Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. маја 2022. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

            Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 39. Закона  о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр.  22/19 и 131/20).

О б р а з л о ж е њ е

            Удружење приређивача игара на срећу у Републици Српској (у даљем тексту: УПИС РС) поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 39. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 22/19). Предлагач наведену одредбу оспорава са становишта њене сагласности с  одредбама члана 50. и 53. Устава Републике Српске. У приједлогу се цитира оспорени члан 39, те члан 6. став 1. тачка 2 , члан 7. став 4. и члан 84. став 1. Закона о играма на срећу, као и чл. 50. и 54. Устава Републике Српске и образлаже на који начин су, по мишљењу предлагача, оспореним прописивањем повријеђени начело равноправности свих облика својине и слободног предузетништва, односно на који начин је "Лутрија Републике Српске" привилегована у односу на приватне приређиваче игара на срећу. Имајући у виду да је оспореним прописивањем на другачији начин поступљено према привредном субјекту, који представља државни капитал, у односу на друге привредне субјекте, који представљају приватни капитал, у приједлогу се предлаже да Суд утврди да оспорени члан Закона није у сагласности с Уставом.

            У одговору на приједлог који је доставила Народна скупштина Републике Српске оспорени су наводи из приједлога као неосновани те је, између осталог, наведено да предлагач на непотпун начин тумачи одредбе Устава, али и Закона који оспорава. У одговору се, прије свега, указује на одредбу члана 7. Закона о играма на срећу из које, како се наводи, произлази да је  приређивање игара на срећу дјелатност од општег интереса и искључиво право Републике Српске, те  да Република своје право остварује посредством Јавног предузећа "Лутрија Републике Српске" а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Лутрија). Поред наведеног, у одговору се указује да Лутрија од свог оснивања 1992. године има законско право приређивања лутријских игара на срећу, а да су електронске игре, на које указује предлагач, електронске лутријске игре на срећу, тако да Лутрија и даље има искључиво право приређивања лутријских игара на срећу које се могу приређивати класичним путем (лутријске) или електронским путем (електронске игре), како је то и прописано чланом 6. став 1. тач. 1. и 2. Закона, при чему је, како се наводи, видљиво да у електронске игре спадају игре на видео-лутријским терминалима, видео-лутрија, електронски кено и бинго који су лутријске игре на срећу и као такве право на њихово приређивање има искључиво Република Српска путем јавног предузећа или путем предузећа које оснује Лутрија, уз сагласност Владе Републике Српске, са удјелом у власништву и праву одлучивања од најмање 51%. Уз то, у одговору се указује  на члан 9. Закона о играма на срећу, те наглашава да се не може, с обзиром на то да је право приређивања лутријских игара на срећу и електронских игара на срећу искључиво право Лутрије и да не може бити додијељено путем лиценци другим привредним друштвима, у оквиру прописивања накнаде за приређивање игара на срећу, радити о неравноправности у односу на привредна друштва која путем лиценце приређују посебне игре на срећу, прије свега јер се ради о различитим играма на срећу тако да Лутрија не може ни бити конкурент привредним друштвима, јер не приређују исту врсту игара на срећу, и с друге стране ни за једног приређивача игара на срећу осим Лутрије није унапријед прописано трошење њихових средстава (дијела добити), као што је то у случају јавног предузећа чија добит се дијелом усмјерава у опште друштвене потребе. Надаље, у одговору се указује на одредбе чланова 35, 57. и 95. Закона о играма на срећу, те износи мишљење да оспореним законским рјешењем није нарушено начело равноправности свих облика својине и слободног предузетништва, јер предметну накнаду плаћа Лутрија (или привредно друштво у њеном већинском власништву), а остали приређивачи игара на срећу не могу остварити право на приређивање ове врсте игара јер је то искључиво право Лутрије, те да су накнаде за приређивање игара на срећу утврђене за сваку игру на срећу посебно и у различитим износима за већину игара. У одговору је, такође, наглашено да незадовољство одређеним законским рјешењем може бити само предмет законодавне процедуре, а не и предмет оцјене уставности, као и да Уставни суд није надлежан за оцјену цјелисходности оспорене законске одредбе.

            Оспореним чланом 39. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 22/19 и 131/20) прописано је да је за приређивање електронских игара путем терминала Лутрија дужна пријавити Управи и платити накнаду од 5% на основицу коју чине укупне уплате умањене за укупне исплате, али не мање од 100 КМ по терминалу до 15. у мјесецу за претходни мјесец.

            Приликом разматрања навода из приједлога Суд је имао у виду да је одредбама  Устава Републике Српске на које указује предлагач, али и одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене одредбе члана 39. Закона  о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 22/19 и 131/20) утврђено: да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), да Република обезбјеђује заштиту потрошача (члан 53), да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 54), да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62. став 2), да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и утврђује се према економској снази обвезника (члан 63), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, порески систем, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 6, 7. и 18 Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава).

            Поред тога, Суд је  имао у виду да је одредбама Закона о играма на срећу, које су од значаја за разматрање основаности навода из приједлога, прописано: да је приређивач ЈП „Лутрија Републике Српске", односно друго правно лице које на основу лиценце и одобрења има право приређивања игара на срећу (члан 5. тачка 4); да се игре на срећу разврставају на: 1) лутријске игре на срећу, у које спадају: лутрија, експрес лутрија, инстант лутрија, ТВ томбола, односно ТВ бинго, класична томбола, лото, кено, спортска прогноза, односно тото, додатне лутријске игре на срећу, фонто и друге сличне игре на срећу са извлачењем, 2) електронске игре на срећу, у које спадају: видео-лутрија, игре на видео-лутријским терминалима, електронске виртуелне игре, електронски бинго и електронски кено, остале електронске игре, 3) посебне игре на срећу, у које спадају: игре у казинима, кладионичке игре, игре на срећу на аутоматима и интернет игре на срећу и 4) наградне игре које се разврставају на класичне наградне игре (члан 6. став 1 тач. 1) до 3)), да је приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса и искључиво је право Републике Српске, ако овим законом није другачије одређено, које остварује посредством Лутрије, те да право приређивања игара на срећу из члана 6. став 1. тач. 3) и 4)  овог закона и класичне томболе могу стећи и друга привредна друштва на основу рјешења Владе или одобрења у складу са овим законом (члан 7. ст. 1, 3. и 5), да за приређивање игара на срећу приређивачи плаћају накнаде које су утврђене овим законом и које представљају приход буџета Републике Српске, те да приоритет у финансирању имају пројекти и програми који се баве социјалном заштитом и хуманитарном дјелатношћу,  проблемима и задовољавањем потреба лица са инвалидитетом, проблемима запошљавања борачких категорија, пронаталитетном политиком, културом, ванинституционалним образовањем и васпитањем дјеце и омладине, доприносе развоју спорта, доприносе борби против дроге и свих облика зависности, баве се развојем цивилног друштва, као и да се за финансирање организација које се баве дјелатностима из става 3. овог члана издваја најмање 20% од остварене добити Лутрије, а која припада Акцијском фонду Републике Српске, који је средства дужан уплатити у буџет Републике Српске (члан 9. ст. 1. 3. и 4), да Лутрија има право приређивања свих игара на срећу, а има искључиво право приређивања лутријских игара на срећу и електронских игара на срећу, осим класичне томболе, те да лутријске игре на срећу Лутрија може приређивати класичним путем, електронским путем, путем терминала и путем интернета (члан 25. ст. 1. и 2), да се за приређивање лутријских игара плаћа накнада у износу од 5% на основицу коју чини укупна вриједност свих продатих срећки, тикета, листића и картица, односно извршених уплата за учествовање у лутријским играма на срећу, коју накнаду је приређивач дужан да пријави Управи и плати до 15. у мјесецу за претходни мјесец (члан 35. ст. 1. и 2), да за приређивање класичне томболе приређивач плаћа накнаду у износу од 5% на основицу коју чини укупна вриједност продатих томболских картица (члан 43. став 1), да недобитне организације са сједиштем на територији Републике могу једном годишње приређивати класичну томболу ради прикупљања средстава за остваривање својих програмских циљева (члан 44. став 1), да је приређивач из члана 44. став 1. овог закона дужан да у корист буџета Републике Српске уплати накнаду у износу од 5% од укупне уплате у тој игри (члан 45. став 1), да за приређивање игара на срећу на аутоматима и путем терминала и интернета приређивач плаћа накнаду 20% на основицу коју чини разлика укупних услуга и исплата мјесечно по аутомату, а не мање од 100 КМ мјесечно по аутомату (члан 84. став 1), те да се за приређивање наградних игара из става 1. овог члана (наградне игре путем телекомуникационих система) плаћа накнада у износу од 15% на основицу коју чини укупна вриједност свих примљених уплата за учествовање у игри, најкасније 15 дана од дана завршетка наградне игре (члан 96. став 3).

            Полазећи од наведених уставних и законских одредаба Суд је оцијенио да се оспореном законском одредбом не ограничава слободно привређивање свим облицима својине и самосталност предузећа и других облика организовања из члана 50. Устава, већ се у оквиру уставног овлашћења законодавца садржаног у тач. 6, 7. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђује накнада коју за приређивање електронских игара на срећу треба да плати „Лутрија Републике Српске“. С тим у вези Суд је, прије свега,  имао у виду да Закон о играма на срећу, чија одредба је оспорена,  третира дјелатност приређивања игара на срећу као дјелатност од јавног интереса за Републику и искључиво право Републике Српске, која своје право приређивања  лутријских игара на срећу и електронских игара на срећу, осим класичне томболе, преноси на ЈП „Лутрију Републике Српске" а.д. Бања Лука, које је у цијелости у власништву Републике Српске  и  које наведене игре приређује самостално или у сарадњи са другим привредним друштвима путем формирања заједничког привредног друштва у којем Лутрија има најмање 51% учешћа у капиталу и одлучивању друштва, уз претходну сагласност Владе. Поред тога, Суд је имао у виду да посебне игре на срећу и интернет игре на срећу поред "Лутрије Републике Српске" могу приређивати и друга правна лица која испуне прописане услове, те   да  су за сваку врсту игара на срећу прописани  посебни просторни  и технички  услови који морају бити испуњени за њихово приређивање, минимални износ основног капитала, као и  накнаде. Имајући у виду да је право приређивања електронских игара на срећу искључиво право „ЛЛутрије Републике Српске“ и не може бити додијељено путем лиценци другим приређивачима, Суд је оцијенио неоснованим наводе предлагача да је оспореном законском одредбом  ЈП "Лутрија Републике Српске" фаворизовано и стављено у повољнији положај у односу на друге приређиваче игара на срећу. Наиме, чињеница да је предметна дјелатност од јавног интереса за Републику детерминише и опредјељење законодавца да успостави посебна правила пословања овог јавног предузећа путем којег се тај интерес реализује, која се, стога не налази у истој правној ситуацији као остали приређивачи. У прилог наведеном, дакле да се Лутрија не налази у истој правној ситуацији као остали приређивачи је, по оцјени  Суда, и обавеза Лутрије да издвоји најмање 20%  остварене добити која се усмјерава у спорт, те хуманитарне, образовне или културне сврхе, а која обавеза  није прописана другим приређивачима. Незадовољство одређеним законским рјешењем може бити само предмет законодавне процедуре, а не и предмет оцјене уставности. При томе, Уставни суд, према члану 115. Устава, није надлежан за оцјену цјелисходности оспорене законске одредбе.

            По оцјени Суда, оспорено законско рјешење није у несагласности ни с чланом 54. Устава, јер се њиме не доводе у питање утврђена јемства права својине.

            Паушалне наводе о повреди члана 53. Устава Суд није разматрао, јер не садрже образложење у чему се, у конкретном случају, састоји повреда ове уставне одредбе.

            На основу изложеног  одлучено је као у  изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.