допуни приступа, границе подручја за које се документ доноси, односно мијења, период за који се утврђују, процјењују или израчунавају плански параметри, смјернице за израду, измјену или допуну документа, рок израде, садржај планског акта, одредбе о јавној расправи и јавном увиду, начин осигурања средстава за израду, измјену или допуну документа, носиоца припреме за израду, односно измјену или допуну документа просторног уређења и друге елементе зависно од специфичности подручја за које се документ доноси, као и да се одлука о приступању изради односно измјени или допуни документа просторног уређења објављује у службеном гласнику јединице локалне самоуправе (ст. 1, 3. и 9), а чланом 41. став 2. Закона да је носилац припреме за израду документа просторног уређења који доноси скупштина јединице локалне самоуправе орган управе надлежан за послове уређења простора или други орган или организација коју одреди надлежна скупштина одлуком из члана 40. овог закона. Према члану 42. ст. 1, 2. и 3. Закона, носилац припреме документа просторног уређења дужан је да носиоцу израде документа достави сву расположиву документацију, а нарочито ону која је таксативно наведена у т. а) до з), затим да након доношења одлуке из члана 40. овог закона, у најмање два средства јавног информисања, објави позив заинтересованим лицима која су власници непокретности у обухвату овог документа, да у року од 15 дана доставе своје приједлоге и сугестије за одређена планска рјешења на земљишту или објектима, односно објекту у њиховом власништву, те да прибави мишљење органа и правних лица надлежних за водопривреду, енергетику, телекомуникације, саобраћај, заштиту културно-историјског и природног насљеђа, противпожарну заштиту, управљање комуналним отпадом, заштиту животне средине, пољопривредно земљиште и сеизмолошку дјелатност. Поред тога, чланом 43. Закона прописано је да надлежна скупштина, на приједлог носиоца припреме, именује савјет плана ради укупног праћења израде документа просторног уређења, вођења јавне расправе и усаглашавања ставова и интереса зависно од потребе, обима и врсте документа (став 1), а формираће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу одлуке из члана 40. овог закона о приступању изради, односно измјени или допуни документа, на рок док се тај документ не донесе (став 3). Чланом 44. став 1. је прописано да се израда документа просторног уређења повјерава правном лицу које има одговарајућу лиценцу за обављање ових послова. Према члану 46. Закона, прије утврђивања нацрта носилац припреме разматра преднацрт на стручној расправи, којој присуствују и чланови савјета плана и на коју се обавезно позивају овлашћени стручни представници органа и правна лица из члана 42. став 3. овог закона (став 1), а позив за стручну расправу, на којој се разматрају примједбе носиоца припреме, чланова савјета и представника позваних организација, доставља се субјектима из става 1. овог члана најкасније седам дана прије расправе, са изводима из преднацрта који се односе на питања из њиховог дјелокруга (ст. 2. и 3). Према члану 47. Закона, надлежна скупштина на приједлог носиоца припреме утврђује нацрт документа просторног уређења и мјесто, вријеме и начин излагања тог нацрта на јавни увид (став 1), а  трајање јавног увида се утврђује одлуком из члана 40. овог закона и траје најмање 30 дана за сва документа просторног уређења (став 2), док се о мјесту, времену и начину излагања нацрта документа просторног уређења на јавни увид јавност и власници непокретности на подручју за које се доноси спроведбени документ просторног уређења обавјештавају огласом који се објављује у најмање два средства јавног информисања најмање два пута, с тим да се прва обавијест објављује осам дана прије почетка јавног увида, а друга 15 дана од почетка излагања нацрта документа просторног уређења на јавни увид (став 3), да оглас из става 3. овог члана садржи мјесто, датум, почетак и трајање јавног увида у документ просторног уређења, мјесто и датум једног или више јавних излагања, мјесто и вријеме пружања појашњења предложених планских рјешења заинтересованим лицима од представника носиоца израде и носиоца припреме документа просторног уређења, те рок до када се могу послати приједлози, примједбе и мишљења на нацрт документа (став 4), да се нацрт спроведбеног документа просторног уређења излаже у просторијама органа надлежног за послове просторног уређења, у просторијама носиоца израде документа, у просторијама у којима се одржавају стручне расправе или другим просторима (домови културе, предворје јавних установа и слично) и у просторијама мјесних заједница, у случају када се на јавни увид излажу нацрти зонинг плана, регулационог плана, урбанистичког пројекта и плана парцелације (став7. тач. а) до г).  Уз то, чланом 48. Закона прописано је да је носилац израде обавезан да размотри све примједбе, приједлоге и мишљења достављене током јавног увида и да прије утврђивања приједлога документа о њима заузме и образложи свој став и да тај став у писаној форми достави носиоцу припреме и лицима која су доставила своје примједбе, приједлоге и мишљења (став 1), да се приједлог документа утврђује на основу нацрта који је био објављен и става према примједбама, приједлозима и мишљењима на тај нацрт (став 2), да се у приједлогу документа не могу мијењати рјешења из нацрта документа, осим оних на која је била стављена основана примједба, приједлог и мишљење (став 3), да се став носиоца израде о примједбама, приједлозима и мишљењима разматра на јавној расправи, на коју се позивају представници носиоца припреме, носиоца израде и органа и правних лица из члана 42. став 3. овог закона, те чланови савјета плана (став 4), да се јавна расправа из става 4. овог члана мора организовати у року од 30 дана од дана затварања јавног увида (став 5), да носилац припреме објављује јавни позив за јавну расправу у најмање једном дневном листу доступном на територији цијеле Републике три дана прије и на дан одржавања расправе, којој могу присуствовати сва заинтересована лица (став 6), ако јавној расправи из става 4. овог члана не присуствују овлашћени стручни представници органа и правних лица из члана 42. став 3. овог закона, сматра се да су прихватили приједлог документа (став 7). Према члану 49. Закона, ако се приједлог документа просторног уређења на основу прихваћених приједлога, примједби и мишљења достављених у току јавног увида значајно разликује од нацрта документа, носилац припреме дужан је да поново организује јавни увид (став 1), да значајне разлике из става 1. овог члана подразумијевају нова рјешења која нису у складу са смјерницама за израду, односно измјену или допуну документа из одлуке из члана 40. овог закона, када се промијени граница грађевинског земљишта или када промјена изазива промјену власничких односа (став 2), ако се поновни јавни увид односи на промјене предложене на првом јавном увиду, трајање јавног увида може бити краће од рокова из члана 47. став 2. овог закона, али не краће од осам дана (став 3), да се поновни јавни увид објављује на начин одређен у члану 47. овог закона (став 4), те да се на нацрт документа просторног уређења који је на поновном јавном увиду у складу са ст. 1. и 2. овог члана могу подносити нови приједлози, примједбе и мишљења само на дијелове документа који су измјењени након првог јавног увида (став 6). Према члану 50. Закона, након одржане јавне расправеиз члана 48. став 4. овог закона носилац припреме утврђује приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима са расправе најдуже у року од 30 дана (став 1), а надлежна скупштина дужна је да одлучи о приједлогу документа просторног уређења у року од 60 дана од дана утврђивања приједлога (став 5).

        Поред наведеног, Суд је узео у обзир да је након доношења оспорене одлуке ступио на снагу Закона о измјенама и допунама Закон о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 84/19), којим је у члану 6. измијењен  члан 47, а у члану 8, измијењен је члан 50. став 1. и 5. основног текста закона. Чланом 47. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр.40/13, 106/15, 3/16 и 84/19) је прописано да носилац припреме документа просторног уређења, након спроведене процедуре из члана 46. овог закона  утврђује нацрт документа просторног уређења и мјесто, вријеме и начин излагања тог нацрта на јавни увид, док је прописивање у ставу 2, 3, 4. и 5. овог члана истовјетно са прописивањем из претходно цитираног члана 47. став 2, 3, 4. и 7. Закона. Такође, чланом 50. став 1. овог закона је прописано да након одржане јавне расправе из члана 48. став 4. овог закона, носилац припреме утврђује приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима са расправе и доставља га надлежној скупштини најдуже у року од 60 дана од дана одржане јавне расправе, док је ставом 5. истог члана прописано да је надлежна скупштина дужна да одлучи о приједлогу документа просторног уређења у року од 60 дана од дана достављања приједлога.

        Суд је узео у обзир да је, сходно одговору Скупштине града као и документацији која је уз њега достављена, усвајању оспорене одлуке претходило доношење Одлуке о ревизији Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалуке број: 07-013-127/17 од 28. фебруара и 06. марта 2017. године („Службени гласник Града Бањалука" број 8/17). Овом одлуком је утврђено да се приступа ревизији Регулационог плана централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ бр.5/07, 20/11 и 26/13) ( у даљем тексту: План), одређене су границе подручја за које се документ доноси, плански период, смјернице за израду Плана, да ће се преднацрт Плана израдити у року од 90 дана од дана закључења уговора о изради Плана,садржај Плана, одредбе о јавној расправи и јавном увиду, као и да ће Приједлог Плана утврдити носилац припреме Плана и Градоначелник у року од 30 дана од дана одржавања јавне расправе из члана 48. Закона о уређењу простора и грађењу и доставити га Скупштини Града на усвајање. Овом одлуком такође су одређена, средства за израду Плана, носилац припреме и носилац израде Плана. Према достављеној документацији, у даљем току поступка, Град Бањалука је повјерио израду документа „Институту за грађевинарство ИГ“д.о.о. Бањалука и са њим закључио уговор о изради ревизије Регулационог плана дијела централног подручја Града Бањалуке, дана 31. јула 2017. године. На приједлог носиоца припреме, Одјељења за просторно уређење, Скупштина Града је на сједници одржаној дана 28. и 29. марта 2018. године, Закључком број: 07-013-146/18 утврдила нацрт овог документа просторног уређења, мјесто, вријеме и начин излагања тог нацрта на јавни увид („Службени гласник Града Бањалука„ број 11/18), с позивом на члан 47. Закона о уређењу простора и грађењу. Након тога, Одјељење за просторно уређење Града Бањалука огласом је обавијестило  јавност да се Нацрт плана излаже у периоду од 18. априла 2018. године до 18. маја 2018. године, као и о мјесту и времену излагања, начину и року до којег се могу дати мишљења, примједбе и приједлози на Нацрт плана. Прво обавјештење је објављено у два средства јавног информисања, Дневном листу „Глас Српске“ и „Независним новинама“, осам дана прије почетка јавног увида (10. априла 2018. године), а друго обавјештење у истим средствима јавног информисања, 15 дана од почетка излагања нацрта на јавни увид (03. маја 2018. године). Након завршеног јавног увида, Одјељење за просторно уређење Града Бањалука је у Дневном листу„Глас Српске“ дана 11. јуна 2018. године ( три дана прије) и дана 14. јуна 2018. године (на дан одржавања расправе) објавило јавни позив свим заинтересованим лицима за учешће на јавној расправи о нацрту Плана, заказаној за дан 14. јуни 2018. године. Према наводима из одговора на иницијативу, с обзиром на велики број  примједби пристиглих у току јавног увида,  као и садржину и тематику истих, носилац израде Плана је утврдио да се приједлог Плана на основу прихваћених примједби значајно разликује од нацрта који је био изложен на јавни увид, те је у складу са чланом 47. и 49. Закона о уређењу простора и грађењу Скупштина Града Бањалука на сједници одржаној 05. септембра 2018. године донијела Закључак о поновном утврђивању Нацрта Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалуке, број:07-013-455/18(„Службени гласник Града Бањалука“ број 35/18), којим је одређено поновно излагање на јавни увид Нацрта плана у трајању од осам дана, као и да ће јавност о мјесту, датуму почетка и трајању јавног увида, као и о мјесту јавног излагања нацрта Плана, бити обавијештена огласом објављеним у два средства јавног информисања, осам дана прије почетка јавног увида и четири дана од почетка излагања нацрта на јавни увид. Према достављеним доказима прво обавјештење за јавност о поновном излагању нацрта плана на јавни увид је објављено у дневним листовима „Глас Српске“ и „Независне новине“ од 15. и 16. септембра 2018. године, наведено је трајање увида у периоду од 24. септембра 2018. године до 01. октобра 2018. године, мјесто и вријеме излагања, начин и рок у којем се могу доставити мишљења, примједбе и приједлози на нацрт. Друго обавјештење истог садржаја, према достављеним доказима, објављено је у дневним листовима „Глас Српске“ и „Независне новине“ од 27. септембра 2018. године. Након завршеног јавног увида, према достављеним доказима носилац припреме Плана, је у дневном листу „Глас Српске“ од 12. октобра 2018. године објавио позив свим заинтересованим лицима за учешће на јавној расправи о нацрту Плана, заказаној за дан 15. октобар 2018. године, те поновио исти оглас у Дневном листу  „Глас Српаке“ од 15. октобра 2018. године. Према наводима из одговора на иницијативу, по одржаној јавној расправи, приједлог Плана утврђен је споразумно и достављен Скупштини града Бањалука на усвајање, која га је усвојила на сједници одржаној дана 26. и 27. децембра 2018.године.

     Имајући у виду садржај иницијативе, те достављену документацију, као и да је законом прописан начин припреме, израде и доношења, између осталог, и регулационих планова, строго формалан поступак, који подразумијева и обавезу свих органа који учествују у овом поступку, да у свакој од фаза поступка, поступају на начин прописан законом, Суд је оцијенио да доносилац акта, у поступку припреме, израде и доношења оспорене одлуке, није поступао сагласно одредбама Закона о уређењу простора и грађењу.

      Наиме, Суд је утврдио да је Скупштина Града Бањалука супротно члану 40. став 3. тачка д) наведеног закона, пропустила да у Одлуци о ревизији Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука број: 07-013-127/17. од 28. фебруара и 06. марта 2017. године („Службени гласник Града Бањалука“ број 8/17), утврди рок израде Плана. Такође, Скупштина Града Бањалука је прекорачила своја овлашћења, јер је супротно члану 50. став 1. Закона, наведеном одлуком овластила и Градоначелника, да по одржаној јавној расправи утврди приједлог Плана (тачке 4. и 6. Одлуке). Исто тако, Суд је утврдио да је супротно ставу 4. члана 47. Закона, носилац припреме пропустио да огласом из члана 47. став 3. Закона, којим се о мјесту, времену и начину излагања  документа просторног уређења на јавни увид обавјештавају јавност и власници непокретности на подручју за које се доноси спроведбени документ просторног уређења, одреди мјесто и вријеме пружања појашњења предложених планских рјешења заинтересованим лицима од стране представника носиоца израде и носиоца припреме документа просторног уређења, као и да је, супротно ставу 7. тачка в) истог члана Закона, пропустио да одреди излагање Нацрта плана на јавни увид у просторијама у којима се одржавају стручне расправе или другим просторима (домови културе, предворје јавних установа и слично). Такође, члан 50. став 1. Закона који је био на снази у вријеме доношења оспореног општег акта, прописује да након одржане јавне расправе из члана 48. став 4. овог закона, носилац припреме утврђује приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима са расправе, најдуже у року од 30 дана. И измијењена норма члана 50. став 1. Закона, која је сада на снази прописује да након одржане јавне расправе из члана 48. став 4. Закона, носилац припреме утврђује приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима расправе и доставља га надлежној скупштини најдуже у року од 60 дана од дана одржане јавне расправе. С обзиром на то да доносилац оспореног акта није Суду доставио доказе о томе да је носилац припреме утврдио приједлог документа просторног уређења у складу са закључцима јавне расправе, и када, већ је супротно наведеном законском прописивању, у одговору на иницијативу навео да је приједлог плана утврђен споразумно и достављен Скупштини града на усвајање, Суд је оцјенио да је оспорени документ просторног уређења донесен супротно одредби члана 50. став 1. Закона. 

      Такође, доносилац оспореног акта није Суду предочио доказе да је носилац припреме плана у складу са чланом 42. став 2. Закона, објавио позив заинтересованим лицима који су власници непокретности у обухвату документа просторног уређења, да у прописаном року доставе своје приједлоге и сугестије за одређена планска рјешења на земљишту или објектима, односно објекту у њиховом власништву, нити доказе о формирању савјета плана у смислу члана 43. Закона, доказе о организовању стручне расправе из члана 46. Закона и позивању и присуству лица из члана 42. став 3. Закона. Поред наведеног, а везано за наводе даваоца иницијативе о повреди поступка, доносилац оспореног акта се није изјаснио, нити доставио доказе о томе, да ли су сагласно члану 49. став 5. Закона, на нацрт оспореног документа просторног уређења који је био на поновном јавном увиду у складу са чланом 49. ст. 1. и 2. Закона, подношени нови приједлози, примједбе и мишљења на дијелове документа који су измијењени након првог јавног увида, те да ли је носилац израде документа према њима поступио у складу са одредбом члана 48. став 1. Закона, прије утврђивања приједлога оспореног документа просторног уређења.

      Због свега наведеног Суд је утврдио да Одлука о доношењу Регулационог плана дијела централног подручја града Бањалука (“Службени гласник Града Бањалука“ број 48/18) није донесена у складу са Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), што је чини неуставном са становишта члана 108. став 2. Устава Републике Српске.

      Суд није разматрао наводе иницијативе о повреди члана 102. Закона о уређењу простора и грађењу, с обзиром на то да се исти односе на примјену наведене законске одредбе у поступку издавања техничке документације, што у смислу члана 115. Устава, није у надлежности овог суда.

       С обзиром на то да је Суд коначно одлучио о уставности и законитости оспорене одлуке, беспредметно је разматрати захтјев даваоца иницијативе да се, у смислу члана 58. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обустави од извршења појединачни акт, донесен на основу оспорене одлуке.

          Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-16/22

13. јула 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.