Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27.  јануара 2021. године, д о н и о  је

  Р Ј Е Ш Е Њ Е

       Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 71. ст. (7) и (8) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15).

       Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 71. став (1) тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15).

О б р а з л о ж е њ е

           Драгана Савић из Бање Луке, коју заступа  Дин Тешић, адвокат из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности, како је наведено, одредби члана 71. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15). Међутим, из садржаја иницијативе, у којој су цитиране оспорене одредбе овог закона, као и из образложења о повреди Устава Републике Српске произлази да давалац иницијативе, у суштини, оспорава члан 71. став (1) тачка а) и ст. (7) и (8) предметног закона. У иницијативи се наводи да оспорене законске норме, којима су уређени услови за остваривање права на породичну пензију удовице, доводе до повреде начела забране дискриминације из члана 10. Устава, јер је оваквим прописивањем, по мишљењу даваоца иницијативе, нарушено право на једнакост грађана пред законом и једнаку правну заштиту. Наиме, како се истиче у иницијативи, оспорене законске одредбе онемогућавају остваривање права на породичну пензију женама млађим од 45 година живота, чиме се доводи у питање њихова егзистенција, те истовремено и уставна гаранција једнакости пред законом, јер је законодавац сувише високо поставио старосну границу за остваривање овог права. Поред тога, давалац иницијативе сматра да је у конкретном случају нарушена и одредба члана 36. став 1. Устава, која гарантује посебну заштиту породице, мајке и дјетета. Како би поткријепио своје наводе, давалац иницијативе наводи примјер удовице која у тренутку смрти супруга није имала навршених 45 година живота, те је стога, према оспореним законским одребама, иако у тешкој материјалној ситуацији, остала без могућности да оствари право на породичну пензију и тако обезбиједи минималне услове за егзистенцију. Слиједом наведеног, у иницијативи се предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да оспорене норме Закона о пензијском и инвалидском осигурању нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

       У одговору на иницијативу који је доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да се права по основу пензијског и инвалидског осигурања остварују и користе само под условима утврђеним законом, а обим права зависи од дужине пензијског стажа осигураника, висине плата и основица осигурања на који је плаћен допринос. Такође се износи став да предметне законске одредбе нису у супротности са чланом 10. Устава, јер се једнако односе на све осигуранике у истим правним ситуацијама, те су сви они у једнаком положају при остваривању конкретних будућих права. У вези са наведеним, Народна скупштина у одговору на иницијативу указује на Одлуку овог суда број У-22/13 од 19. марта 2014. године којом је Суд одбио приједлог за утврђивање неуставности члана 70. тачка а) и члана 71. став (1) тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11 и 82/13) сматрајући да је у надлежности законодавца да самостално пропише услове и начин остваривања права на породичну пензију. Незадовољство даваоца иницијативе одређеним законским рјешењем, како се даље истиче, не може бити основ за оцјену уставности законске норме. Због наведеног разлога, Народна скупштина предлаже да Суд не прихвати дату иницијативу.                                      

     Оспореним одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано је: да удовица има право на породичну пензију ако је на дан смрти супруга навршила 50 година живота (члан 71. став (1) тачка а)), да удовица која до смрти супруга није навршила 50, али је имала навршених 45 година живота има право на породичну пензију кад наврши 50 година живота (члан 71. став (7)), да удовица која је до смрти супруга или до престанка права на породичну пензију навршила 45 година живота има право на породичну пензију прије навршених 50 година живота ако постане потпуно неспособна за привређивање (члан 71. став (8)). 

       У поступку оцјењивања уставности члана 71. ст. (7) и (8) оспореног закона Суд је, прије свега, имао у виду да је тачкама 12. и 18. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, одредбама Устава које су релевантне у конкретном случају утврђено је: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. став 1. и 2), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1). Одредбом члана 36. став 1. Устава у односу на коју давалац иницијативе, између осталог, тражи оцјену уставности оспорених законских норми утврђено је да породица, мајка и дијете имају посебну заштиту.

     Сагласно наведеним уставним одредбама, Законом о пензијском и инвалидском осигурању уређено је обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу међугенерацијске солидарности и добровољно пензијско и инвалидско осигурање за лица која нису обавезно осигурана по овом закону, као и права и обавезе на основу тих осигурања (члан 1). Поред осталог, овим законом прописано је да се обавезним и добровољним осигурањем, на начелима узајамности и солидарности, осигураницима обезбјеђују права у случају старости и инвалидности, а у случају смрти осигураника, односно корисника пензије право се обезбјеђује члановима њихових породица (члан 2),  да се права из пензијског и инвалидског осигурања остварују и користе само под условима прописаним законом, а да обим права зависи од дужине пензијског стажа осигураника и висине плата и основица осигурања на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање (члан 3), да право на породичну пензију имају чланови породице умрлог осигураника који је на дан смрти испуњавао услове за инвалидску пензију и чланови породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије (члан 69), да се чланом породице умрлог осигураника, односно корисника пензије, поред осталих, сматра брачни супружник - удовица, односно удовац (члан 70. тачка а)). Чланом 71. одређени су услови под којима удовица има право на породичну пензију, те је, између осталог, прописан услов да је на дан смрти супруга навршила 50 година живота (члан 71. став (1) тачка а)), док су оспореним нормама ставова (7) и (8) овог члана уређени услови за остваривање права на породичну пензију удовица које у тренутку смрти супруга немају 50 година живота, већ су навршиле 45. година.

              Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да прописивањем у оспореним одредбама члан 71. ст. (7) и (8) предметног закона законодавац није изашао изван Уставом утврђених оквира, односно да предметне норме  нису супротне уставним гаранцијама из члана 10. и члана 36. став 1, на које се указује у иницијативи.  Наиме, Устав не утврђује непосредно права из области пензијског и инвалидског осигурања, већ је дао у искључиву надлежност законодавцу да аутономно, у цјелини, уреди систем социјалног осигурања и других облика социјалне заштите, поштујући при томе све темељне уставне вриједности. У оквиру овог овлашћења, Законом о пензијском и инвалидском осигурању је уређен систем пензијског и инвалидског осигурања, права и обавезе по том основу, као и услови и начин остваривања права из овог осигурања. Дакле, како из наведеног произлази, право на породичну пензију чланова породице умрлог осигураника, као једно од права које се остварује по основу пензијског и инвалидског осигурања, може се стећи и користити само под законом прописаним условима. У конкретном случају, начин на који је законодавац уредио питање старосне границе након које удовица има право на остваривање породичне пензије је, по оцјени Суда, ствар цјелисходне процјене законодавца и представља одраз законодавне политике у уређивању области пензијског и инвалидског осигурања, а оцјена цјелисходности и оправданости појединих нормативних рјешења, према члану 115. Устава, није у оквиру надлежности Уставног суда. Поред тога, Суд је оцијенио да оспорено нормирање не доводи у питање начело забране дискриминације из члана 10 Устава, јер се прописани услови у погледу старосне границе за стицање права на породичну пензију након смрти супруга-осигураника односе подједнако на све жене које се нађу у истој правној ситуацији. У вези с тим, Суд сматра потребним да укаже на чињеницу да Уставом зајемчена једнакост грађана није апсолутна категорија, већ гарантује једнак третман лица која се налазе у истим правним ситуацијама приликом реализације одређених права, због чега се, у контексту остваривања права на породичну пензију, адресати оспорених норми не могу доводити у везу са другим лицима која остварују  поједина права из области пензијског и инвалидског осигурања.

               У току поступка Суд је утврдио да је Одлуком овог суда број У-22/13 од 19. марта 2014. године одбијен приједлог за утврђивање неуставности, између осталог, члана 71. став (1) тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11 и 82/13), јер је Суд оцијенио да је ова законска одредба у сагласности са Уставом Републике Српске. Ова одлука је објављена у "Службеном гласнику Републике Српске" број 25/14.

         Имајући у виду да је наведеном одлуком овог суда одлучено о уставности оспорене одредбе члана 71. став (1) тачка а) предметног закона, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске Суд у овом дијелу није прихватио дату иницијативу.

      Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених законских одредаба одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

     На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

     Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић,  Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.