Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.  104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. јануара 2021. године,    д о н и о   ј е

РЈЕШЕЊЕ

        Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 2. алинеја 10. Закона о радио-телевизији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/06, 73/08, 42/10,89/13 и 44/16).

О б р а з л о ж е њ е

         Дарио Љ. Сандић из Бање Луке  дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 2. алинеја 10. Закона о радио-телевизији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/06, 73/08, 42/10, 89/13 и 44/16) и то у односу на члан 62. став 2. Устава Републике Српске.  Образлажући наведено давалац иницијативе цитира оспорену законску одредбу, као и одредбе члана 1. Закона о административним таксама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 100/11, 103/11 и 67/13), чл. 1. и 11. Закона о боравишној такси ("Службени гласник Републике Српске" бр. 78/11 и 106/15), члана 1. Закона о комуналним таксама ("Службени гласник Републике Српске" број 4/12) и члана 8. Закона о судским таксама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/08, 49/09, 67/13, 63/14, 66/18 и 67/20), те  закључује да се  једино РТВ такса, супротно одредби члана 62. став 2. Устава,  не уплаћује у буџет већ на жиро рачун Радио-телевизије Републике Српске, која има статус јавног предузећа. Осим наведеног, давалац иницијативе поставља  и питање законитости наплате таксе на посједовање  покретне ствари односно радио или телевизијског пријемника, те предлаже да Суд утврди да оспорена законска одредба није у сагласности са наведеном одредбом Устава.

        Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

        Оспореном одредбом Закона о радио-телевизији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/06, 73/08, 42/10,89/13 и 44/16) прописано је да је "РТВ такса" такса на посједовање радио или телевизијског пријемника у домаћинству и код правног лица (члан 2. алинеја 10).

          Одредбом Устава на коју указује давалац иницијативе али и одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене одредбе Закона о радио-телевизији Републике Српске утврђено је: да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62. став 2), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине,  систем јавног информисања, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 6, 14. и 18.  Амандмана XXXII на Устав Републике, којим је замијењен члан 68. Устава), те  да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70).

         Поред наведених одредаба Устава Суд је имао у виду  да се Законом о радио-телевизији Републике Српске уређује Јавни радио-телевизијски сервис Републике Српске (члан 1. став 1),  те да је овим законом,  између осталог, прописано да је Република Српска оснивач Радио-телевизије Републике Српске (члан 4. став 1), да Радио-телевизија Републике Српске као јавни РТВ сервис Републике Српске чини дио Јавног радио-телевизијског система Босне и Херцеговине у којем се односи између јавних сервиса регулишу Законом о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине (члан 9), те да РТРС директно примјењује одредбе Закона о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине које се односе на РТВ таксу, на утврђивање висине РТВ таксе, начин њеног убирања и расподјелу прихода између јавних сервиса (члан 38. став 2).      

          Полазећи од наведеног Суд је  оцијенио да није несагласно са Уставом то што је оспореном одредбом дефинисан појам РТВ таксе у смислу овог закона, и то одређивањем да је "РТВ такса" такса на посједовање радио или телевизијског пријемника у домаћинству и код правног лица. Наиме, дефинисање појма РТВ таксе законом којим се уређује Јавни радио-телевизијски сервис Републике Српске спада,  по оцјени Суда, у домен вођења законодавне политике у тој области, што Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује.

          По  оцјени  Суда,  нису основани наводи даваоца иницијативе да оспорено прописивање није у сагласности са чланом 62. став 2. Устава, с обзиром на то да оспорени члан Закона само дефинише значење појма "РТВ такса", док су питања која се тичу установљавања обавезе плаћања РТВ таксе, њене висине и начина њеног убирања регулисана Законом о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 78/05, 35/09 и 32/10)  а Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује уставност одредаба закона које је донијела Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.

           Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

           На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

          Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник  Суда мр  Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик  проф. др Снежана Савић.